PDA

View Full Version : 流氓、王八蛋们不要伤害我的孩子(四)



Unregistered
21-01-13, 03:58
Askartish : 2013-yili 1-ayning 15-kunidin 20-kunigicha bolghan arliqta Man Uyghur til yiziqida 5-parcha maqala ilan qilip novattiki Vaziyitimiz toghursida chushandurush berip ottum, natijida Xaliq ara Tashkilatlarning diqqitini tartip kuchluk tasir qozghash bilan birga koplugan Dolatlar aktip inkas qayturup otturgha qoyghan pikirimni quvatlaydighanliqni buldurdi, agar parizim xata chiqip qalmisa bu artiki kunda Amerika Pirzident Barak Obamaning qayta saylinip vazipa tapshurvilish murasimida qilidighan nutuq Sozida bundin kiyin Amerika yurguzudighan Tashqi Siyasat balgulashta qandaq yingi ozgurushlarni ilip kilidighanliq toghursida idiyasiga zor tasir korsutalishi mumkin, chunki hazir Amerika hokumiti intayin xatarlik basquchqa kilip qalghan bolup Pirzident Barak Obamaning mushuqitimliq vazipa otash jaryanda toghra Siyasat yurguzup Tarixta otkuzgan xataliqlirini tuzutup aslidiki toghra yolgha tiz qaytip kilish va kalmaslik bundin kiyin Xaliq ara Vaziyatning taraqiyat yuzlunushiga bivasta korsutushi muqarar, shutapta Dunya Dimokratsiya alliri bilan Dimokratsiyaga qarshi zoravan kuchlar ottursida kaskin bir pas korash bashlinip katti axirsi qayardin chiqidu? Dunya Vaziyiti tinichliqni saxlap qalalamdu? Bu sovallargha toghra javap tipish uchun Amerika Pirzidenti Barak Obamaning bu novat rast gap qilip samimilikini buldurshida qaldi, agar U yanimu avalqidak aksiyatchi Partiya kuchlarning gipiga kirip yalghan sozlap ham Ozuni ham Xaliqini aldap saxtipazlik qilsa uchaghda Dunya tamaman parchilinishqa qarap yuzlunidu , andi Uni qayta ongshavalmaq qiyingha toxtaydu shunung uchun hazir butun Dunya Xaliq ammisining kozi Barak Obama afandim ata kunda qilidighan notuq soziga margazlashti , alladin Unung yanimu xataliship qalmasliqni tilayman. Ozunglar korup kilivatisilar 2004-yilidin bashlap taki bugunki kungicha Amerika hokumiti yalghan sitip Ozgu Xaliqini va shundaqlam Dunya allirini Siyasatta aldap kaldi, shu savaplik Dunya alliriga koplugan ziyanliqlarni saldi mana bugunki kunlukta Pirzident Barak Obamaning asli qiyapiti ashkarlinip saxtiliq ishlatkanliki alning koziga ayan boldi, andi U Ozini bilalmay yanimu saxtiliq oyun oynitiman daydikan uchaghda Amerika Xaliq ammisining naziridin chushup kitidu shundaqlam Dunya allirining ishanchisidin kitip qalidu, shunung uchun novattiki shakillinip chiqivatqan xatarlik Vaziyatni ongshavilish uchun U choqum rast soz qilip bundin kiyin Amerika qandaq yolni tallap mangidu? Haqiqi Dimokratsiya arkinlik yolida qatti tavranmay aldi qarap ilgirlashmu yaki bolmisa yani burunqidak Qoynung bishini isip qoyup ish gushi satidighan saxta Dimokratsiya yoldimu? Agar Amerika bashliq gharip alliri haqiqi turda Dimokratsiya arkinlikni aldi ilgar surumiz daydikan undaqta Ular qilcha ikkilanmastin ochuq maydan ayrip chiqip Yaponiya hokumitining arqisigha kilip tizilip birlikta yardam korsutup kunsayin ghaljirliship koranglap kitivatqan Xitay basqunchi zoravan kuchlarga qarshi maydan korsatmiki shart chunki Yaponiya bolsa bir Dimokratsiya ustiga qurulghan Dolat, hazir U Xitay komunist hakimyiti zoravan kuchiga tayinip haddidin artuq yolsizliq qilip kilivatidu Sanlar buni kordunglar, andi Sini sinaydighan Tarix payti yitip kaldi agar San shutaptimu iniq maydan korsutup Yapon Hokumitini qollaydighanliqingni buldurup madat beralmisang uchaghda Sining aghzingda yorghatqan Dimokratsiyani qollash digan shuvarliring yalghan bolidu.

Navada Dunya Dimokratsiya allarning manpatini qoghdash pirinsipi asasida qurulghan Nato birlashma harbi qoshunliri turuqluq Yaponiyadak dimokrasiya Xaliq ammisini qoghdap qalalmisa uchaghda Yavrupa birligi Dunya Dimokaratsiya allarning naziridin chushup kitidu, ang muyumi shunungluq bilan Dunya tatur yolgha qarap mingishqa bashlaydu bunung arqiviti hichkimga yaxshiliq ilip kalmaydu shunung uchun mayli Amerika hokumiti bolsun yaki Yavrupa birligi bolsun har ikkilisining samimiyatlikini sinaydighan Tarixi halqiliq basquchqa kilip qaldi, Dunyani xatarliktin qutquzup qilish paqat raschil samimyatka qaytip Tarixqa tuzutush kirguzush shart , agar tinichliq yol bilan masila hal qilmiz daydikan choqum Man otturgha qoyghan talap pikirlarni asdaydil qarap chiqip aldi Xitay dayirliriTarixta ishligan 11-Sintabir tirorluq hujum harkitining javapkarlik masolyitini Oz boynugha aldurmiqi lazim, andin shu pirinsip asasida Tarixta yuz bargan xataliqlargha tuzutush kirguzmiki shart undaq bolmighanda Dimokratsiya allarning samimlikiga hichkim ishanmaydu Vaziyat tiximu murakkapliship qalaymiqanchiliq yuz beridu. Korup turuptimiz Ottur shariq Vaziyiti kunsayin yamanliship kilivatidu, Russiya hokumiti gharip Dimokratsiya allarning niyti toghra amas chiqivatqanliqini bayqap qilip soval soraq qoyuqa otup harkat bashlavatti Ottur Aziya Turki Mamlikatlar bolsa harqaysi Ozlurining kilarchiak bixatarliki qandaq saxlash masilsida qattiq ansirashka bashlidi, mushundaq paytida Amerika yanimu saxtiliq Siyasat oynutup astirtin Xitaygha yal berish arqiliq Yaponiya hokumitini bozak qilip qorqutushqa bashlidi Urush apiti koz bilan kirpik astida turmaqta, alvatta hazirqi paytida Amerika Xitay bilan Yaponiya ottursida Urush partilap kitishini xalimaydu likin haqiqi turda Yaponiya hokumitini qollap katmaydu buni Xitay tazimu yaxshi bilgashka pursattin paydilinip Yaponiyani bozak qilip Oziga Siyasi dasmay jughlavilishni kozlap aral majirasida ustunluk chiqip yaqqa xoshna allarni qorqutup Oziga boysundurvilishqa harkat ishlap kilivatidu, mana bu Amerika hokumiti Tarixta Xitay bilan astirtin maxpi tuzugan Itipaq birligini saxlap qilish uchun oynutup kilivatqan haramzadiliki bolup buni Russiya alli burun korup yatkan yarda agar Amerika Xitayni haqiqi turda parchilash oy xiyali bolsa mana hazirqi pursattin paydilinip Uni javapkarlikka tutmiqi shart, undaq qilalmaydikan dimak Amerikining Xitay zoravanliqigha qarshiturush masilsi ustida buldurganlirining hammisi saxta yalghan bolup paqatlaki koz aldida yoluqturghan qiyinchiliq otkaldin aman isan otuvilishnilam kozlap kishlarning koziga topa chachqanliq bolidu, shuni bilishinglar kerakki agar Amerika hokumiti adalatlik maydan tutiman daydikan U aldi bilan Mining masilamni toghra hal qilmiqi kerak paqat shundaq qilalighanda andin Tarixta toqulghan bu murakkap sirlarning tugilini yiship toghra yolgha qaytip kilishka bashlighanliq bolidu, bu Ularning otmusa bolmaydighan qiyinchiliq otkal agar bunungdin bash tartsa dimak U Xitayning yanimu zorayip kuchlunup chiqishigha qulayliq pursat yaritip berishni kongluga pukkanlik boludu. Oqurmanlardin soraydighan talibim mushu Mining aldikiyin ilan qilghan 5-parcha maqalamni tiz tarjima qilip harqaysinglar Oz olturushluq Dolat Siyasi Partiya Tashkilatlargha yatkuzup berishinglarni umut qiliman , qancha tiz bolsa shuncha yaxshi bolupmu Yaponiya hokumiti bilan Yavrupa Birligiga aza Dolatlarning vaxtida paydilinalishigha kongul boluman , Xitay bilan Amerika aksiyatchi Partiya gurohlarning yanimu oynutup kilivatqan suyqast nayrangvazlirigha hargiz aldinip chuchup katmaslikni bu xuddi Ular Tarixta adatlangandak toxoni boghuzlap maymunni qorqutush oyunigha obmuoxshash bir saxta nayrangvazliq xalas.


Oqurmanlarning talibiga binaan tayyarlighan maqala ( 4 )

Osman 2013-yili 1-ayning 20-kuni US Washingiton
Oqurmanlar diqqat qilghan bolsa 2013-yili 1-ayning 15-kunisi Man“流氓、王八蛋们不要伤害我的孩子(三)” http://blog.boxun.com/hero/201301/shenmecaishiminzhu/3_1.shtml digan maqalamni ilan qilghandin kiyin artisi kuni Washingitun Virjiniya ishtatigha qarashliq Richmont Shaharda chong yighilish otkuzup Uyghur Milli harkitining Vakili Rabiya Qadirgha 2013-yilliq « kishilik hoquq va dini Itiqat arkinlik xeliqaraliq mukapati»berilganlikni Arkin Aziya Radiyo muxbiri Umutvar xavar bardi, xavarda aytilishicha her yili xatirilinidighan «diniy erkinlik kόni» munasiwiti bilen yighilish murasimgha dangliq kishilik hoquq paaliyetchiliri Amιrika hφkόmitining wekili, dφlet mejlis ezaliri profιssorlar we bashqa her sahege mensup kishilik hoquq hem diniy ιtiqad erkinlikini himaye qilidighan erbaplardin 500 etrapida kishi qatnashti. Rabiye xanim mukapatni tapshuruwalghanda pόtόn zaldikiler ornidin turup hφrmet bildόrdi. Rabiya Qadir Oziga berilgan bu mukapattin alghan tasiratini Sozlap mushu qitimliq paliyattin Uyghur davasining bir haqliq dava ikanlikini Xaliq arada birdak itirap qilip kuchluk qollushigha erishkanlikini, jumludin Uyghur Xaliqi haman arkinlikka chiqishigha ishanchi baghlap umutvar bolushqa chqirdi. http://www.rfa.org/uyghur/xewerler/tepsili_xewer/rabiye-qadir-01172013170756.html?encoding=latin .Man Bu xavarni anglap darhal isimga 2010-yili 7-ayning 19-kunisi Rabiya Qadirni Amerika Dolat Majilisiga taklip qilip Uyghur kishilik hoquqini qoghdash toghursida ispat berish yighini otkuzgan bolup natijida yighin qarar maqullap Uyghur va Tibbat Xaliqining kishilik hoquq arkinlikni qoghdash uchun kalgusida Urumchi bilan Lasada Amerika kongsulxanisi qurush toghurluq maxsus qanun lahya maqullanghanliqni korup intayin xursan bolghanliqni buldurup bu Ozining Amerika Dolat Majilisi taripidin talayrat taklip qilinip qatnashqan Ispat berish yighinliri ichida ang tasirarliq bir xatir kunisi bolup Uyghur davasigha Amerika hokumiti Iga chiqqanliqni korup yatkandak boldum dap xoshalliqini buldurgan idi, bu novatmu Rabiya Qadir xuddi shu qitimqigha oxshash Ozining xoshal mamnunyat his qilghanliqni buldurup Uyghur Xaliqining haman azatliqqa chiqidighanliqqa umudvar bolushqa chaqirdi.arqisidin 1-ayning 18-kunisi Turkiya Istanbulda “istihbarat ve Jasusluqqa qarshi taqabil turushi yighinigha teklip” digan nam bilan Maarip va Hamkarliq Tashkilati taripidin jiddi muhakima yighin orunlashturdighanliq xavar ilan qildi ,ixtiyarsiz koz aldimgha kalgan masila Man mushu Insanlarning kozucha 8-yildin buyan ilip barghan munapiqlargha qarshi korash harkitim Tarixta ishlangan shuncha kop jinayi qilmish maxpiyatlik sirlarni pash qilip masila yorutup berip axirsida Arap Bahari Yasiman Inqilabini qozghap maydangha kalturush bilan koplugan Mamlikatlarning zoravan hakimyitini aghdurup tashlashqa va Amerika Xaliqi 占领华尔街斗争运动ni qozghap hoquq bishigha chiqivalghan puldar baylarni korashka tutup zor kolamda namayshi harkat ilip berishqa bivasta savapkar bolghan javapkar tamanlarning birsi biz Uyghurlar turuqluq bu masila ustida xuddi hichnimini bilmigan kishilardak jinayat masilsiga sukut pulussiya qollunup Ozlurini masolyatliktin ilip qachti, masilan 2007-yili 5-ayning 15-kunisi Man ikki qoli Xaliqning qini bilan boyalghan munapiq Rishat Abbas namliq maqala yizip Unung aila jamaatining Rasimini torgha chaplap sayazi qilghanliqim savaplik Rabiya Qadir qattiq chuchup kitip shu yili 5-ayning 21-kunisi Mini aldigha chaqirtip kilip 2-saat paranglishish natijisida Manga chong vadilarni berip yiqin arida qizining toy murasimini tugatkandin kiyin maxsus vaqit ajirtip Yurt aqsaqallirini yighip bu masila ustida takshurush ilip baridighanliqni buldurgan idi, amalyatta bolsa Mining aghzimgha quruq soska silip bazlap bisiqturush arqiliq masilni basturvitishka aldirdi, Man bu axvalni bayqap qalghandin kiyin Uaa torbitiga Rabiya Qadir bilan qilishqan gaplarni ashkarlap mazkur Yurt Xaliq ammisi bu ishqa Vakil qatnashturup birlikta masila iniqlap chiqishini talap qildim, shu savaplik Rabiya Qadir tatur orlup chushup Manga qattiq xapa bolup ikki Adam otturluqta qilishqan gapning maxpiyatlik sirlarni ochuq ashkarlighanliqim savaplik andi Mining ishimgha arlishalmaydighanliqni buldurup masildin bash tartqanliq bilan tang 6-ayning 5-kunisi Yavrupada otuzulgan Xaliq ara insan hoquqini qoghdash yighinida Rabiya Qadir bilan Rushan Abbas ikkisini Jiorji Bush qobul qilghanliq xavar tarqitildi, iniq kornup turuptuki bu jinayatka tutulup qalghan munapiq Rishat Abbas javapkarlik masolyitini ilip qichish uchun jiorji Bushni otturgha tartip chiqip Oziga daldi qilmaqchi boldi, shu savaplik bu ishning otturgha chiqip qilish savabidin xavarsiz turghan Xitay dayirliri qattiq urkup katkinida andi Amerika Nato qisimliri korash nishansini ozgartip Oziga hujum bashlaydighan oxshaydu dap Vaziyatni xata molcharlap xuduk alghinida qattiq qorqup kitip darhal Russiyaga berip Putindin jiddi yardam sorighan boldi.
Xitay dayirlirining ishlatkan hila mikir aldamchiliqigha gol bolghan Wiladimir Putin axmaqqanilarcha aslidiki oghri jinayatkar Xitay ikanlikni bilgan bolsimu likin Isiratigiyada xataliship oturgha sakrap chushup Amerika Pirzidenti Jiorji Bushni kazzap aldamchi dap rasa tillighan boldi, shu savaplik Xaliq ara allarning diqqitini qozghap masila bayqavilishigha puxta asas yaritip bargan boldi yani aslidiki oghri qaraqchi Xitay 、Amerika va Russiya 3-taman yang ichida Sodiliship maxpi ish harkat ilip barghanliq jinayat sirlar ashkarlandi , surushturup kalsa harqaysi tamanlar Oz manpatini qandurush uchun maxsatlik halda 11-Sintabir tirorluq hujum vaqasini pilanlap chiqip Urush harkiti qozghughanliq jinayat sirlar ashkarlandi andi bu yarda Russiyaning Siyasatta xataliship yingilishka savap bolghan masila U aslida Turkiyani Oziga Dushman tutup barliq diqqat nazirini shununggha margazlashturup kalganliktin aslidiki haqiqi oghrini korup yitalmay Amerika bilan Xitay birligi aldin Oziga salghan qapqan aldam xaltisigha chushup qalghan boldi, mushu munasibat bilan uzun vaqittin buyan Vaziyatni yiqindin kuzutup kilivatqan Amerika Dimokratsiya Partiyasi Xitay ustidin iniq masila korup yitip jiddi takshurup iniqlavilishqa harkatka otti, dal mushu paytida Man 2007-yili 6-ayning 18-kunisi Amerika FBIga tilfon qilip yani bir rat masila inkas qilghan idim, Man bilan tilifonda Sozlashkan FBI xizmat xadimi Sozumni anglap bolghandin kiyin bir hapta otup andin xavarlishidighanliqqa vada bargan idi apsuz bir hapta vaqit otup katti likin Ulardin hichqandaq xavar kalmidi aksincha Diqqatlik bilan qarghidak bolsam 6-ayning 24-kunisi Rabiya Qadir Germaniyaga uchup berip DUQning dayimi hayyat azalirini jiddi yighip muddattin burun kangashma yighin ichip bir Qatar muyum qararlarni alghanliqni uxtardi, diqqat qilip qarghidak bolsam bunung ichida Xaliq ammisi taripidin piker chushup masila bar dap qaralghan Ablimit Tursunni DUQ Tashkilati ichidin muyum javapkarlik Vazipiga tayinligandin sirt yani DUQ 2008-yili Xitayda otkuzulmakchi bolghan Olinpik Yighinning ichilish murasimini bayqut qilish toghursida omum yuzluk qarshi harkat ilip berildighanliq toghursida uxturush chiqardi. Man daslivida bu masilning tosattin otturgha chiqishi Amerika FBI organlirining bivasta javapkarliki bilan munasibat ikanlikini darhal chushunup yitalmidim shunungluq bilan bir vaqitta FBI namida Xitay tilida bisip tarqitildighan 3-chong Siyasi Giztlarda Ilan uxturush chiqirip Xitay komunist dayirliri Amerikigha qoyup berilgan jasoslarni pash qilayli digan mazmonda saparvarlik korash dolquni qozghudi, shunungluq bilan Amerikidiki Xitay puxralar ichida ghul ghula kuchluk inkas payda qilip bas munazirlar yurguzushka bashlidi,yana mushu masila ustida FBI maxsus ochuq axbarat yighini ichip Xitay jasoslirini pash qilishqa saparvarlik qilghan bolsimu amma Xitay puxraliri soval soraq qoyup bunung uchun Amerika dayirliri qandaq maddi mukapat berilidu? Dap talap piker qoyividi FBI masol xadimliri bu sovalgha iniq javap beralmidi, naytimu iniqki Xitay puxraliri ichida nurghun jasoslar yoshurulghanliqni korup yitaligan bolghachqa Ularni ochuq ashkara pash qilsa alvatta bunung Ozuga yamanliq xavup ilip kilidighanliqini aldin oylunup qoymisa bolmaydighan xatarlik ish bolghanliqi uchun FBIning qandaq yardimiga erishalaydighanliq toghursida soval soraq otturgha chushkan bolsimu amma bununggha darhal ochuq pulussiya beralmiganliktin Xitaylarning aktip halda arsigha yoshurulghan ishipiyonlarni pash qilish qizghinliqini koturalmidi shundaqtimu Amerikigha avatilgan Xitay Oqughuchilar birlashmisining Rayyisi bashchiliqida koplugan Oqughuchilar maxsus Xitay kongsulxanisidin muashi ilip jasos ishpiyonliq ish harkatlar bilan shughullunup kilivatqanliqi pash qilinip qolgha ilindi va shu qatarda yani koplugan Amerika Shirkatlirida ishlap kilivatqan Xitay ishpiyonliri sotqa tartildi , axirqi novatta Adilya Ministirligi bayanat ilan qilip Amerika Dolat ichida jidd harkat ilip berip axbarat uchur oghurlap Xitay komunist hakimyitiga yatkuzup berivatqan ishpiyonlarning sani taxminan 3000-ga yitip barghanliq toghursida xulasi yakunlap ilan uxturush chiqardi likin mushu vaqitqicha bolghan arliqta daslap Mining bilan tilifonda Sozlashkan hiliqi FBI xizmat xadimi ikkinchilap xavarlashmidi.
Man FBIning xavarlishini kutush jaryanda DUQ Tashkilati、Sharqi Turkistan Informassiya Margizi、Sharqi Turkistan kochman hokumiti 、yani Turkiyadiki Maraip va hamkarliq jamiyiti qatarliq 4- tashkilat Rahbarliriga qaritip ayrim ayrim halda ochuq xat yizip birlikta masila iniqlavilishqa taklip piker avattim, bununggha paqat Sharqi Turkistan Informassiya margizi masoli Abdujilil Qarqash afandim jiddi qarap Oz aldigha bir qancha muyum ataqliq Siyasiyonlirimiz ustidin Inturvi ilip Idiya koz qarash pikirlirini bilip biqishqa tirishqan bolsimu amma Ularning hichqaysi birsi Man otturgha qoyghan talibimga ijabi pulussiya qayturmidi, paqat Marip va hamkarliq Jamiyitining masolliri talibimga ochuq ashkara bayanat ilan qilip qayturghan pikirida Marip va hamkarliq jamiyiti bir mustaqil hichkimga biqinmighan pirinsip asasta Oz aldigha paliyat ilip berivatqan Tashkilat ikanliki toghursida izahat berip otkandin bashqa talibimni orunluq korup ijabi inkas qayturmidi aksicha kiyinsiga kilip Man Ularning tor bitiga yollughan maqallirimni ilip tashlap qatti turghazmidi , naytimu iniqki Ular Mining ustumdin yoshurun qarshi harkat ilip berivatqan munapiqlar taripidin tatur tashviqat yurguzup kilivatqan Siyasiyonlargha aldinip Mini chaklap basturup berishka yardamliship maqalamni Tor batlirida turghazmay supurup tashlashqa majbori boldi. Naytimu iniq kornup turuptuki garcha mushu kamgicha Vaziyat ustidin haqiqatan eghir masila korulgan bolup arimizda Xitay jasos ishpiyonlar naqadar avja alghan bolsimu likin Ular Oziga iktiyat qilip tatur Vaziyatning zarbisiga uchurap katmasliki uchun Ozlirini daldigha ilishqa majbori boldi, hattaki DUQ Tashkilati Manga masila qaritip Ichki bashqarmisi namida agahlandurush chiqirip tahdit salghan boldi, bu axvalni korgan Mamtimin hazirat afandim Turuk tilida DUQning chiqarghan agahlandurshigha qarshi radiya tanqit piker berip Silar quruq tira taqiraqshitip kimni qorqutay daysilar? Kimning qanuni bilan kimni sotlimaqchi bolivatisilar? Xitay gongsandang Qanuni bilanmu? Yaki Tayvan Gomindang hokumitining qanuni bilanmu? Silar Uyghur Xaliqini Xitaylargha qiz berip Ulardin qiz ilip abjash qichir qilip chiqmaqchimu? Bundaq satlashmanglar aldi bilan Oz ichinglarni tazlap chiqinglar va DUQning aldi qoyghan yitakchi Idiyasi nima digan sovallargha iniq javap beringlar dap qattiq tanqit piker yurguzdi, likin kiyin Rabiya Qadir Manga ochuqtin ochuq tahdit ishlitip DUQtin ikki adukat balgulap ustumdin Sotqa arzi sunush maxsatta jiddi matiryal tayyarlavatqanliq toghursida agahlandurush bardi, Man bu axvalni darhal matbuada ochuq ashkarlap DUQning ikki advukatigha muapiqiyat tilaydighanliqimni buldurup askartish bardim shundaq qilip Man har iktimalgha qarshi xataliship qalmasliqimni kozda tutup aldinala tashkilatlirimizga murajat qilip ijabi javap alalmidim, amma arimizda masila intayin eghir saxlanghanliqini iniq korup yitaliganlikim uchun sal qarashqa bolmaydighanliqini oylap axirsida Amerika Adilya Ministirlikiga doklat sunup jinayat pash qilish yoligha ottum, mushu asnada Man ijariga ilip olturvatqan Oynung igisi Xitay xojayini arqiliq FBI Manga gap avatip daslivida mushu organda ishlaydighan bir Xitay xizmat xadimi Uyghur Qiz bilan tonushup dost bolghum bar idi tonushturup qoyalamsan dap koldurlatmaqchi boldi, bu gipini anglap Mini haqarat qilivatqanliqini darhal chushangan bolsammu amma tirikmay turup Man Ununggha tonushturup qoyghudak Uyghur Qizi yoq mumkin bolsa shu FBI xadimi bilan bir uchurashqan bolsam dap talap qoysam U kiyin javapqayturup xizmat chaklimisi bar ikanlikni buldurdi.
Bu axval Mini qattiq oygha silip qoyghan bolsimu darhal bunung arqisigha yoshurulghan sirlarni yishalmigan idim, yani kilip FBI nima uchun bir jinayi qilmish maxpiyatlik masilsini inkas qiliman disam Ozini qachurup sirliq tutqandin sirt Oz aldigha rikilama berip Xitay jasoslirini pash qilish toghursida korash harkiti qozghaydu? Nima uchun Manga bir haptidin kiyin xavarlishiman dap soz bargan turuqluq vadisida turmay aldaydu Digan soval tughuldi, kiyin chushansam bu aslida Alim Siyitof bilan tonush kishi bolup maxsus Rabiya Qadirning dilosigha masol ajirtilghan FBI xizmat xadimi ikan , U daslapta Mini Alim Siyitofqa oxshutup arkin Sozlashkanlik savabidin sir ashkarlap qoyghan idi amma kiyin Man Alim Siyitof amas dap Ozumni tonushturghan hamat U darhal pulussiyasini ozgartip naytimu iktiyatchanliq bilan darhal gapni ozgartip Ozining kamandirupqa chiqidighan bolup qalghanliqtin hapta onkun otup andin Mining bilan xavarlishidighanliqni uxturdi,likin aridin qanchimu hapta onkun otup kattiyu U kishi Mining bilan xavarlashmidi kiyinsiga chushansam bu aslida Alim Siyitof Mining ustumdin FBIga tatur malumat yollap berip chiqishturghanliq savabidin Ular Manga yaman koz qarash turghuzup yoshurun arqamdin takshurush ilip berivatqanliqini bayqap yattim ,yani Mini Xitay ishpiyoni dap ochuqtin ochuq chiqishturup yaman korsatkanliktin U Mining kimlikimni bayqighan hamat darhal iktiyatchanliq bilan gumanliq qarap Mini otturgha tartip chiqirip ochuq ashkara masila pash qildurush maxsatta FBI namida Xitay Gizitiga rikilama xavar berip Siyasat oynatqan ikanlikni chushunup yattim, likin kiyin qarap baqsa Man otturgha chiqmighanliqim uchun Ular Man olturushluq Oy xojayini arqiliq gap yugurtup Amerika FBIda ishlap kilivatqan bir Xitay xadimigha Uyghur Qizi tonushturup qoyushumni talap qilip Mining ghorurumgha tagmakchi bolghan ikan dimak kiyinsiga Rabiya Qadir Mini qorqutup ikki Adukat Mining ustumdin matiryal toplap Sotqa arzi sunushqa tayyarliq koruvatqanliqini aytip tahdit silishida malum asasi bar ikanlikini chushunup yattim , kiyin iniqlanghan ishanchilik malumatlar shuni ispatlap bardiki aslida Alim Siyitof Ozida eghir masila bar shaxsilardin bolup U aslida Maynur Yusupka oxshash Xitay dayirliri taripidin maxsus avatilgan gumandar kishlarning birsi ikanliki iniqlandi shundaq bolghanda U oxshashlam Xitayning manpatiga ishlap kilivatqan jasoslardin ikanliki qilcha guman yoq ispatlandi chunki U Amerikigha kilishtin burun Maynur Yusup bilan birga Urumchi Abtonum Rayonluq Waybanda ishlap kalganliki hichkimga sir amas, Maynur Yusupning salayti iniqlanghandin kiyin andin Unung aslini tonup yattim . Man daslap Alim Siyitofning gumanliq shaxsi ikanlikini Madandin chalapuchuq anglighan idim yana U Madandin baklam chuchuydighanliqni bayqap qalghan bolsammu diqqatlik bilan oylashturmighan ikanman andi chushansam bularning hammisi Rishat Abbasning boyrumisigha binaan Dolqun Qanbiri ustidin qarshiliq harkatka qoyulghan Xitay ghalchiliridin bolup maxsat Siyasi oyun oynutup qalaymiqanchiliq chiqirish arqiliq Amerika Dolat Majilisdiki Dimokratchi Partiya Diputat azalirigha Omar Qanatni yaman korsutup korash tigh uchini Turkiyaga qaritish , aksincha Omar Qanatqa Dolqun Qanbirini chiqip qarshiliq qoyush arqiliq Turkiya hokumitining korash tigh uchini Amerika Dimokratsiya Partiyasiga qaritip yaman korsutush .
Igallishimcha daslap Dolqun Qanbirini Radiyo bashliq vazipisidin ilip tashlash uchun Omar Qanat 、Madan、Roshan Abbas va Alim Siyitof qatarliq 4-napar kishini harkatlandurup yoqur organlargha arzi xat sunup vazipisidin aldurvitalmay axirsida Dolqun Qanbirining arqa tirigi kuchlukkan dap yakun xulasa chiqarghan ikan bilmayman bu axval 11-Sintabir vaqasi yuz berishning aldida korulganmu yaki kiyinsigimu bilalmidim aytavur Radiyo ichida qattiq qarshilishish axval yuz berip otkanliki iniq, kiyinsiga Alim Siyitof bilan Roshan Abbas ikkisi aldi kiyin istipa berip Radiyodin chiqip katkan ikan halbuki mushu Suyqast harkatlarning hammisini parda arqisigha yoshurnuvilip bir qolluq pilanlap ishlap kalgan xumpar dal Rishat Abbas ikanliki ispatlandi, bu haqqida Man kiyinsiga ayrim toxtuliman. 2007-yili 6-aydin 8-ayghicha bolghan arliqta Man ochuq ashkara maqala ilan qilip kopchulukka murajat oqughan bolsammu likin hichqaysi birsidin javapkarlik pulussiya bilan Oz masolyitiga ilip jiddi qarmighanliqtin ilajim yoq 2007-yili 9-aydin bashlap 11-ayning 15-kunisigicha bolghan arliqta arqimu arqisigha ulashturup Amerika Adilya Ministirligiga 3-parcha Xitay tilida dokulat sunup masila ashkarlidim, mushu jaryanda Ozumning amanliqimni kozda tutqan asasta yani bir taraptin Amerika hokumitiga sunghan harbir doklatimgha qayturghan piker inkasni kuzutup masila bayqavilishi uchun Germaniyadiki Sharqi Turkistan Informassiya margiziga utturluq maqalamning bir nusqisini Imayil arqiliq avatip turdum. Birinchi parcha yollughan maqalamga 9-ayning 17-kunisi Amerika Dolat Majilisi Rabiya Qadirning balilirini qoyup berish toghrisida 987-nomurluq qarar maqullidi, 10-ayning 3-kunisi yollughan ikkinchi parcha doklatimgha qattiq chichangship kitip 10-ayning 10-kunisi Turkiya Osmanli Impiryasi zamanida Yamanliklarga eriqi qirghinchiliq harkat yurguzganlik toghursida ayiplap maxsus qanun lahya maqullaydighanliqini buldurganliki savabidin Turkiyaning qattiq narazliqigha uchurap Xaliq arada zor yaman tasir qozghughan boldi. Shunungluq bilan bir vaqitta 11-ayning 3-kunisi Rabiya Qadirni Sharqi Turkistan Infarmassiya margizi taripidin Inturvi ilip piragiramma tarqatti, diqqat qilghidak bolsam Rabiya Qadirning shu qitimliq qilghan Sozida Mining Amerika Adilya Ministirligiga yollughan maqalam ichidiki balguluk masillar aksiatturulganlikni bayqidim kiyin chushansam bu aslida Man Adilya Ministirlikiga yollighan maqalamning bir nusqisini oxshashlam Rabiya Qadirgha yatkuzup berilganlikni koruvaldim, shunung bilan birga Abdujilil Qaraqash bilan Parxat Yorungqash ikkisi Uaa tor bitida munapiqlargha qarshi maqala yizip tanqit piker yurguzganlik savabidin munapiqlar yani bir qitim ugusidin qozghulup Turuk Xaliqiga qarshi bijirlashqa otti , mana mushu axvallardin kiyin Ablajan Laylinaman Yotupqa chiqip ochuq ashkara jinayat pash qilip Amerika 、Xitay va Russiya qatarliq 3-jahangir Mamlikatlar Oz ara yang ichida sodiliship harqaysi Oz manpatlirini kozlugan asasta birlishi Dunya tiroristlargha qarshiturush digan qalpaq astida Urush harkiti qozghughanliqni pash qilip tanqit piker yurguzganlik savabidin ardin yarim yil otup Unung Vatan ichida oquvatqan bir 18-yashqa kirgan yaramliq oghlini Xitaylar Maktap ashxanisida zaharlap olturgan boldi . Oqurmanlar oylap kordunglarmu munapiq Rishat Abbas nima uchun Mini 、Madanni、Omar Qanatni va Anvar Yusup qatarliq kishlarni tallap Oz jinayitiga tutup berishni pilanlaydu? masilan: ang daslivida bu suyqast pilan harkatlarni Anvar Yusuptin bashlaptu tadirji Madanni aldap ishqa qotush arqiliq Omar Qanatqa birga chitip Avghanistan Taliban qoshunlirigha Uyghur mujayitlarni avatip axiri kilip Ularning birsini qoymay Nato askarliri taripidin bombardaman qilip olturup tugutuptu, shundaq qilip Omar Qanatni Ozlurining jinayitiga makkam baghlavilish arqiliq Turkiyaning aghzini itip qonduqigha oltartquzvaptu natijida bularning hammisi jinayatka tutulup qilip poq yavalghandak aghzini itip zuvan chiqartquzmasliqqa majborlaptu amma bularning savabidin haram olup katkan Uyghur Xaliqi san sanaqsiz kim bununggha javap berishi kerak?
Oqurmanlar diqqat qilghan bolsa 2009-yili Urumchi 5-Iyul qatilami yuz bargandin kiyin Turkiya Ministiri Ardoghan Xitay dayirlirining bu vahshiligini eriqi qirghinchiliq dap ayipligandin kiyin kop vaqit otmay 7-ayning 24-kunisi Amerika Arkin Aziya Radiyosi bir diligassiya omak tashkillap Turkiyaga berip Dolat Margizi tiliradiyo istansi bilan uchurshush otkuzup ikki Dolat otturliqida axbarat uchur almashturush kilishim toxtam imzalighanliq xavar tarqitildi, Oylap korunglarchu Amerika Arkin aziya Radiyosi nima uchun bu xavtida Turkiyaga berip yasalmichiliq qilidu? Tixi yil bishida yani 2009-yili 1-ayning 3-kunisi Omar Qanatni Turkiya Ministiri Ardoghangha chitishliq korup Radiyodin qoghlandi qilghan idi,kiyin ashkarlanghan axval Omar Qanat haqiqatan Rajap Tayip Ardoghanning qol astidiki bir shaxsi ikanliki ispatlandi oylap kordunglarmu agar Amerika dayirliri Omar Qanatni jinayattin tutivalsa oxshashlam Ardoghanni Ozluriga baghlavalghanliq bolidu, hazir Biz iniqlap chiqqan masillar shuni ispatlap turduki Omar Qanat Oz ajizliqi bilan Madanga tutulup qalghanliqi ashkarlandi , halbuki Radiyoda Omar Qanatning ajizliqidin tutuvalghan Dolqun Qanbiridin bashqa yanibir kishi Jilil bolup U daslivida Omar Qanat bilan birlikta Dolqun Qanbiriga qarshi maydan ayrip chiqqanlarning birsi ikanliki Amerikida yashap kilivatqan Uyghurlar ichida bilmaydighini yoq bolsa kerak,shundaqlam Jilil Man Amerikigha yitip kalmastin burunlam Chughluq ikkimiz ustidin korulgan masillarni ang aval igallap sirlirimizgha aldin yatkan kishlarning birsi ikanlikni biliman, Man Amerikigha yitip kilip Rishat Abbas Mining ustumdin pilanlighan suyqast harkatliri ashkarlinip jinayat sirlar pash bolup qalghandin kiyin Omar Qanat bilan Rishat Abbas ikkisi darhal birliship astirtin yang ichida sodiliship birlashkanlikini kopchuluk korup yatkan masila yani U jinayiti ashkarlinip qilip Omar Qanatqa tutulup qalghinida 2004-yili 10-ayning 16-kunisiga toghurlap Rishat Abbas Oz oyuda bu ikkisining Toy maslihat chiyi otkuzup berishka vadi barganliki, kiyinsiga bu xavarni anglighan Madan naraziliq buldurup nima uchun Mining maqulluqumni almay turup Oz aldigha bu ishni bikitidu? Dap kayighanliqni anglighan idim,kiyin iniqlanghan axvallar shuni ispatlap bardiki aslida Madan oxshashlam Rishat Abbas Omar Qanat ustidin qoyulghan paylaqchi ikanliki ispatlandi alvatta uzun yillardin biri bu oyunning ichida kilivatqan Jilil Omar Qanat bilan Madan ikkisining kishiga aytalmaydighan maxpiyatlik sirlirini aldin korup yitalmasliki mumkinmu? chunki U daslivida Omar Qanatni bir qatti iradilik Milli Inqilapchi dap bilip birlikta Dolqun Qanbiriga qarshi maydan ayrip chiqip Uni Xitay jasos gumandari qatarda sanap dushman korup kalgan kishi kiyinsiga ashkarlanghan masila dal aksincha korulup aslida U Omar Qanatning yinigha yoshurulghan Xitay jasos salayti iniqlinip chiqqandin kiyin Omar Qanat avalqi maydanidin 190% giradust ozgurup Dolqun Qanbiri aldida chaqpilak bolup yugashlinip katkan boldi alvatta bunung arqisigha yoshurulghan sirlarni aldin bayqap yatkan kishi dal Jilil bolidu,shundaq bolghanda Jilil qandaqsigimu Omar Qanat bilan Madan ikkisining kishiga aytqusiz ajizliqini bayqiyalmay qalsun? yani kilip U Omar Qanatning orunlashturishi bilan Radiyogha vakalitan Mini Rayonluq hokumatka tonushturup otush jaryanda Man inkas qilghan sirlarni U aldin igallap yitip Madan bilan Omar Qanat ikkisining Tarixi Siyasi arqi kornushini korup yitip har ikkilisining ajizliqlirini tutuvalghandin kiyin chong tahdit shakillandurushi iniq shundaq bolghanliqi uchun U qoruqmastin Oz xizmatdishi bolghan Omar Qanatning ayali bilan 5-yil ashna oynap kalganlikini Omar Qanat bir ish orunda turup qandaqmu sizalmisun? mana bu oz ara jinayatka baghlanghanliqni korsutup turmaqta.
Xaviringlarda bar Man yaratqan Xaliq ara Vaziyat iktiyaj korulganlik savabimdin 2010-yil axirsi DUQ qarar ilip 2011-yili 2-ayda Washingitunda Uyghur vakillar ali kangash yighini otkuzshu maqullandi kiyinsiga tosattin vaqitni kayniga kichikturup 5-ayda achidighan boldi, mushu arliqta Germaniyadin Parxat Yorungqashni chaqirtip kilip Sharqi Turkistan TVsiga Riyasatchilik qilishqa silip birinchi piragiramsini ishlap chiqip kopchulukka sundi . 2010-yili 11-ayning 12-kunisi otkuzulgan Sharqi Turkistan Jumhuryiti qurulghanliqining 66-yilliqini xatirlash munasibiti bilan Omar Qanatning orunlashturishida Ablikim Baqi bilan Musa ikkisini sahni ustiga chiqirip Oziga baghlavalghan boldi,igallishimcha Ablikim Baqi ang daslivida Madan bilan birliship Mini qarlap ziyankashlik yatkuzgan jinayatchilarning birsi halbuki Musa bolsa Rishat Abbas Anvar Yusupning ustidin qoyghan paylaqchi jasoslardin bolup U bir taraptin Anvar Yusupning ish harkitini kuzutup utturluq Rishat Abbasqa xavar yollap bargan bolsa oxshashlam Dolqun Qanbiri Anvar Yusup ustidin salghan paylaqchi Osman Qarimni kuzutup Dolqun Qanbiriga qandaq xavar yatkuzganlikni bilip turush maxsat qilinghan, buni Man kiyin igallap yatkan uchur malumatlardin korup yattim. 2010-yil axirsidin bashlap Uaa tor bitida Jilil bilan Madan ikkisi ustidin ashkarlanghan paskinchiliqliri otturgha tartilip chiqip bas munazir qozghughanliqi al jamaatka ayan ,shu savaplik Amerikidiki Uyghurlar ichida kuchluk ghul-ghula qozghan Mining Tarixta uchurghan pajalik axvallirimgha ishanchi turghuzup hisdashliq qozghalghanliqini Jililning ayali sozlap bardi yani bu ikkisini Sotqa birsh maxsatta Adukat tutup harkat ilip berish jaryanda Mini izdap kilip guvachiliq berishka yardam soridi ,anglashlargha qarighanda aslidida Jililning Ayalini Mining qishimgha avatkan Rabiya Qadir ikanlikini bayqavaldim yani Suriyaning Kanadadin kalgan hadisi Manga maslihat yusunda aqil korsutup dayduki agar Man Rabiya Qadirgha aytip Sizga bir sorun hazirlap barsam kopchuluk aldida Ozungiz bilgan axvallarni Sozlap beralamsiz? Dap Soridi Man boludu didim kiyin ishni bisiqturvatti, dimak bular ichki jahatta sodiliship Oz ara kilishkanliki iniq. 2011-yili 5-ayda Washingitunda otkuzulgan ali kangash yighingha Qazaqistan bilan Qirghizistandin kilidighan Vakillarni tosup Samalyotqa chiqatmay qoydi,Amerika Dolat Majilisdin kilip ichilish murasimiga qatnashqan Diputatlar Sozga chiqip shundaq didiki mazkur Dolat Majilisi ichida bazibir Diputatlar Amerika kochilirida birmu Uyghurni uchurtup qilishni xalimaydighanliqini buldurup yaman koz bilan qarap kilivatqanliq askartip otti, shu savaplik Vaziyattin bishi qiyip toghra masila angqiralmay kilivatqan kishlar birdin kallisi ichilip ish aslida Ozluri Oylighandak amas ikanlikni korup yitip bu novatlik Uyghur Kangash yighini bir suyqastlik ichiga tolghanliqini pash qilip qattiq narazi bolghanliqini buldurgan bolsa Germaniyadin maxsus taklip qilip akalgan Parxat Yorungqash xizmitidin istipa berip qaytip katkan boldi,shunungluq bilan DUQning kuti ichilip oynighan nayrangvazliqliri ashkarlandi hattaki Germaniyadiki Uyghurlar Ozunung aldanghanliqini bilip yitip kiyin oyushturghan Namayshi paliyatta yighlap ahuzarliq buldurdi mana bu shuqitimliq otkuzgan kangash Yighini natijisi.

Oylap korunglarchu 2009-yili 5-Iyul vaqasi yuz bargandin kiyin Turkiya Ministiri birinchi bolup buni eriqi qirghinchiliq dap Xitayni qattiq ayipligan idi, arqisigha ulushup Arap birligi yighinda Ardoghan yani bir qitim masila koturup nima uchun 2-Dunya Urushidin kiyin jahan tinichlanmaydu? Nima uchun zoravan Dolatlar ara eriqi qirghinchiliq harkat ilip baridu? Dap ayipka boyrup pikir qilghanda Araplar bu masilga qulaq silip Ardoghanning pikiriga qulaq silip katmidi , arqisidin Amerika Arkin Aziya Radiyosi vakil umak tashkillap Turkiyaga berip aghiz yumdurushqa salghandin kiyin Xitay dayilirimu jiddi harkatka kilip arqimu arqisigha ulushup Turkiyaga vakil avatip xoshamat qilghanliq bilan yani Bash Ministir Wenjabao ziyaratka kilip ikki Dolat munasibitini Istirattigiya hamkarliq munasibat ornatqan boldi,shunung bilan Turkiya Ministiri Xitaygha qaytarma ziyaratka bardi amma Davut Oghluning muapizatchisi ayraport zalda Xitay saqchiliri taripidin tayaq yidi shundaq turuqluq yani ikki Dolat otturluqida quyuq diplamatsiya alaqa munasibat ornitip Turkiyaning 5-Iyul qirghinchiliq harkatni Xaliq ara masilga koturup chiqishidin qattiq andisha qilip jiddi aldini tosushqa urunghanliqini koruvalmaq tas amas, shundaq bolghanliq uchun mayli Amerika bolsun yaki Xitay bolsun har ikkilisi bas basta Turkiya Ministiri Ardoghanning aghzini itishka aldirdi nima uchun shundaq boludu bilamsilar? chunki Ardoghan 11-Sintabir tirorluq vaqani aslida kimning ishliganlikini tazimu yaxshi bilidu shunung uchun Unung aghzini itishka har ikkilam tarap aldirdi.Man 2010-yili 10-ayda ilan qilghan maqalamda Turkiyani gunasiz Xaliq arada hichqandaq javapkarlik jinayat qilmish sadir qilghini yoq dap aqlidim shunungluq bilan Turkiya darhal Tashqi ishlar Ministiri Davut Oghluni shu yili 10-ayning 28-kunisi Xitaygha ziyaratka berip tunji sapirini aldi bilan Qashqardin bashlidi, arqisidin uzun otmay Qazaqistan hokumiti Ardoghan ustidin masila korup yitip ayiplikka boyrup usti ustilap Manga shapa buldurdi,masilan Qazaqistanda Islam harkitini chaklash toghursida qanun maqullidi arqisigha ulushup Nursultan Nazarbayif Tiroristchilargha qarshiturush digan shuvarni koturap chiqip Avghanistangha Askar chiqirish taklip sundi likin Dolat Majilisidin qobul qilmidi, naytimu iniqki Qazaqistan Ardoghan ustidin masila bayqap yatkanliki iniq yani Omar Qanat Mining ustumdin Tarixta ishligan jinayatlirini iniqlap chiqip Manga isharat qildi amma Man Uni qobul qilmidim savabi Man igallap yatkan axvalimgha asaslanghanda aslida Xitay bilan Amerika ikkisi birliship turup aldinala Turkiyaga qapqan qurup ziyankashlik yatkuzushka pilan harkat tuzuganlikni korup yattim yani DUQ muavin Rayyisi Asqarjan 95-yilisi Qazaqistangha berip Tursun digan bir lochuk yani Germaniyaga yoluchilar toshuydighan Ayripilan uchquchi lochukni zorigha koturup Dunya Yashlar Itipaqining Rayyislikiga namzatliq korsatkanlik bilan birga yani Mini Qazaqistan Uyghur yashlirigha sitip koydurup ziyankashlik salghanliq bilan yarlik Uyghurlar ichida bolunush kalturup chiqishqa savapkar bolghanliqini korup yattim alvatta bu axvallarni Man Amerikigha yitip kilip Oz kozum bilan koruyp otkan axvallargha talpuqlap turup Tarixta yoluqturghan masillarning kilip chiqish Siyasi arqi kornushlarnitadirji chushunup yattim Oz sirlirimni yishivaldim, bu toghrisida kiyinsiga ayrim toxtiliman.
2011-yili Turkiya Gerajdanliqigha otkan 3-Uyghurni Tajikistan tutqunluqqa ilip Xitaygha maxpi otkuzup bardi, arqisigha ulushup Amerika Kaliforniyada bir Qazaqistandin kalgan yitim Uyghurning ulugi Mitiro bikatta bayqalghan xaviri tarqaldi,shu yilisi 5-aygha kalganda Qazaqistan va Pakistan dayirliri aldi kiyin bolup Uyghurlarni Xitaygha otkuzup barganlik axval ashkarlandi, shunungluq bilan Savudi Arabistan hokumiti bir Malayziyadin kilip Oy xizmatchi bolup ishligan ayalgha olum jazasi barganlik savabidin Malayziya hokumiti Savudi Arabistangha qattiq naraziliq buldurdi aridin 2-ay otkandin kiyin Malayziya hokumiti 11-Uyghurni Xitaygha otkuzup barganlik xavar tarqaldi kiyin igallap korsam aslida Savudi Arabistan Malayziya hokumitining qoli arqiliq Uyghurlargha ziyankashlik qilghanliqini korup yattim, yani Sharqi Turkistanliq Uyghurlarni oghri jinayatkar korup xata gumanlinip Malayziya hokumitiga chiqishturghanliqtin Ular jan achchiqida bigunah Uyghurlarni Xitaygha otkuzup berip ugalliqqa qoyghan boldi, bolmisa Biz korup ottuq 5-Iyul vaqasi yuz barganda Dunya Musurman allar ichida paqatlaki Malayziya Xaliq ammisi maxsus Namayshi harkat uyushturup Xitayni qattiq ayipligan Dolatning birsi idi halbuki aridin bir yil otup 11-Uyghurni zorigha Xitaygha otkuzup berishi alvatta normal korulgan axval amas. 2011-yili 5-ayning 1-kuni Pirzident Obama Binladengni olturganlikni ilan qilghanliq bilan tang Ottur shariq masilsini hal qilish toghursida 67-yili Palastin va Iziraliya ikki taman putushkan kilishim pirinsipga asasan birtarap qilish pikir lahyasini otturgha qoyup xitap nama ilan qildi, bununggha mayli Palastinliklar bolsun yaki Arap birlashmisi bolsun butun Dunya alliri birdak qollaydighanliqini buldurshup alqishqa erishkan idi, amma Iziraliya dayirliri Amerika Millatchi Partiya vakilliri birlikta okta qopup qarshi chiqqanliqtin Obama darhal vadisidin yinivilip gapni ozgartip ang yaxshisi bu masilni Palastin bilan Iziraliya ikki taman hichkimni arlashturmighan pirinsip asasida Oz ara muzakiraliship hal qilish kerak dap bir taraplima maydan tutidighanliqini buldurdi, shunungluq bilan Amerika Pirzidenti Obama bu masila ustida hichqandaq ilgirlash bolmay ottur shariq masilsini vaxtida toghra bir tarap qilish ishi sugha chiliship yanimu kayniga kichikturulushiga savapkar boldi, amalyatta bolsa Amerika Pirzidenti Barak Obama afandim Al-qayda Tashkilatining bashliqi Osama Binladingni olturganlik bilan Dolat Istiratigiyasini qayta ozgartip yingi burlush hasil qilish xaraktirlik Siyasat balgulapchiqish maxsatta Ottur shariq masilsidin ish bashlap Palastin bilan Iziraliya ikki Dolat ottursida saxlinip kilivatqan zimin majirasini 67-yili ikki tarap kilishim hasil qilghan Pirinsip asasida bir tarap qilishni qollaydighanliqni aldi ilgar surup pikir bayan qilghan idi, ammalikin bununggha mayli Iziraliya taman bolsun yaki Amerika Millatchi Partiya azaliri bolsun hammisi birdak qarshi turdighanliqi uchun Obama darhal pikiridin yinivilip qayta qoshumcha soz qilip Amerika Iziraliya Itipaqdash Dolat munasibitida qattiq ching turup Iziraliyaning bixatarlikini qoghdash majboryiti barliqini buldurush bilan tang Iziraliya Palastin masilsini ikki tarap hichkimni arlashturmighan pirinsip asasida oz ara pikirliship bir tarap qilish kerak dap bashqincha pulussiya qollunushqa otti.
Naytimu iniq kornup turuptuki aslida Barak Obama mushu munasibat bilan Palastin masilsini uzul kisil bir tarap qilishqa tirishchanliq korsatmakchi boldiyu ammalikin Millatchi Partiyaning okta qopup qarshiturghanliq savabidin aslidiki toghra pikiridin yinivilishqa majbor boldi, dimak Barak Obama Oz bixatarlikini kozda tutup arqigha chikindi, U Millatchi Partiyaning mijiazini naytimu yaxshi biliduki agar ish Ularning Iradisiga qarshi bolup qalghinida Obamagha qast qilishtin yanmaydighan aditi barliqini bolupmu Dolat Istiratigiyasini balgulashta Ularning maqulliqisiz Obama hargiz Oz aldigha Siyasat balgulalmaydighanliqi iniq koruldi, amalyatta bolsa Barak Obama 2009-yilisi 8-ay ichida Amerika Dimokratsiya Partiyasi Mandin tapshurup alghan doklat matiryallardin paydilinip masila ugunup chiqqandin kiyin darhal avalqi Pirzident Ben Kilintunni ishqa silip maxsus shimali Koryaga avatip Kimirsin bilan yuz turana uchurshup 3.5 saat sohbatlashkandin kiyin oz ara kilishim hasil qilip qaytarshida shimali Koriya taripidin tutqunluqqa ilinghan ikki Amerikiliq muxbirni turmidin boshatquzup birlikta ilip kalgan idi, shunungluq bilan birga Amerika Xaliqi Obama va Dolat Majilis Rayyisi Nansi Pulosi ikkisiga qarshi naraziliq Namayshi harkat oyushturup Pirzident Obamani Fashist Getlirga oxshutup ayiplashka boyrughan bolsa Nansi Pulosini jin alvastigha oxshutup qarshi maydan ayrip chiqqan idi, shunungluq bilan bir vaqitta Germaniya hokumiti ochuq ashkara maydan buldurup Xitay hakimyiti Tarixtin buyan Germaniyaga avatilgan jasos ishpiyonlar sani Milyondin iship chushkan bolup Germaniya Ixtisadigha bivasta ilip kalgan ziyanliq darijisi on Milyon Yavru qimmitiga yitip barghan dap naraziliq pikir buldurgan bilan tang shu hamat German hokumiti jiddi harkat ilip berip bir qancha yuz Xitay Puxrasini qolgha aldi****ssiya bola 2009-yili 8-ayning 1-kunisi Qirghizistan Issiq kolga Ottur Aziya Mamlikatlarning Pirzidentlirini yighip kilip jiddi muzakira ilip berip darhal xatarlik axvallargha taqabul turush birlashma harbi qisimlirini qurup chiqish toghrisida taklip pikir sundi, shu yighindin qaytip Russiya ikki dana Yadro qural Su Paraxotini Amerika Dolitiga 200-kilomitir yiraqliqtiki Dingiz yaqisigha avatip qarshiliq xiris qilghanliq bilan tang U yani Turkiyaga ziyaratka berip Ministir Ardoghan bilan uchurashti, qarmaqqa Russiya Ministiri Putin Turkiya bilan Yavrupagha su asti Gaz turbusi mangghuzush toghursida sohbatlashkandak korungan bolsimu amaliyatta Russiya Turkiya bilan birliship Amerikining yurguzup kilivatqan xata zoravan Siyasitiga qarshi chara tadbir qollunushni aldi maxsat pikir qilghan idi, apsuzki Rajap Tayip Ardoghan Russiya Ministiri Putinning oylighan yiridin chiqalmidi, bu Rajap Tayip Ardoghanning Amerika bilan Xitay har ikkilisiga Oz ajizliqidin tutulup qalghan bolghachqa Amerikining oghurluq qilip Xitay bilan birlikta 11-Sintabir tirorluq hujum harkitini ishlap chiqip bu jinayi qilmishni Avghanistan Talibanlar qoshunigha artip Urush harkiti qozghighanliqni pash qilip qarshi maydan ayrip otturgha chiqalmidi, shu savaplik Russiya Ministiri Putin ghazapka kilip darmal Xitaygha ang Ilghar tiptiki Urush Ayrupilanni sitip berishka soz bardi, shundin itibaran Xaliq ara Vaziyatning Dimokratsiya alliriga paydisiz tarapka qarap yuzlandi, bu axvalning tapsilatini Man kiyinsiga ayrim Sozlap beriman.

2011-yili Barak Obama Binladengni itip olturganlikni ilan qilip arqisidin ottur shariq masilsini hal qilishta aktip pikir buldurush bilan birga Dolat Mudapiya Ministiri 怕内塔afandim bayanat ilan qilip bunungdin kiyin Amerika Nato harbi birlashma qisimlirigha maddi jahatta mablaq silishni toxtitidighanliqni buldurup ochuq ashkara maydan ayrip chiqti , U didiki andi Nato harbi birlashma Tashkilati bilan hamkarliq ish birligi ilip berish oy pikiri yoqliqini , Amerikining andi bikardin bikar Natogha mablaq salidighan majboryiti qalmighanliqni buldurup Ozining yaman niytini ashkarlidi,bunungluq bilan Nato qisimlirigha shundaq siginal bardiki andi Amerikining Nato bilan bolghan hamkarliq ish birligi ilip berish mushu yarda ayaqlashdi diganliktin dirak berip turmaqta, naytimu iniq kornup turuptuki Amerika Natodin yuz orup Ozini chatka qachurup andi Nato Tarixi vazipisini ayaqlashturdi diganlik kilip chiqidu, bu korulgan axvalgha qartan Nato Tashkilat Bashliqi 拉斯姆森 afandim jiddi inkas qayturup 2014-yilisi Avghanistandin askarlirini tamaman chikindurup chiqidighanliq toghursida ochuq ipada buldurup bayanat ilan qildi . Man 2011-yili 3-ayning 10-kunisidin bashlap (奥斯曼的法庭 第一审 ) yani Osmanning sot hokumi digan timida mavzu qoyup Oz aldimgha Amerika Dolat Majilisining aldinqi Rayyisi Nansi Pulosi ustidin arzi shikayat ichip Unung Tarixta otkuzgan jinayatliri savaplik olum jazasigha boyrup 4-bolak maqala ilan qildim, Man Nansi Pulosi ustidin sot ichip Unung Tarixta otkuzgan jinayatlirini pash qilip Sotlushumdiki savap U 2009-yilisi 5-ayning axirsi Dolat Majilisdin bir omak tashkillap Xitaygha ziyaratka bardi , bu tosattin korulgan axval butun Dunya allirini hangtang qaldurghanliq bilan tang Xitay dayirlirini qattiq chuchutvatkan bolup Nansi Pulosi Amerika hokumitining uchunchi darijilik yoqur amaldar bolush supiti bilan Ikki Partiya Diputatlar taripidin soval soraqlargha tutulup qalghanliq savabidin Uni 2003-yilisi Dolat Majilisining axbarat uchur komutitining Rayyisi bolup xizmat otavatqan mazgilida Bush hokumiti Tirorist gumandari dap qaralghan jinayat gumandarlargha qanunda chaklangan usullar bilan qiyin qistaq soraqqa tartip majbori ixrar qildurush jaza qollanghanliqini U aldin bilgan turuqluq nima uchun Majiliska malum qilmaydu yaki bolmisa Bush hokumitini chaklimaydu? dap tanqit pikir chushup soraqqa tartilghan chighida Nansi Pulosi Oziga artilghan javapkarlik masolyitini qachurup bu ish toghursida Amerika Margizi axbarat orunlirining aqlini oghurlap tatur yitakliganliktin xataliq yuz barganlikni savap korsitip turvaldi, ammalikin Diputatlar Unungdin axbarat Idarsidiki kim Sining aqlingni tatur burap xata yolgha yitaklidi? dap soval sorighinida U tughuchluq javap berip masilni chushandurushnung ornigha gapni ilip qichip kiyin aytip beriman dap rast gap qilishtin bash tartti, naytimu iniq kornup turuptuki Nansi Pulosi Margizi axbarat Idarsi bilan birlikta bash qoshup oz ara pikir birlik kilishvalghandin kiyin andin Dolat Majilisidiki Diputatlargha masila ashkarlap kimni qurbanliq tutup berish toghursida pikir birlik kilishvilishka orun qaldurdi .
agar undaq qilmighanda Nansi Pulisi Sozda xataliship maxpi sirlarni ashkarlap qoyushtin iktiyat qildi bolghay, shunung uchun U masilni qachurup darhal javap berishtin bash tartti. masila qayarda koruldi? masila dal Nansi Pulosi Dolat Majilisdiki Diputatlargha javapkarlik tutulup qilip unung hoddisidin chiqalmay qalghanliqtin Xitay dayirliri maxpiyatlikni ashkarlap qoyushidin ansirap darhal umak tashkillap Xitaygha sapar aldi, U Xitaydin qaytip kiliplaki uzun vaqit otmay 26-Iyun Shavguan vaqasi yuz bardi yani arqisigha ulushup Urumchi 5- Iyul qanliq qirghinchiliq yuz bardi, sarang adammu masila korup yitalayduki Tarixta atalmish Xitay komunist hakimyitiga qarshi bayraq koturup chiqip korash harkiti ilip barghan va shu savaplik Amerika Dolat Majilis bashliqigha osturulgan yoqur amaldarning ushtumtut Xitaygha ziyaratka berishi kishini oygha silip bu ishning hargizmu tasadipiliqtin yuz bargan bolmastin Siyasi arqi kornushi bar ikanlikini korsutup turmaqta, dimak U Oz ustida javapkarlik masolyatka tutulup qalghanliqtin javap beralmay Ozini soraqqa tartqan Diputatlargha qiydap achchiqlinip Xitay Komunist hakimyitiga bash qoyghan bolidu ,buni korgan Xitay Tarixtin buyan ustunluk taliship ghalipliqqa chiqishni oylap kilivatqan Amerika Dimokratsiya Partiya Rahbiri yani Dolat Majilisning Bashliqi aldigha iktiyaji chushup kalginida Ular qandaqsigimu Nansi Pulosining talibini orundap berishttin bash tartsun? chunki Xitayning yatmakchi bolghan axirqi maxsidi dal Amerika Dimokratchilar Partiyasi Ozini itirap qilishigha muxtaj Andilikta bu kishi Ozlugudin aldigha yitip kalginida alvatta Unung talibini yarda qoymay orundap berishni oylaydu, shunungluq bilan 2009-yilisi 6-ayning 26-kunisi Xitay dayirliri suyqast oydurup chiqip Guangdong shaovguan qirghinchiliq vaqasini kalturup chiqardi arqisigha olushuplaki Urumchi 5-Iyul Vaqasi yuz bardi. Shu darijida eghir qirghinchiliq vaqa yuz bargan turuqluq butun Dunya boyicha paqatlaki Turkiya Ministiri Rajap Tayip Ardoghan chidap turalmay Eriqi qirghinchiliq dap Xitay dayirlirini qattiq ayipligandin sirt Xaliq ara bashqa Mamlikatlar birbirsiga qarap hangviqip qiliship hichkim Xitayni kuchluk ayiplimidi, mana bu 2008-yilisi arqimu arqisigha ulushup yuz bargan Russiya Guruziniyaga urush ichip Abughazi qatarliq ikki Rayonni mustaqilliqqa chiqarghanliq bilan arqisigha ulushup Iziraliya harbi kuchiga tayinip Palastinga busup kirip qirghinchiliq harkat yasighan boldi, dimak mushu kamgicha Dunya alliri bu ushtumtut arqimu arqisigha ulushup yuz bargan qirghinchiliq harkatlarni chushanmay qaymuqip qilip bishi ganggirap qaldi.

2008-yil bishida Turkiya hokumiti usti ustiga pulussiya buldurup Sharqi Turkistan masilsini kun tartipka ilip kalganlik toghursida xavar tarqitishqa bashlighan idi, bu xil axval turaqsiz korulup birda kuchluk birda ajizliship kaldi, taki 5-Iyul vaqasi yuz bargandin kiyin Rajap Tayip Ardoghan Ipada buldurup bu vaqani Eriqi qirghinchiliq digan bilan U yani Arap birliki Yighingha qatniship nima uchun 2-Dunya Urushidin kiyin Jahan tinichlanmaydu? Dap askartish berish arqiliq novatta yurguzup kilivatqan atalmish Dunya tirorizimgha qarshiturush digan banida qozghughan Urush harkitini ayiplap masila kotardi amma bununggha hichqaysi bir Dolat vakili untun chiqarmidi , kiyin chushansam bu aslida Arap Dolatliri Rajap Tayip Ardoghangha gumani koz qarash turghuzup kilivatqanliq savabidin Urumchida yuz bargan 5-Iyul eriqi qirghinchiliq harkatka sukut pulussiya tutqanliqni korsutup turmaqta , agar Man Ardoghanni qutuldurup qalmighan bolsam Uni choqum Arap Allirilam chaynap purkivatkan bolar idi. Omar Qanat Turkiya Ministiri Ardoghangha xata Infarmassiya yatkuzup barganlik savabidin 2009-yilisi 3-ayning 11-kuni Iran Bashchiliqida Turkiya、Savidi Arabistan、Pakistan va Avghanistan qatarliq Mamlikat Pirzidentliri Tikrangha yighilip bash qoshushi ilip barghanda Turkiya Ministiri Ardoghan Uyghurni Tirorist korsutup sitivatkanliki malum boldi, bu xil axvalni Man 3-taraplima igalligan ishanchilik dalil pakitlar kuchluk ispatlidi, Unung birsi 2007-yil bishida Russiya tamanliri ataqliq Naxshichi Murat Nasirofni Ozi olturghan bina Oyning balikonsidin yarga tashlap olturvitip arqisidin Uni narkaman chikimlik savabidin Ozini olturvalghan dap yalghan saxta hokum chiqardi, bu vaqa Uyghurlar ichida kuchluk ghul ghula qozghughan idi, kiyin igallap korsam bu aslida bir suyqast bolup 2004-yil axirsi 11-ayning 12-kunisi Virjiniyada otkuzulgan Sharqi Turkistan Jumuryitining qurulghanliqigha 60-yil tolghanliq xatir kunusini tabriklap oyushturghan paliyat aldi kaynida ashkarlinip otturgha chiqqan masillardin kiyin arqisigha ulushup Nuyorukta Xitaylar bilan birlikta ilip barghan atalmish Uyghurlarning Insan hoquqini qoghdash digan ilmi muhakima yighinda Turkiya、Qazaqistan、Qirghizistan Mamlikatlardin kalgan Uyghur paliyatchi Siyasiyonlargha qotulup Tayvandin kalgan Orkash Dolatof yighinda soz qilip kuchluk munazira ilip berish arqiliq Xitaylarni mat qilip qaytqan iduq , kiyin 2010-yilisi Wilikis taripidin ashkarlighan sirlargha asaslanghanda shu yili 12-ayning 30-kunisi Amerikining Turkiyada turushluq bash kongsuli ochuq ashkara bayanat ilan qilip Rajap Tayip Ardoghan ustidin shikayat ichip Unung shivitsiyada 8- maxpi banka hisap nomur uchoti ichilghanliqi, yani Undin bashqa Ardoghanning Amerikida oquvatqan 4-balisining butun oqush pul rasxodi va turmush xarajitining hammisini Turkiyalik bir yakka sodigar Oz ustiga hoddi ilip bir qolluq taminlap kilivatqanliqini ashkarlidi, kiyin chushansam 2004-yilisi Washngitunda Mining ustumdin korulgan masillar tupaylidin munapiq Rishat Abbas gurohi ashkarlinip otturgha chiqishigha olushup Nuyorukta Xitaylar bilan otkuzulgan atalmish Insan hoquqlirini qoghdash muhakima yighinda Uyghur Siyasiyonlarning mutlaq ustunluk igalliganlik bilan Xitaylar ichida kuchluk inkas qozghughanliqi tupaylidin Amerika dayirlirini alaqzada bolup ishni ashkarlap qoymasliqi uchun Ardoghangha askartish berip kotungni qis bolmisa korgulukungni korsitiman digan boldi .

Unregistered
21-01-13, 04:02
Amerikining Turkiyada turushluq bash kongsuli Oz namida Ardoghanni sokup Shivitsiyada 8-maxpi banka hisap uchoti barliqini pash qilip masila ashkarlishi ana shu agahlandurush barganlikning roshan ispati , natijida Amerika dayirliri qattiq andisha qilip jinayitining ashkarlinip qilishini oylap darmal Xitay bilan astirtin kiliship 2005-yili 3-ayda Rabiya Qadirni muddattin burun Turmidin boshutup Amerikigha ilip kilishka aldirdi. takshurup iniqlashlarga qarighanda shu ishtin kiyin Rajap Tayip Ardoghan Oz sirlirini tamaman yiship chiqip 2005-yili Russiyaga berip Wiladimir Putin bilan korashkanliki malum, dal mushu yil bishida Rabiya Qadir tixi Xitay turmisidin chiqmay turup Man Qazaqistandiki bashliqim bilan tilfonda korushup Ozumning yoluqqan masillarni Sozlap berish arqiliq Manga oz vaxtida koydurup qastlik harkat ishligan qatillarni tutivalghanliqimni aytip mumkin bolsa Qazaqistan KGBdin shu Mining ustumdin chiqimchiliq qilip koydurgan qatil Parxat Paxlanning matiryallirini igallap berish toghursida iltimas qilghan idim , bashliqim surushta qilip haqiqatan shundaq ikanlikini ispatlidi amma Manga KGBning yazma doklat matiryali kerak bolghanliqtin Ulargha murajat qilsam daslapta boludu biz qarashturup avatip berayli digan idi kiyinsiga uzluksiz vaqitni kayniga sozup aridin ikki ay otup katti avatip barmidi, Man konglumda guman tughulup qattiq ranjiganlikim uchun Ular yalghan aytqanliqini yoshurup kitalmay axirsida Manga tasalli berip paylingdin qaytqin Ozungga yaxshi amas balangning bixatarlikini oyla dap tarbiya qilishqa otti, kiyin chushansam Ular Oz ichimizdikilardin Siyasi bisimga uchurghanliqtin Manga jinayatchining matiryallirini avatip berishtin bash tartqan ikan , shu savaplik Manga nasihat qilip xizmat ishlap Sotqa arzi berish iradamni chikindurushka otti, shunungdin iniq masila chushunvaldimki Qazaqistandiki bashliqim KGB tamandin bisimga uchurap masilni basturvitishka yani ish ashkarlinip Xaliq ara sotqa koturlup chiqsa oxshash Qazaqistan KGB masol xadimlardin tashqiri yani jinayatka chitilghan munasip shaxsilarning hammisi javapkarrlikka tartilip chiqidighanliqi kozda tutup Mini basturushqa otkan boldi. Kiyin chushansam Mining bashliqim Altunbek aslida 96-yilidin bashlaplaki Magilanning Xitay dayirliriga manpatka sitilip Shivitsiyadiki Babur Maxsutqa qoshulup pilanliq vazipa orundap berish maxsatta Manga qast qilip jinayat ishliganlikni Bashliqim alli burun bayqap yatkan ikanlikni chushunvaldim, shu savaplik Altunbek ang burun bu sirlargha chokup masila korup yatkanlarning birsi bolghanliqtin 2007-yil axirsi Man Amerika Adilya Ministirlikiga arzi doklat sunup aldi kiyin 2-doklatni avatkandin kiyin Oz jinayiti bilan tutulup qalghan Amerika Dolat Majilisining Diputatliri darmal Qirghizistandiki qol chumaqlirini ishqa silip Bashliqimni itip olturvatkanlikni anglap ichim bak sirildi, dal mushu paytlarda Man 3-bolak maqalamni yizivatqan idim bu xavarni anglap qolum ishqa barmidi va bu ishning Man bilan alaqisi bar ikanlikini darhal sizip yattim , naytimu iniqki Amerika yoqur qatlamdiki jinayat harkatni pilanlighan javapkarlar bashliqim Altunbekning igallap yatkan sirliri paqatlaki Rishat Abbas 、Babur Maxsut va Magilan Sharipof qatarliq kishlar Mining ustumdin ishligan jinayi qilmish harkatlirini pash qilip bashtin ayaq bir suyqast ikanlikni ispatlap bargandin tashqiri U yani Amerika amaldarliri Tarixta ishligan jinayatlirini asasi jahattin yiship beralaydu, shunung uchun Ular qorqup navada Dolat Majilisi taripidin Mining masilam dilo turghuzup jinayat iniqlash ilip barsa Altunbek nurghun sirlarni ashkarlap barganlik bilan Magilan jinayatka tutulup dargha isildu, U yani Oz ostida turghan qanxor Geniral Mayur Nukenofni otturgha tartip chiqidu shunung bilan bir chong qatilliq dilosi pash bolup natijida Ularning hammisi jazagha tartilidu, mana mushu masillarni kozda tutup bular Qirghizistandin bir qatilni pulgha yallap kilip bashliqimni itip olturvitishka vazipa orundap berishni boyrughan kisip aytimanki bu qatilliq qilmishning parda arqisidiki xojayini Amerika Dolat Majilisi.

Oqurmanlar diqqat qilghan bolsa Man 2005-yili Amerika Washingitunda yuz bargan bir sirliq Siyasi suyqast namliq jinayat pash qilish maqallirimda bashliqim Altunbek toghursida chushandurush berip Man Unung qol astida 6-yil ishlash jaryanda Oz artuqchiliqimni jari qildurup Ununggha jan koydurup sadaqatmanlik bilan ishlap bargan idim, Mining tasiratimda Altunbek bir zirak kallisi otkur Vatan soyar Xaliq koyar uluq zat idi Unung bu xil alijanap xisliti Qazaq Millitining namondiliridin bolup Qazaqistan yingi mustaqil bolup Dolat Ixtisadi sharayiti yaxshi amas jamiyat tartipka chushup ravan yurushup katmigan bir qiyinchiliq paytida Jamiyatni ishsizliq qaplap katkan Xaliq Turmushi eghir bolup Unung kicha kunduz oylaydighini kuch maghduri bar chighida Oz ghayi arzusini amalga ashurush idi, yani bazar igilik tiklap soda sitiq ishlirini ravajilandurush arqiliq Xaliq ammisining ishsiz maniratliq axvalini yaxshilap Dolat Ixtisadi taraqiyatigha hassa qotush idi, agar ishansanglar bu Adam Ozi qomandanliq qilish bilan Qazaqistanda koz korangan dangliq 6、7 chong soda sitiq bazar Igilikni tikligan bolup harbir bazarda 10.000- Adam tirikchilik qildu hammisi mushu bir Adamning bashqurushida taraqi atkuzup hammisiga tang yitishkandin sirt yani U Gollandiyadin parnik tixnikisi kirguzup Gul osturush 、Alma shaptul tirip Baghvanchilik barpa qilish yani Ozi olturushluq jayda bir chong kol qizip biliq biqish、Ordak kopaytish qatarliq ishlarning hammisiga tang yitiship kalgan idi, hattaki Turki Millatlar ortaq qiziqidighan isht soqushturush adatliridimu zor ishtiyaq baghlap bu kishi tallap baqqan zor gavdilik ishtlar har qitimliq Isht soqushturush musabiqiga salghanda qarshi tarapni yingip ghalba qazinatti mana mushu ishlardin U Adamning mijaz xislatlirini korvalalaysilar . Man Silarga tonushturup otkandak Qazaqistan Almata shaharda qurulghan Altun Orda digan chong sota sitiq bazarni qurup chiqip Mini mushu Bazargha muavin Diriktor qilip vazipiga tayinligandin bashlap bir qancha yuz Vatanlik Uyghurlarni mushu Bazargha orunlashturdum , amma Man Ozum bu bazar tixi ichilmighan mazgildin bashlapla hokumat dayirlirining qattiq kantirolliqigha ilinip ochuq ashkara qiyinchiliq silishlargha uchurghan idim kiyin chushansam bu ishlarning hammisi Amerika dayirlirining boyriqi astida ilip barghanliqni korup yattim. masilan 2001-yili 6-ayning 1-kunisi bashliqim Shirkat namida pirkaz boyruq chiqirip Mini Ozi Igidarchiliqidiki Ergili digan Soda sitiq kampaniyasining muavin Diriktori qilip balgulidi, aridin bir ay vaqit otup Almata shahar Tashqi ishlar bashqarmisi savapsiz Manga Viza barmay qiynashqa bashlidi, bu ishqa mazkur shirkatning yani bir muavin Diriktori yol yurup ishimni hal qilip bargan idi, aridin uzun otmay Amerikida 11-Sintabir vaqasi yuz bardi , kiyin Amerikigha yitip kilip igalligan axvallar shuni ispatlidiki bu ishlarning hammisi bashtin axir Amerika bilan Xitay dayirliri pilanliq orunlashturush arqisida ishligan suyqast ikanlikni chushunup yattim , yani Qazaqistan KGBning yardimi bilan amillashturgan harkatlar ikanlikni korup yattim , daslapta axlim paqat yatmigini Oz yinimda kunda korup yurgan xizmatdash Magilan Sharipofni bir Vatan parvar Millat soyar isil zat dap xata chushunup otkan ikanman, kiyin iniqlanghan axvallar shuni ispatlidiki dal mushu chayan tulka tirisiga orulvalghan xumpar aslida Rishat Abbas va Babur Maxsutlarning Qazaqistanda daslap tarbilap yitishturgan jasos Xitay ishpiyon ikanliki iniqlandi yani hammi pilan harkatlar mushu guynung qolidin otup amillashturganlikni korup yattim oylap korunglarchu 6、7-yildin buyan birga yurup bu saxtipazni tonup yitalmiganlikim aksincha Ozumni yoluqturghan qiyinchiliq axvallar kimdin nima savaplik yuz barganlikni paqat chushunalmay ottum, amalyatta bolsa dal mushu xumpar shuncha uzun yillardin buyan Mining ustumdin ziyankashlik harkat ishlap kalgan ikan likin Man qilcha sazmay otuptiman shunungdin bilivilishqa boluduki Amerika Arkin aziya Radiyosida Dolqun Qanbiri 、Omar Qanat va Anvar yusup qatarliq Siyasiyonlarni Parda arqisigha yoshurnuvilip turup birsi birsiga tuydurtmay qarshiliq qoyup shuncha uzun yillardin beri Oz ara kalla soqushturup jamiyatni qalaymiqanlashturup astirtin Oz pilan harkatliriga xizmat qildurup kalgan qanxor jallatni vaxtida tonup yitalmay kalgini aksincha bu chayanni Ozlurining ang ishanchilik qoghdughuchisi dap bilip arqisidin qarghularcha agiship kalganliki, bugunki kunlukta bu 3-shaxsi Rishat Abbasning haqiqi salaytini tonup yatkan turuqluq yani Uni ochuq ashkara pash qilip otturgha tartip chiqalmighini aksincha yani Unung chapinini koturup jinayitini yoshurup berishka majbor bolghanliqi dal Ularning hammisini Rishat Abbas Oz jinayitiga makkam baghlavalghanliqini iniq korsutup turmaqta.




Man oylayman shutapta Turkiya Siyasonliri Oz kozu bilan korup otkan masillardin kiyin Ardoghanning Tarixta bilip va bilmay otkuzgan xataliqlirini alli burun bayqap yatkan yarda , likin Ardoghan hazir hokumat bishida turup Oz hoquqidin paydilinip Dolat ichida zoravanliq diktatur yurguzup kilivatqan bolghachqa harqaysi Partiya Tashkilatlar Unung bilan toqunushup kop qan tokulup qilishidin iktiyat qilip bu yaman Vaziyatka sukut pulussiya qollunup kilivatmaqta, likin shunungluq bilan Oz jinayitiga makkam baghlavalghan Amerika hokumiti Tarixta otkuzgan xataliqlirigha xatima berip vaxtida toghra yolgha qaytip kilishiga zor tosqunluq tasir korsutup Dunya alliriga eghir ziyanliq ilip kalgan boldi masilan: 2009-yili Urumchida yuz bargan 5-Iyul vaqasida dal Amerika dayirliri Turkiya Ardoghanning Oz ajizliqidin tutivilip turup qaytarma zarba barganlik savabidin Turuk Xaliqiga qerindash bolghan Uyghurlar ustidin suyqast ishlap qanliq qirghinchiliq harkat ilip bardi alvatta Uyghur Xaliqiga qan qerindash kalgan Turuk Xaliqliri bu axvalni korgandin kiyin yuriki ichishmay qalmaydu, Amerika bilan Xitay dayirliri birliship Turkiya Ardoghan hokumitiga bisim ishlitish arqiliq Mini basturup Oz javapkarchilikiga baghlavilish idi , likin bu qatilliq harkatni korup masila chushunup yatkan Uyghurlar yitarlik bolup Ular oxshashlam Oz ajizliqi bilan Ardoghangha tutulup qalghan bolghachqa un chiqiralmay kilivatidu , shundaq bolghanliqi uchun hazirqi paytida Ardoghan Oz Doliti ichida kang yamrap katkan Xitay ghalchilirigha tigishalmay kilivatidu aksicha tixi Ularni Oz yimayisi astigha ilip qoghdashqa majbor bolivatidu savabi Ulargha tigiplam qoysa oxshashlam Ozini jinayatka tutup barganlik bolidu, shunung uchun Ular birsi birsini goralikka ilivilip javapkarliktin saxlinip kilivatidu, alvatta bu Amerika bilan Xitayning manpatiga paydiliq bir ish. Vatandashlar diqqat qilghan bolsa 2010-yilisi 8-ayda Yavrupa birligiga aza bolghan Dolatlarning Siyasi Partiya Tashkilat rahbarliri bir guruppa umak tashkillap birlikta Yaponiyaga berip 45-yilisi Atom bamba zarbisiga uchurap olganlarning 65-yil tolghanliqini xatirlash yuzisidin berip shu munasip 靖国神社ibadat xanini tavap qilip qaytqanliq savabidin Germaniya hokumat bishida turghan Siyasi Partiyaning qarshiturishigha uchurap kaskin talash tartish munazira qozghughanliq bilan kiyinsiga 2012-yili DUQning Yaponiyada otkuzgan 4-novatlik vakillar qurultiyi jayranda 靖国神社ni tavap qilghanliqi uchun Uaa torda bas munazira qozghap qarshi chiqqanliq axvallarning korlushi aslida Germaniya hokumitining astirtin quturatquluq qilghanliqi oz ozlugidin kornup turmaqta, kiyin chushansak bu axvallarning hammisi aslida Germaniya Markal xanim yitakchilikidiki Partiya bilan Amerika aksiyatchi Partiya vakilliri va Xitay 3-taman birliship nizamanlar burun maxpi kilishim tuzap ish birligi ilip barghanliqini korvalghili bolidu maxsat Yaponiyani qatti boysundurush pirinsipi asasida qurulghanliqni chushunvalmaq tas amas, shundaq bolghanliqtin Xitay qachanki Yaponiya Doliti bilan diplamatsiya alaqa munasibat qurghan kunisidin bashlap izchil turda Yaponiyani korash nishansigha tutup bir taraptin Unungdin paydilinip yani bir taraptin qorshavgha ilip kalgandin tashqiri yani Uni Oziga boysundurushni aldi maxsat qoyup kalganlik sirlar andilikta iniq ashkarlanghan bolup Xitay dayirliri mushu nishangha yatmakni chordigan halda Yaponiya hokumitini korashka tutup Ununggha yoshurun zarba berip Siyasi bisim ishlitip kalganliki uchun natijida Yaponya hokumiti qattiq tasirga uchurap yiqinqi Tarix mabaynida koplugan Pirzident almishish axvallar korulgan bolup yighip kalganda Xitay dayirlirining yoshurun ishligan Siyasi bisimlarga uchurghan savaplik korulgan axval ikanlikni chushunvalmaq tas amas, alvatta Yaponiya Xaliqi bu axvallarning kilip chiqish Siyasi arqi kornushi bar ghayri mudda maxsatlar yoshurulghan ikanlikni bilmaydu hamda uxlap chushidimu bu ishning aslida Amerika Xitay va Germaniya 3- tamanning qara qoli bar ikanlikni oylimighan mana andilikta bu ishlar ochuq ashkarlinip masila ayding boldi .

2010-yili 2-ayning 5-kunisidin bashlap Man otturgha chiqip ochuq ashkara jinayat sirlarni pash qilghandin bashlap taki shu yilisi 7-ayning 4-kunisi ang axirqi bir parcha maqalamni ilan qilip qalam toxtatqandin kiyin, (严肃揭批08年制造西藏3.14事件和09年乌市7.5惨案幕后元凶总策划人之一的阴谋罪行) http://blog.boxun.com/hero/201007/shenmecaishiminzhu/1_1.shtml ,shu ayning 19-kunisi Amerika Dolat kangash palatasi Rabiya Qadirni taklip qilip Uyghur Insan hoquqliri dapsandichilikka uchurap kilivatqanliq toghursida Ispat berish yighini chaqirtip mazkur yighinda Sharqi Turkistan va Tibbat ikki rayongha Amerika kongsul turghuzup yarlik Millatlarning Insani hoquqini qoghdash xizmitiga alaydi kongul bolush qanun lahya maqullash arqiliq Mining haqiqitimda turup qollaydighanliqini buldurgan boldi, shu yighin naq maydanda Rabiya Qadir hayajanliqigha tolghan halda muxbirga Oz tasiratini sozlap shundaq didiki bu Mining talay rat Amerika Dolat Majilisi taripidin oyushturghan Insan hoquqlirini qoghdash toghursida ilip barghan ispat berish yighinlirigha qatniship ang razi bolghan mushu novat boldi dap Ozining qanaatmanlik his qilghanliqini buldurdi , shak shobisiz aytishqa boluduki bu Mining korsutup bargan dalil ispatlirim badiliga qolgha kalturulgan ghalba. Bunung arqisigha ulashturup artisi Kanada Dolat Adilya Ministiri pikir bayanat berip shundaq didiki Xitay dayirliri uzun yillardin buyan Kanada hokumat amaldarlirini pulgha sitivilip Oz manpati uchun xizmatka silip paydilinip kilivatqan axvallar bakmu eghir, agar kerak bolsa Dolat Majilis ichida bir qancha Diputatlar ustidin qanuni javapkarlik tartishqa yitarlik ispatliri bar ikanlikini buldurdi , yani Kanadaning bir chong Siyasi Partiya Rahbiri pikir bayan qilip didiki Xaliq ara Insan hoquqlirini qoghdash xizmatlirida hichqandaq bir ilgirlash bolmay aksincha barghan siri arqigha chikinish axval korulganliki bu hargizmu Dunya allirining Dimokratsiyani aldi ilgar surush istakliri ajizlashqanliqtin amas balki kang Xaliq ammisining Oz manpatini qoghdash uchun pikir birlikka kilip kuchluk sada chiqiralmighanliqida dap korsatti ,U yani sozini davamlashturup agar zoravan hokumdarlar vaxtincha Ozluruning muapiqiyat qazanghanliqidin koranglap maghrurlansa Biz Ular gha shundaq daymizki axirqi ghalba ustida korushimiz , shu arqiliq Kanada hokumiti Man guvachiliqqa tartqan DUQning sabiq muavin Rayyisi Mamat Toxti oz vaxtida Mining masilamda haqiqat tarapta turup jinayat ustidin guvaliq barganliki uchun 2006-yilisi Kanadada xuddi Rabiya Qadirgha suyqast ishlap olturushka urunghandak Unungghimu Mashina vaqasi ishlap taslam qaldi aziz jinidin ayrilghili , alvatta Kanada hokumiti kiyin bu axvalgha alaydi qarap takshurup iniqlap chiqqandin kiyin masilning arqisigha Suyqast yoshurulghanliqni korup yatkashka andin yuz bargan vaqalikka toghra diyagunoz qoyup jinayat harkatni jazimlashturdi.

Kanada hokumat dayirliri Mining masilam ustida ispat berip otkandin kiyin Xitay dimokratsiyani ilgar surush findi jamiyitining Rayyisi ataqliq Siyasiyon Veyjinsheng afandim pikir bayan qilip Xitay dayirliri Tarixtin buyan chat allarga avatkan jasos ishpiyunlarning koplugidin Dunya Dimokratsiyani ilgar surush korash Vaziyitiga zor yaman tasir yatkuzup maghlubiyatka uchurtup kilivatqan asasi savaplarning birsi dap korsatti , kopchulukning xavirida bar Man daslapta torgha yollighan maqallirim ichida Veyjinsheng toghurluq malumat berip maqala ilan qilghan idim savabi Man Ununggha 2008-yil axirsida jinayat pash qilish maqallirimni yollap berish arqiliq vahala qilip har iktimalgha qarshi agar Man birqandaq ongushsizliqqa uchurap qalsam savabidin xavardar bolup qilish uchun tayyarliq korup qoyghan idim, shunungdin kiyin Man ochuq ashkara maydangha chiqip masila kotardim va Xaliq ara Tashkilatlargha masila korsutup bardim , alvatta Veijinsheng bir Xitay Dimokratchisi bolush supiti bilan gharip Dolatlarda Xitay Dimokratsiyani algha surush ishlirida eghir masila korulup kilivatqanliqida xaviri bar yani Xitay jasos ishpiyonlarning hadidin ziyada kopuyup barghanliqini yaxshi bilidu , hamda Xitay dayirliri dal shu ishpiyonlar arqiliq chatallarda paliyat ilip berivatqan Dimokratsiya Tashkilatlarning ichiga kirguzup buzghunchiliq harkat ishlap kilivatqanliqinimu korup yitaligan kishlarning birsi undaq bolghan ikan U agarchanda Xitay Xaliqini haqiqi turda dimokratsiya yoligha bashlap mingish oyi bolidikan mana mushu masila ustida toghra maydan ayrip chiqish va chiqalmasliq Unung haqiqi salaytini korup yitishning bir roshan olchimi dap qaridim , alvatta biz Xitay Dimokratchiliri bilan ish birligi ilip berishqa qarshi amas likin shu narsa iniq bolush kerakki bunung aldinqi sharti harqandaq Xitay Dimokratchi Partiyalar biz bilan samimi turda Xitay komunist hakimyitiga qarshi ish birligi ilip barayli daydikan Ular aval Sharqi Turkistan Xaliqining mustaqqiliq istash arzu tilakliri va bu arkinlik hoquqi bar ikanlikini toluq itirap qilish pirinsip astida hormat buldurshi shart , shundaq bolghanda andin Biz Ular bilan hamkarliq ish birligi ilip berishimiz mumkin agar undaq bolmaydikan dimak Ular Xitay komunist hakimyiti bilan oxshash bizningdin vaqitliq paydilinishni kongluga pukup haramzadilik ishlatkanlik xalas, Undaq Xitaylar bilan Biz andi hargizmu hamkarlashmaymiz. Yuqarqi axvallarni yighinchaqlap aytqanda barliqi Germaniya Amerika va Xitay hokumat qatarliq manpatdar Dolatlar javapkarlik masolyitiga tutulup qalghanliqini korup yitish tas amas , andi bu yarda Oqurmmanlarning diqqat qilidighan masilsi Man qandaq qilip bu masillarning Tarixi kilip chiqish arqi kornushi bar ikanlikini koralidim va Oz ara alaqa munasibiti bar ikanlikini bilip yitaliganlikimga orunluq dalil ispat qoyup beralishimda qaldi.

2010-yili 7-ayning 4-kunisi Man axirqi bir parcha maqalamni torgha yollap vaxtincha qalam toxtidighanliqimni buldurgan idim, tosattin bayqalghan bir axval diqqitimni qozghidi yani shu yilisi 7-ayning 16-kunisi Germaniya Ministiri Markal xanim aval Russiyaga birkunluk ziyarat qilip barghan bilan sapri davamlashturup Xitaygha 4-kunluk Dolat ziyariti ilip bardi, shunung bilan birlam vaqitta Amerika aldinqi Pirzidenti Kelintun Russiyaga berip Wiladimir Putin bilan uchurshush ilip berip Xaliq aragha birqandaq mana tuygha uqum buldurganlikni sazdim, kiyin chushansam Ular aslida 96-yil axirsida Kilintun Russiyaga berip sabiq Pirzident Yilisin bilan uchurshup ikki Dolat Pirzidenti darqamda turup sohbat ilip berivatqan chighida Yilisin ochuq ashkara qol ishariti arqiliq naytimu sat til haqarat ipadisini buldurgan idi , garchan shu hamat Unung bundaq til haqarat ishariti aslida kimga qartilghanliqi iniq bolmisimu likin yaman niyat buldurganlikida shak shobi yoq mana andi arliqtin xili uzaq yillar otkandin kiyin bu sirlar tadirji yishilip masila iniqlandi, chushansak aslida Amerika aksil Partiya vakilliri astirtin Russiya tamanliriga Musurman Xaliqlirini sitip kushkartish arqiliq Chichanistan Xaliqiga qirghinchiliq Urush harkiti qozghashqa suyqast ishliganliki , shundaq qilish arqiliq Ottura Aziya Mamlikatlarda jiddichilik Vaziyat payda qilip kalgusida atalmish Dunya Tiroristchilargha qarshiturush digan bana savap bilan Urush harkiti qozghashqa Xaliq ara qulayliq sharayit hazirlashni maxsat qilghanliqi iniqlandi, dal Mining Kilintun ustidin korup yatkan haqiqat masillirimni Amerika Dolat Majilisidiki Diputatlar tastiqlap axirda Kilintunni korashka tutup qattiq ayiplidi, yani Unung 98-yili ikkinchi qitimliq Pirzident saylamgha qatnashqan mazgilida qarshi Partiyalar Unung ajizliq sirlirini pash qilip bir yash qiz Aq saraygha muxbirliq xizmat munasibiti bilan piraktika ilip berivatqan mazgilida Pirzident Kilintun bilan jinis munasibat qilghanliqini pash qilip masila kotarganliki, daslivida Kilintun ixrar qilmay bu Oziga qilinghan tohmat dap naraziliq buldurgan bolsa kiyinsiga U Qiz Kilintun bilan jinis munasibat otkuzganda saxlap qalghan torsukini analiz takshurush ilip berip Unungda haqiqatan Pirzident Kilintun badinidin qaldurghan mavqa ikanlikini ispatlap chiqqandin kiyin U andin ilaji yoq haqiqatka bash igip masila ixrar qilghan boldi. Man Ozumning bishidin otkan tajirba savaqlar 、yani hazir Amerika Jiorji Washingitun Univirsititta Tarixi Panlirining Dokturi Uyghurshunas Xon Robirist digan kishi oz vaxtida Qazaqistan Shariqshunas Inistitotida oquvatqan mazgilida xuddi Kilintunga ishlangan suyqastka oxshash axvalning yuz barganliki , yani buxil suyqastlik harkatlarni ayni zamanda Manga ziyankashlik ishligan kishlar taripidin oxshash usullarni qollunup qast qilghanliqini bayqap qalghanliqim uchun kiyin iniqlap korsam bularning hammisini Rishat Abbasning korsatmisiga binaan Omar Qanat Qazaqistan Shariqshunas Inistitutida Ilim xadimi bolup xizmat ishlap kilivatqan kandidat Sattar 、Dilnur va Zoya qatarliq 3-napar shaxsini ishqa silip har ikkilimizga qiltaq silip xatalashturush arqiliq Oz jinayatliriga baghlavilishni maxsat qilghanliqni korup yattim, shunungluq bilan bu ishlar oz ara baghlinishliq bolup hammsi novattiki Amerika hokumiti ustidin korulgan javapkarlik masillar bilan zich alaqidar bolup chiqqanliqi uchun diqqatlik bilan takshurup korsam Pirzident Kilintun、Wilikis bashqurghuchi Asangchi va yani Firansiyalik avalqi Xaliq ara pul muamila Fondi Jamiyitining Rayyisi Kayen qatarliq kishlarga oxshash mushu xildiki qiltaq ishlap xatalashturushni maxsat qilghanliqi iniqlandi, yani qarshi Tamanlarning mundaq qilishida alaydi gharaz maxsatlar arqisigha yoshurulghanliqni bayqavaldim dimak bu hammisi manpatdar gurohlarning pilanliq orunlashturishi arqisida ishlangan suyqast jinayat qilmish harkatlar ikanlikida qilcha guman shak yoq , axirsida ispatlanghan masila hammisi 11-Sintabir Tirorluq vaqasini ishlap chiqish arqiliq Dunya musurman allirini jinayat gumandarigha baghlap turup Urush harkiti qozghughanliqi ispatlandi, dimak bu hammisi bashtin axiri pilanliq 、maxsatlik va Tashkili turda ishlangan Dolat Tiroristliq jinayi qilmish harkatlar ikanlikini korsutup turmaqta.

Andi aldinqi maqalamning davamigha kalsak Germaniya hokumiti nima uchun Yavripa allirining Siyasi Partiya Rahbarliri birlikta Yaponiyaga berip 45-yili Atom bombisining eghir ziyankashlikiga uchurghan avam Xaliqiga hisdashliq buldurup haqiqat maydanda turidighanliqni Ipadilap qaytip kalgandin kiyin qarshiliq pikir buldurdu? Agar Germaniya hokumiti birqandaq xudiki bolmisa savapsiz bu ishqa qarshi chiqidighan hichqandaq yoli yoq chunki Yaponiya bolsa bir Dimokratsiya ustiga qurulghan Dolat , 2-Dunya Urishida Amerikining Atom bomba zarbisiga uchurap koplugan bigunah Xaliq ammisini qirghinchiliq qilghan bash jinayatchi buni butun Dunya alliri Oz kozi bilan korup otkan haqiqat axval alvatta bugunki kunlukta Xitaylarning zoruyup chiqip Dunya amanliqigha eghir tahdit silishida Amerika hokumitining bash tartip bolalmaydighan javapkarchiliki bar undaq bolghan ikan Yavrupa Allarning Siyasiyonliri kalgusi bixatarlikini kozda tutup Amerikigha qattiq agahlandurush barganning nimisi xata? Yani kilip Yaponiya hokumiti mayli Yavrupa bolsun yaki Amerika bolsun hichbirsiga tahdit shakillandurgudak vayaki bolmisa Ozluriga yoshurun xaviplik ilip kilidu dap andisha qozghaydighan ilmi asasi yoq turuqluq nima uchun javapkarlik masila Amerika va Xitay ustidin korulgan turuqluq Markal xanim Yaponiyaga qarshi maydan ayrip chiqidu? 2009-yili 7-ayning 20-kuni Man avatip bargan doklat matiryallirimni tapshurup ilip berinchi bolup Germaniya hokumiti darhal inkas qayturup 7-ayning 26-kuni hokumat namida Xitay dayirlirini qattiq ayiplikka tutup shundaq didiki: Xitay Tarixtin buyan Germaniyaga avatilgan ishpiyonlarning kolumi 1-milyongha yatkan bolup bivasta Germaniya Dolitiga birqancha on milyon Yavru ixtisadi ziyanliq ilip kalgan dap qattiq ayipligan amasmidi? hamda shu hamat jiddi tadbir qollunup Germaniya harqaysi chong shaharlar boyicha 3、4 -yuz Xitay Puxralirini qolgha ilip jaza qollanghan boldi. Yani 8-ayning 20-kunisi Man Boxun torgha sinaq ravishta bir parcha maqala yolughan idim tosattin matbuada ilan qildi shunungluq bilan Germaniya hokumiti yani bir rat Xitayni qattiq ayiplap javapkarlikka tutqan idi , shu savaplik Xitay dayirliri qattiq chuchup katkinida bir taraptin Muavin Rayyis Xijinping omak tashkillap aldi bilan Russiyaga andin Germaniyaga ziyarat qilip berip bu ikki Dolatni Soda Ixtisadi manpat yatkuzush arqiliq aghzini atkuzushka urunghan bilan 5-Iyul Urumchi qirghinchiliq harkatning Xaliq aragha kalturup chiqarghan yaman tasirni yighivilishqa aldirghan bolsa yani bir taraptin Xitaylar oyun oynutup 9-ayning 7-kunisi Urumchida margizi Hokumatka naraziliq buldurup jallat Wanglequan taxtidin chushsun dap talap qilip namayshi harkat oyushturghan amasmidi ? nima uchun andilikta bir dumulap Xitay bilan Amerikining maydanida turup Yaponiyaga qarshi chiqip ayiplikka boyruydu? naytimu iniqki Germaniya hokumitin tosattin partilap Xitay dayirliriga qattiq pulussiya qollanghanliq savabidin Germaniya hokumitiga alaqidar saxta dimokratchi Xitaylar qorqup kitip Vatan ichidiki Xitaylarni jiddi tashkillap Wanglequanga qarshi namayshi harkat qozghidi. Germaniya hokumiti buldurgan bu pulussiyasidin kiyin Norvigiya hokumitining BDTda turushluq alaydi alchisi Bankimotni bolumsiz xizmat ixtidari yoq hakavur dap qattiq tanqitlap bakmu qupal satlidi , U didiki Bankimot qilcha xizmat ixtidari yoqliqigha qarmay yani kishlarga hakavurluq qilip BDT Tashkilat ishlirini yaxshi ilip baralmidi dap korsatti amalyatta bolsa Norvigiya Amaldari mushundaq tanqit yurguzush arqiliq Bankimontni novatta korulgan jinayi harkatlarga kongul bolup javapkarlarning masolyitini surushta qilishqa davit qilish idi , dal bu pikir otturgha chushkan mazgilida Bankimont Xitayda ziyaratta bolup yaki yuz bargan 5-Iyul Vaqasi toghursida Xitayni tanqit qilmidi yaki Insan hoquqini qoghdash toghursida qilcha soz achmighan idi.

Davami 5-bolum
Oqurmanlarning talibiga binaan tayyarlighan maqala ( 5 )

本栏目:
网址:http://blog.boxun.com/hero/shenmecaishiminzhu
共有371篇文章,1786931个点击
最新发表( 2013年01月20日)
流氓、王八蛋们不要伤害我的孩子(五)

Unregistered
21-01-13, 04:08
Oqurmanlarning talibiga binaan tayyarlighan maqala ( 5 )



Osman 2013-yili 1-ayning 20-kuni US Washingiton
Germaniya hokumiti mushu qitim partilap otturgha chiqqanliq bilan pursattin paydilinip butun Yavrupa allirini birlikta harkatka qozghap Russiyaga qarshi kang kolamda Namayshi harkiti oyushturup 2-Dunya Urushi toghursida chiqarghan xata yakun xulaysini qayta tuzutush kirguzushni talap qildi, shunungluq bilan bir vaqitta Germaniya Siyasi Partiyalar Italiyaga Uyghur masilsini tonushturup Rabiya Qadirni qollap otturgha chiqishigha turtikilik rol oynidi natijida Rabiya Italiyaga chaqirtip ziyarat paliyiti ilip berishqa pursat yartip berildi, shundaq qilip 5-Iyul qanliq qirghinchiliq vaqasidin kiyin Uyghur masilsi yani bir rat kun tartipiga kilip Xaliq ara Tashkilatlarning diqqitini tartip yaxshi Vaziyat shakillandurdi ana shu payitlarda Rabiya Qadir Yaponiyaning taklip qilishi arqisida Sidiq Haji bilan birlikta berip ziyarat paliyitini ilip berivatqan kunlarda tosattin Amerika Palata majilisida Uyghur masilisi ustida Ispat berish yighini orunlashturghanliq savap bilan jiddi chaqirtivilindi . 2009-yilisi 11-ayda Germaniya hokumiti Birlin Timi oruvitilganlikining 20-yilliqini xatirlash munasibiti bilan yighin murasimi otkuzup Xaliq aradin Amerika aldinqi Pirzidenti Jiorji Bush、Ben Kilintun、Russiya aldinqi Pirzident Gorbachof qatarliq koplugan Rahbarlarni taklip qilip xatirligan bilan birga Berlin tamning bir parchisini Tayvanliklarga sogha qilghan boldi, yani arqisidin Markal xanim Amerika Palata Majilisiga taklip bilan chaqirtip kilip ikki Partiya Diputat azalirigha nutuq sozlash pursiti yaritip berildi, U Soz davamida pikir bayan qilip Amerika hokumiti Tarixta German Xaliqiga korsatkan yardimidin intayin razi ikanlikni bolupmu berlin timini orup tashlap Germaniya Dolat putunlukini asliga kalturushta korsatkan yardimidin bakmu minnatdar ikanlikini buldurup German Xaliqi Amerika Xaliqiga tolap tugatkusiz qarziga boghulghanliqini takitlap koptun kop rahmitini aytti, yani Germaniya Xaliqi Amerikining korsatkan bu yaxshiliqlirini manggu unutmaydu dap kilip German Xaliqi Tarixta Komunist tuzumining eghir ziyankashlikiga uchurghanliqi ustida shikayat qilip Komunist tuzumini qattiq ayiplash bilan birga Uni choqum yar sharidin tamaman yoqutush lazimliqini takitllap otti likin bununggha paqatlaki Dimokratsiya Partiya azalirining qizghin alqishlap quvatligandin sirt qarshi Partiya azaliri intayin soghuq pulussiya tutti ish mushu darijida chong Vaziyat yaratqan turuqluq kiyinsiga Markal xanim nima uchun avalqi pulussiyasidin ozgurup Manga qarshi maydan ayrip chiqidu? Nima uchun Ozi Manga qarshiturghanni az dap yani Russiyani quturtup birlikta qarshi qoyidu?


2010-yili 2-ayning 19-kunisi Obama Aq sarayda Tibbat Xaliqining lidari Dalaylamani yipiq shakilda qobul qilghanliq savabidin Germaniya naraziliq buldurup Yvrupabirligiga aza 5-Dolat birlikta Imza toplap Amerika dayirlirini Yavrupa Dolatlirida orunlashturghan harbi bazisini tamaman kochurup chiqkitishini talap qilip naraziliq buldurgan amasmidi ? nima uchun aridin kop vaqit otmay avalqi toghra maydanini ozgartip Manga qarshi maydan ayrip chiqidu? Kiyin chushansam Germaniya hokumiti aslida tutqan pulussiyasi saxta bolup U paqatlaki Mini yuzaki bazlap toxtap qilishimni talap qilip yalghan yavdaqlarcha Mining haqiqitimni quvatligan ikan, likin Man kiyinsiga yani davamliq naraziliq buldurup otturgha chiqqanliqim uchun qorqup katkinida birdin pulussiyasini ozgartip qayta qarshi maydan ayrip chiqqan boldi , undaq bolushidiki savap aslida Germaniya Hokumiti bu ishning Qanuni javapkarlik darijiga koturlup chiqishini xalimaydu agar masila Xaliq ara Sot makkimisiga koturlup chiqip javapkarlik surushta qilish toghra kalsa u chaghda Germaniya hokumitining oghurluq qilghanliqi ashkarlinip qalidu, vaxtani vax kalganda mayli Amerika bolsun yaki Xitay dayirliri bolsun baribir Uni ashkarlap qoyushi muqarar turghan gap shundaq bolghanda Germaniya hokumitiga eghir javapkarlik artilip qalidu mana bu Ularning andisha qilip qorqup katkinida San taz digucha Man davalay dap aldimgha otup oktamlik qilghini, maxsat rast yalghanni arlashturup Vaziyatni qalaymiqanlashturvitish arqiliq Xaliq ara Tashkilatlargha tutulup qalmasliqning aldini ilish shu savaplik Yavrupa Xaliq ara Sot makkimisini Oz tizginida ching tutup Mining masilamni qanuni turda qarmay kilishiga salbi tasir korsatkan boldi , dal oylughunumdak kiyinsiga kilip Amerika Dolat Majilisi xuddi 2009-yili Barak Obama 2-Dunya Urushida Itipaqdash Dolatlarni Oziga qalqan qilip turup maghlubiyatka uchurghan allarni qarshi korash obuktisi qilghangha oxshash bu novatmu Germaniyani sitivatti. Man bu yarda paqatlaki Germaniya hokumiti javapkarlikka tutulup qilip masilni xalighancha basturvitishka aldirghanliq savabini korsutup berish arqiliq Unung nima uchun Xitaygha yan bisip Yaponiya Xaliqini sitivatkanlikni ashkarlap berish kozda tuttum, undaq bolushi butun Dunya alliri yaxshi biluduki Xaliq ara tinichliq vaziyitini qoghdashta Yavrupa birligining tutqan roli pavqullarda muyum bolup agar oz vaxtida Amerika Bush hokumiti 11-Sintabir vaqasini bana qilip turup Urush qozghushigha Yavrupa Birligi qatti qarshiturghan bolsa balki Avghanistan bilan Iraq Nato qisimlirining hujum harkitidin tamaman saxlinip qilishi mumkin idi dal Germaniya Yavrupa Birligini Oz kantirolliqida tutup bu Urush harkitiga yol qoyghanliq savabidin Amerika hokumitining xorigini osturup axirsida Avghanistan bilan Iraq ikki Dolat Xaliqi zor qanliq badal tolidi, alvatta bu ishta Yavrupa birligining qichip qutulghusiz javapkarlik masolyiti bar, mana andilikta ashkarlanghan masila shuni ispatlidiki aslida U oxshashlam Amerika va Xitay 3-birliship Oz manpatlirini qandurush uchun oghurluq harkat ishliganliki ashkarlandi, dimak bu bashtin ayaq bir pilanliq va maxsatlik halda ishlangan suyqast harkiti ikanlikida qilcha guman shak yoq.

2010-yili 4-ayda Germaniya Ministiri Markal xanim Turkiyaga berip Ardoghan bilan sohbat otkuzup muxbirlarga bargan bayanitida Turkiyaning Yavrupa birligiga aza bolup kirish salayti tolmaydighanliqni alaydi gavdulandurup pikir buldurgandin bashqa tapsili mazmon ustida toxtalmidi yani nima uchun undaq diganliki, U Turkiya Ministiri Ardoghanning qandaq ajizliqini bayqap qalghanliqi toghursida hichqandaq uchur malumat barmidi. Man bu masilga alaydi diqqat qildim savabi 2009-yili 7-ayning 20-kunisi Man birlam vaqitta Germaniya 、Russya、BDTbashliqi Bankimont va Amerika Urushqa qarshi birlik Itipaqi qatarliq tashkilatlargha ayrim ayrim halda pochta arqiliq doklat yollap berip diqqatlik bilan qarghidak bolsam 7-ayning 26-kunisi tunji bolup Germaniya hokumiti Boxun torda maqala ilan qilip Xitay dayirlirini qattiq ayiplap Tarixtin buyan Germaniyaga Milyonlarcha kirguzgan Xitay ishpiyonlarning koplugudin German Xaliqiga ixtisadi jahatta on Milyonlarcha Yavru ziyanliq salghanliqini korsutup tanqit pikir qilghanliq bilan birga butun Germaniya Dolat ichida chong tazlash ilip berip maxsus Xitaylar achqan ashxana Resturanlardin 3、4-yuz qanunsiz tijarat bilan shughullanghan Xitaylarni tutqun qildi, naytimu iniqki bu Mining 2007-yil axirsi Abdujilil Qaraqash afandimga Imayil arqiliq yollap bargan yani shu mazgilda Amerika Adilya Ministirligiga sunghan jinayat pash qilish 3-parcha maqallam ichida Man mushu dava korash ilip berish jaryanda yoluqqan qiyinchiliqim yani arqamgha paylaqchi Adam qoyup ishligan ish ornumdin savapsiz qoghlandi qilghanliqni korsatkan idim, ana shuni asas qilip turup German hokumiti Mining ochumni ilip barganlikni korup yattim bu axval Xaliq arada zor tasir qozghughan bolup aridin bir ay otkandin kiyin Germaniya hokumiti yani bir rat oxshash masila qozghidi, dal bununggha ulushup Amerika Xaliq ammisi koplugan chong shaharlarda Namayshi harkat ilip berip Barak Obamani fashist Getlerga oxshatqan bolsa Nansi Pulosini jinalvastiga oxshutup darhal xizmitidin istipa berishka chaqirdi , bu axval zor tasir qozghap Xaliq arada jiddi vaziyat shakillandurdi shu savaplik uzun vaqit otmay 9-ayning 3-kunisi Xitay muavin Rayyis Shijinping chong bir diligassiya omak tashkillap Russiya va Germaniyaga berip xoshamatchilik qilishqa aldirghan boldi, yani Russiya bilan koplap ixtisadi hamkarliq toxtam tuzashkan bolsa arqisidin Germaniyaga berip 100-milyonlarcha soda toxtam tuzap aghzini itishqa urundi , hamda Urumchida yani bir rat Xitaylarni qozghap kang kolamda namayshi harkat ilip berip jallat Wanglequanni taxtidin chushsun dap suran saldi korunup turuptuki Xitay dayirliri Germaniyadin iktiyat qilidighanliqni oz ozlugidin chiqip turmaqta.


Man bu yarda kongul boluvatqan masila agar Xaliq ara Tashkilatlar haqiqi turda adalatparvarlikni istigan bolsa u chaghda jinayatchi qatilni tipip chiqip sotlishi kerak , Mining haqiqitimni qayturup berishi lazim unung uchun choqum bu ishqa jiddi qarap Mini aldigha chaqirtip kilip masila iniqlap chiqmiqi lazim dap oyludum. Man hazir igallap yatkan axvallargha asaslanghanda 11-Sintabir tirorluq hujum harkitini aslida Xitay dayirliri ishliganlikini korup yattim , yani Amerika Xitay birlishipturup ishligan jinayat harkiti bolup Rishat Abbas ana shu ikki tarapning toluq vakili supitida bu ishni amalgam ashrup barganlikni jazimlashturdum, bu haqqida Man aldinqi maqallirimda tapsili korsutup ottum yani Rishat Abbasning Amerikida suyqast oyun oyutup jinayat ustidin tutulup qalghanliqini butun alning koziga aydinglashqan masila , ang moyumi U Manga qast qilip Ozuning jinayitiga tutup berishni maxsat qilghanliqi iniqlanghan bolup mayli Amerika yoqur tovan jamiyat qatlimida bolsun yaki Qazaqistan va Qirghizistan hokumat organliri bolsun hammisi birdak ispatliq berip otti, andi Man kilidighanki maqalamda bu Tarixta yuz bargan jinayat qilmish harkatlarning tapsili jaryanlirini sozlap otup hamma javapkarlik masolyiti Rishat Abbasqa margazlishidighanliqini ispatlap beriman. Bu yarda diqqat qilidighan masila Germaniya hokumiti 2009-yili 7-ayning 26-kunisi ochuq maydan ayrip chiqqandin kiyin unung arqisigha ulushup Russiya Ministiri Putin Qirghizistan Issiq kolga Ottura Aziya 5-Mamlikatning Pirzidentlirini yighip kilip darhal bir jiddi yuz bargan vaqaga qarshi taqabulturush birlashma harbi qisim qurup chiqish toghursida taklip pikir bardi, arqisidin 2-dana yadiro qural kuchka iga su asti kimisini Amerika tiritoryasiga 200-kilomitir yiqinliqqa avatip xiris qilghan boldi. Putin yuqarqi bir qatar ishlarni orundap bolghandin kiyin yani Turkiyaga berip Ministir Ardoghan bilan sohbat otkuzup qarmaqqa dingiz astidin Yavrupagha gaz turba liniyasini tartish uchun kilishim yasighandak korunsimu amaliyatta bolsa Russiyaning asli maxsidi Turkiya bilan birliship Amerikining zoravanliqigha qarshiturush idi amma kiyin bayqalghan axval Turkiya hokumiti buni aksincha chushunup Xitayning tavarlirini bayqut qilish toghursida ochuq maydan ayrip chiqqanliqi Russiya Ministiri Putinning ghazibini qozghap achchiqlanghanliq bilan darhal Xitaygha ang ilghar tipdiki Urush ayrupilansini sitip berish toghursida qarar ilan qildi, bu axvalni korgan Germaniya Ministiri Markal xanim shuhamat Russiyaga uchup berip Putingha hay berip yaman paylidin qaytishigha siginal bardi dimak Germaniya hokumitimu bu masilni korup yatkan yarda yani 11-Sintabir tirorluq hujum harkitini qozghughan haqiqi jinayatchi Xitay ikanlikni iniq korup yatti diganlik bolidu, yani 2008-yili 10-ayda Man Germaniyaning Amerikida turushluq kongsuligha jinayat ustidin pash qilghan matiryalimni tapshurup bargandin kiyin 11-ay mazgilida birnchi bolup ochuq piker buldurup Amerika hokumitining tizdin Guantanamo harbi lagirsini taqap silishigha yardam berish uchun bu yarga qamalghan 22-napar Uyghurni Oz Dolitiga pana berishni oylushidighanliqini amma bunung uchun choqum Yavrupa birligiga aza Mamlikatlar ochuq qollumiqi shart ikanlikini askartti. Germaniya hokumiti buldurgan pikiridin kallisi bar Siyasiyonlar korvalmiqi tas amaski Markal xanim bashliq Firansiya 、Angiliya 、Russiya 、Turkiya qatarliq koplugan Mamlikatlar Amerika va Xitay ustidin ochuq masila bayqap yatkanliki iniq, paqatlaki bu jinayi qilmish harkatni ilip barghan Tarixi Siyasi arqi kornush jaryanlirini tapsili sozlap berish beralmaslikta , dal bu murakkap ishlangan vaqalik jaryanlirini atirapliq takshurush ilip berip masila iniqlap chiqqan kishi Man bolup buni qanuni turda dalillap beralayman amma Manga Xaliq ara Tashkilatlar iga bolushi lazim.


Yiqindin buyan Yaponiya hokumiti Xitay otturliqida aral masilisi savaplik surkulush payda bolup kun sayin jiddichilik vaziyat shakllandurishi hargiz tasadipiliqtin kilip chiqqan toqunush bolmastin bunung Tarixi Siyasi arqi kornushi bar haman yuz beridighan axval paqatlaki Vaziyatning taqatzar qistap kilishi savaplik Xitay va Amerika ikki Dolatning manpat iktiyaj korunganliktin atayga kalturup chiqarghan suyqast , yani bunung bivasta ot tutashturghuchi savab 2010-yili 8-ayning 31-kunisi Man (再次呼吁欧盟组织予以考虑我的请求) http://blog.boxun.com/hero/201008/shenmecaishiminzhu/1_1.shtml digan maqalamni ilan qilghandin kiyin artisi kuni yani 9-ayning 1-kunisi Barak Obama boyruq chushurup Aq saray ichida Bush vazipa otigan chighida ishlatkan barliq jabduqlarni birnimu qaldurmay supurup tashlap Aq saraygha yingicha tus kirguzush arqiliq Obama Bush bilan chakchigirasini ayrip chiqqanliqni buldurup Siyasi maydan korsatti, bundaq bolushi dal Man shu maqalamda Yavrupa birligiga aza Dolatlarning chong Siyasi Partiya Tashkilat Rahbarliri bir omak tashkillap Yaponiya 45-yili atom bombisigha uchurap qurban bolghanlargha histashliq buldurush bilan birga Yavrupa Xaliqi bundin kiyin Yaponiya arqisida turup qollaydighanliq maydan buldurush arqiliq Amerika dayirliriga qattiq siginal bargan idi, bu alvatta Amerika uchun Xitayni dap Yavrupa birligidin ayrilip qalsa bir chong yoqutush bolup hisaplinidu shunung uchun Obama Mining maqalamni korgan hamat darhal maydan ayrip chiqishqa majbor boldi, apsuzki Obamaning bu maydanini korgan qarshi aksil Partiya darhal tadbir qollunup 9-ayning 5-kunisi Amerika Dolat bixatarlikiga masol muavin Ministir bilan Ixtisadi ishlirigha Masol Muavin Ministiri bir omak tashkillap Xitaygha ziyarat qilip bardi , arqisidinlam ikki kun otup 7-Sintabir kunisi Xitayning bir 18-kishidin tarkip tapqan biliqchi kiymisiYaponiyaDolitiga qarashliq 尖阁竹岛aralgha ruxsatsiz busup kirip biliq tutqanliqtin ikki Dolat arsida majira tughulghan idi, aynivaqitta bu xuddi 2010-yilisi 3-ayning 2-kunidin 8-kunigicha oxshashlam Mining maqalamning tasiriga uchurghanliqtin Amerika Dolat amanliqigha masol Muavin Ministir bilan Dolat Ixtisadi muavin Ministir bashchiliqida bir chong diligassiya omak tashkillap Xitaygha avatilgandin kiyin Xitay dayirliri darhal inkas qayturup shundaq didiki: “ qonguraqni kim baghlighan bolsa Unung tugulini yani shu kishi Oz qoli bilan yishmiki lazim dap korsutup masilning toshkisini aytti, bu diganlik shundaq manani uqum beriduki Xitay Komunist hakimyitining burnidin yitaklap mushu xata yolgha ilip kirgan aslida Amerika dayirliri bolghanliqtin andi masila hal qilishta yanilam Amerika dayirliri diganlik bolidu . Amerika yuquri amaldarlar Xitaygha berip uchurshush ilip barghandin kiyin shu hamat Xitay tamanliri bir qancha yuz kishidin tarkip tapqan Sodigar puldar baylarni tashkillap Russiya bilan Turkiyaga yitip kilip bu ikki Dolatka Ixtisad mablaq silip ishlap chiqirish zavut karxana quridighanliqqa vada berip Oziga qaritip qonduqigha olturghuzmaqchi boldi, savabi Xitay bilan Amerika dayirlirining nazirida bu ikki Dolat Xaliq ammisi Jinayi qilmish harkatlarning sirini bayqap qilip naraziliq kaypiyati qozghulup katsa Ozluriga ish tirivaldighanliqini tazimu yaxshi bilidu shunung uchun tizdin Ularning aghzini atmak lazim. Bu ishtin kiyin uzun otmay 4-ayning 7-kunisi Qirghizistan Xaliq ammisi koturlup chiqip sabiq Pirzident Qurmanbekni aghdurup tashlap ornigha Otunbayiwa vaqitliq hokumat qurup chiqti, bundaq bolushi Tarixta Mining ustumdin oynatqan Suyqast jinayi qilmish harkatlarning sirini chushunup yatkan Qirghiz Xaliqi ghazapka kilip Ozluriga qerindash bolghan Uyghurlargha ziyankashlik qilghan hokumatni aghdurup tashlashqa majbori boldi, yani haqiqi masilning tigiga yitip bunung bashtin ayaq Amerika Xitay birligi taripidin maxsatlik ishligan suyqast harkiti ikanlikni korup yatti , shu savaplik Pirzident Qurmanbekni javapkarlikka tutup hokumatni aghdurup tashlidi.

2010-yili 4-ayning 16-kunisi Xitay tarap yoshurun halda Janobi Koriyaning bir harbi Urush paraxodigha tosattin su asta kimisidin bomba qoyup berip Paraxotni otturdin ikki parcha qilivatkanlik bilan yigirmaqancha harbi saoldatning olushiga savapkar boldi, natijida buni Shimali Koriyaga donggap javapkarlik masolyitini ilip qichishqa urundi, amaliyatta bolsa bu dal Amerika taman avatkan hokumat amaldarliri Xitay bilan birlikta maslihatliship ayni vaqitta Oziga xaviplik korulgan Xaliq ara Vaziyatning shakillinip chiqishning aldini ilish maxsatta yani Mining masilamdin yiraq qaldurush uchun atayga ishligan bir suyqast harkiti idi, shunungluq bilan janobi Koriyaning ghavgha chiqirshi arqisida jiddichilik payda qilip Amerika hokumiti Ozluriga qiyinchiliq tughulghan masildin Xaliq ara Tashkilatning diqqat itibarini ilip qichishqa urundi, andi bu novat oxshashlam 9-ayning 5-kunisi Amerika yuquri Amaldarliri Xitaygha yitip kilishi bilan tang 7-kunisi Xitayning bir biliqchi kimisi Yaponiyaga qarashliq 尖阁竹岛aralgha bisoraq kirip biliq tutqanliqi uchun Yaponiya dingiz arlash harbi qisimliri taripidin qolgha ilindi, vaqalikni kalturup chiqarghan Xitaylar ikanlikida qilcha guman yoq yani javapkarlikmu shularda Yapon hokumiti mushunung uchun U biliqchi Xitaylarni sotlishi haqliq idi likin Yaponiya hokumiti aslida bundaq ishlarning yuz berip qilishigha Idiya tayyarliqsiz turghan bolghachqa shu mazgilda Xaliq ara Vaziyatka qoshulup Xitay taman ishlatkan Siyasi bisimigha uchurap masilning kangip katmaslikni kozda tutup axirsida U tutulghan 18-napar biliqchilarni qoyup bardi . Yaponiya hokumitining xataliqi mana mushu ishta boshangliq qilghanliqidin Xitaylargha tomurini tutquzup qoydi, shundin itibaran arqi arqisigha ulushup Xitay biliqchi kimiliri Yaponya arallirigha xalighancha busup kirip biliq tutush yaki bolmisa bu arallargha Igilik huquqi barliqini buldurush maxsatta adam avatip majira tirishqa quturatquluq qildi, mana andilikta Xitay dayirliri Yaponiya hokumitining tomurini tutivalghanliqtin paydilinip xalighancha bozak qilip majbori turda Oziga boysundurushqa otti, agar Yaponiya yanimu boshangliq qilivarsa arqibatta paqatlaki Ozluriga tava bolghan Arallardin ayrilip qilish bilanlam chaklinip qalmastin yani Siyasi jahatta Xitayning Ixtiyarliqigha boysundurishi kozdin yiraq amas chunki Xitayning aslida yatmakchi bolghan maxsidi yiqin kalgusida Ozining Diningiz Armiyasini kuchlandurup Tinich okyangha ichkirlap kirip tiz arida shariq Janob birlikiga aza Dolatlarni Oz tasir dayirsi astigha ilip boysundurushi uchun shundaqla kalgusida Tayvan arilni Oziga qotuvilish uchun aldi bilan Yaponiyani busup otmuki shart, Yaponiya Xitaygha taslim bolghan kunisi qalghan xoshna Dolatlar aftamatchiski tizlikta Xitaygha boysunmay amali yoq shundaq bolghanda Shariq Janobi birligi ichidiki Dimokratsiya allarning bixatarliki chong xavip ichida qalidu, bunung kalgusida kalturup chiqirdighan yaman arqibiti bakmu xatarlik .

Shu xatarlikni aldin korup yatkan Tayvan aldinqi Pirzidenti Lidingxui afandim 2011-yili Yaponiyadin Ilxam Maxmutni alaydi Tayvanga chaqirtip kilip qobul qilghanliq bilan Tayvan dimokratsiya tuzumini qoghdap qilishning axmiyiti naqadar zor muyum ikanlikni korsutup bardi, hattaki Ilham Maxmuttin mumkin bolsa Vaziyat toghursida qimmiti bar matiryallarni tarjima qilip Tayvan torbatlarga chiqirish toghursida iltimas qilghanmu boldi amalyatta Ular Mining maqallirimni Tayvan tor batliriga qoyup paydilinish uchun ruxsat qilishimizni sorighanliqni chushunup yitip shu hamat Tayvan toghursida yazghan maqalamda ochuq pulussiya buldurup maqallirimdin omumluk paydilinishigha qoshuldughanliqimni buldurdum. Oxshashlam bu yil 9-ay mazgilda Yaponiya aldinqi Pirzidenti 野田佳晏afandim Yaponiyada turushluq Ilham Maxmut arqiliq Uyghurlargha ayit Vaziyat toghursida uchur malumatlargha alaydi kongul boluvatqanliqini yani Yaponiyaning Ottur Aziyada tutqan Siyasi ornining naqadar muyumliqini askartip Arkin Aziya Radiyosi arqiliq Vatandashlargha murajat qilip xavar yollap berishni soridi, bundaq bolushi 2012-yili 7-ayning 31-kuni ilan qilghan maqalam Xaliq arada kuchluk tasir qozghap jiddi vaziyat shakkillandur idi ,natijida aldi bilan bu maqalamda korsatkan dalil ispatlirimga Amerika Dolat Majilisi taripidin haqiqat ikanlikini tastiqlidi, arqisidin Qazaqistan hokumiti butun Mamlikat boyicha 16-yashtin bashlap 60-yashqicha bolghan arlarning hammisiga birdak harbi mashiq ilip berishqa qatnishish shart ikanliki toghrisida qanun parman chushardi, bu diganlik Urush vaziyitiga tayyarliq hazirliqi korup qoyush diganlik bolidu. 9-ayning 1-kunisi Russiya 7200$ Amerika dollar sarap qilip Dolat Mudapiya kuchini ashurushqa jiddi tayyarliq koridighanliq toghursida parman chiqardi, Yaponiya Tashqi Mongghulistan Dolat Mudapiya Ministirligi bilan hamkarlik ish birligi ilip berish toghursida kilishim hasil qildi , Indistan 、Vetnam Russiya bilan bolghan munasibatni kuchaytip harbi qural yaraq stivilish kolumini ashurdi, Yani kilip Xitay Yaponiyani Oziga boysundurghandin kiyin darhal kuchini margazlashturup Ottura Aziya Mamlikatlarga qol tiqishqa bashlaydu Qazaqistan va Qirghizistandin birinchi bolup Xitayning tahdit astida qalidu yaki bolmisa shariq taraptin Russiyaning yingi sibirya ziminini igallaydu ,Vetnam va Indistan har ikkilisi Xitayning birinchi nomurluq dushmini mana bu Amerika aksil Partiya aslida Xitay bilan astirtin kilishim hasil qilip yatmak bolghan axirqi maxsat pilanlirining asasi mazmoni, dimak Xitay va Amerika maxpi turda ish birligi tuzup chiqip kilishimga kalganliki mayli kim aval harkat bashlimisun baribir ikki tarapning ortaq kozlugan nishani kozda tutqanliq bolidu, navada Yaponiya bardashliq biralmay Xitaygha taslim bolsa u chaghda butun Shariqi Janop birlik Itipaqi Xitayning kontirolliq astigha otudu diganlik shunungluq bilan ikkinchi qadamda Xitay butun kuchni margazlashturup Ottura Aziyaga tigishishka bashlaydu masilning eghirliq taripi mana mushu yarda.

Oylap koraylichu Amerika va Germaniya ikki Dolat nima uchun birlikta yoshurun Xitayni qollap bugunki kunlukta Dolat Ixtisadi jahatta Dunya buyicha 2-orungha koturap chiqidu va harbi kuchini zor darijida osturup qodurat tapquzudu? Nima uchun Sharqi Turkistan、Tibbat va Ichkimongghulistanni Xitaygha sitivitish bilan chaklinip qalmastin yani Angiliya qolidin Hongkong、Ispaniya qolidin Omin qatarliq ikki zor taraqiyat tapqan Dimokratsiya port aralni Xitaylargha shartsiz ilip beridu? Bu ishlarning ongushluq amallishi dal Xitay hokumiti Dunya Dimokratsiya tuzumning avzalligidin paydilanghanliqini korsutup turidu, agar bu iplaslar haqiqatni yaqilaydighan bolsa u chaghda Tarixtin buyan Xitaygha tava bolmighan Sharqi Turkistan 、Tibbat va Ichkimongghulistanni yarlik Millat Igiliriga qayturup berish kerak idi, amaliyatta bolsa undaq qilishta yoq dal aksincha Amerika bilan Germaniya ikki Dolat birliship turup oghurluqcha Xitaygha otkuzup berishka harkat ishliganliki ashkarlandi, undaq bolghan ikan dimak bularning yiqin kalgusida chong bir harkat pilani bar diganlik bolidu , shunung uchun Yaponiyani qoghdap qalghanliq Ottur Aziya allar Ozini qoghdap qalalaydu diganlik bolidu mushu nuxtidin masila qarghinimizda mayli Russiya va Indistan bolsun yaki Vitnam qatarliq Ottur Aziya harqaysi Mamlikatlar bolsun hammisi barliq kuchi bilan Yaponiyani qollap berishi kerak . garchan Man Germaniya hokumiti ustidin nurghun jinayi qilmish sirlarni bayqap qalghan bolsammu amma bugungicha Ularni 11-Sintabir Tirorluq hujum harkatni pilanlighan jinayat javapkarchi qatarda sanimidim savabi bunung arqisida turghan Rishat Abbas bolghachqa Germaniya hokumitini bu katigoryadin ayrip qaridim amma Ular Amerika bilan Xitay ikki Dolatning xaishiga masliship harkat ilip barghanliqi bir koz yumghusiz haqiqat likin 9•11 tirorluq hujum harkitini aldin pilanlap harkat ilip barghan taman Amerika bilan Xitay ikkisi , bu haqqida Xitay dayirliri talay rat ishtan silip Ozini ashkarlap bolghan idi, hattaki 2010-yili 3-ayning 2-kunidin 8-kunigicha Amerika Dolat amanliqni saxlash muavin Ministir maxsus diligassiya tashkillap Xitaygha barghanda Komunist hakimyiti qilghan sozi bu chigish tugulni kim toqighan bolsa yani shu Ozi yashmiki lazim dap ochuq ashkara pikir buldurganning ozi iniq masila korsutup turmaqta, likin niyti buzuq hoquq ustiga chiqivalghan Amerika aksil Partiya qoshunliri Xaliqni aldap Ozlurining ashkarlinip qalghan jinayat sirlirini yipishturup masilni basturvitish tarapka otkanliktin Xitay dayirliriga yal berip javapkarlik masolyitini qachurup kilivatidu , surushturup kalsa Amerika hokumat bishida olturghan ikki Partiya Siyasiyonlar ortaq javapkarlikka baghlinip qalghanliqtin Ular bu ishni toghra hal qilishqa amalsiz qaldi chunki qanun darijiga koturup qaralsa hichbirsi jinayattin qichip qutulalmaydu, shunung uchun bular Dunya Xaliqlirini koldurlitip sarang tipip masildin yiraqlashturushqa urunup kilivatidu.


Inchikilap surushturup kalsa Yaponiya hokumitining bugunki qiyinchiliq axvalgha chushup qilishigha savapkar bolghan yanilam Yaponya hokumiti Ozining bixotluq qilghanliqidin yani Tarixtin achchiq savaq almighanliqidin kilip chiqqan yaman arqibat, savabi ayni zamansida Yaponiya hokumiti Xitay Xaliqiga yardam berip Manqing Inpryasini aghdurup tashlap ornigha Gomindang hokumranliqidiki Dimokratsiya Xaliq jumhuryitini qurup chiqiqishigha zor yardam bargan idi likin uzun otmay bu hokumat dimokratsiya pirinsipliriga amal qilmay ataqta bar amaliyatta yoq zoravan hakimyatka ozgurup bashqa yarlik Millatlarning haq hoquqlirini birishka unmidi, shu savaplik 31-yili Yaponiya hokumiti Gomindang hakimyitidin umutni uzup Manching Impiryasining ang axirqi bir Padishahi Puyi isimlik kishini yolap turghuzup Xitayning shariq shimal 3-olkisini Oz ichiga alghan pirinsip asasida Manjur Dolitini qurup chiqti, likin 45-yili Yaponiya Taslim bolushi bilan tang bu Dolatmu axirsida yiqitildi, andi bu yarda biz shu narsini korup yatmikimiz lazimki aynivaqitta Xitayni yolap turghuzghan Yaponiya hokumiti Manqing Inpiryasini yiqitip Zhonghua Minguoning qurulshigha asasi savapkar bolghan dal Yaponiya Xaliqi likin kiyinsiga birip Unungdin Amerika paydilinip axirsida chong quruqluqni Kominist hakimyitining qoligha ilip bardi , iniq korunup turuptuki Yaponiya 2-Dunya Urushida Xitayni ishhal qilishqa qistighan amaliyatta Amerika dayirliri , axirgha kilip ikki atom bombisini tashlap Ularni Urushta maghlup qilghanmu Amerika dayirliri . Yapon Xaliqi bixotluq qilghini shuki Urushtin kiyin bolsimu Xitay Xaliqi bir yuz yoq qalaq Millat ikanlikni bilip turuqluq yani nima uchun Ozini yiraq tartmaydu? Nima uchun kuchap Xitaygha mablaq silip pul ixtisad berip taraqi qildurushqa zor yardam beridu? mana andi ash barganga mush bardi diganni qilip bugunki kunlukta Xitay zoriyip kuchlangandin kiyin Ozining ghaljirlashqanliqini korsutup Yaponiyaga mush itishqa tamshaldi , alvatta Xitayning bugunkidak zor qudurat tipishida Germaniya hokumitining qoshqan ulusi chong ikanliki bir koz yumghusiz haqiqat bolup surushturup kalsa bu ishlarning hammisi Zoravan Dolatlar Oz ara manpatlirini qandurush uchun yang ichida sodiliship birlikta ilip barghan maxpi harkatlar xalas , mana andilikta yani bir kuchluk jahangir Dolatni Dunyagha tiklidi. Man 2012-yili Yaponiyada Otkuzulgan DUQ 4-novatlik qurultay yighingha qatnishish arzuyum bar bolup Yaponiya hokumitidin yardam korsutishini yani shu yighingha kalgan Vakillar bilan birlikta masila iniqlap chiqishqa qulayliq sharayit yaritip berishni soranghan idim likin talibim nazarda qaralmidi, agar shu chaghda biz masilni aydinglashturup chiqip Xitay dayirlirining haqiqi qatil Javapkarchi ikanlikini korsutup bargan bolsaq mumkin bugunki kunlukta Yaponiya hokumiti avarchiliqlardin qutulup qalghan bolar idi. Yaponiya hokumiti andi Mining qilghan Sozlurumga ishinip darhal Oz hushi kallisini tipip Dolitini qutquzushqa jiddi harkat otup barliq kuchi bilan Dolat mudapiya kuchini ashurmisa kop vaqit otmay Yapon Xaliqi Xitaygha qul bolidu, hargiz Oz bixatarlikini aldamchi Amerika hokumitiga amanat qilip tavakkul yolgha mangmasliqi lazim chunki Yaponiyani gharazlik bugunki qiyinchiliqqa chushurup qoyghan jinayat javapkiri Amerika hokumiti bu hargizmu tasadipiliqtin maydangha kilip qalghan masila amas aksincha Amerika hokumitining Tarixta maxsatlik Istiratigiya pilan harkat tuzup chiqip 2-Dunya Urushini qozghash arqiliq amalga chiqarghan chong suyqasti xalas, shunung uchun Yapon Xaliqi bundin kiyin hargiz Amerika dayirlirining Soziga ishinip bixot oltarmasliqi lazim shuni bilivilish kerakki paqat Xitay parchilanghanda andin Yapon Xaliqi azatliqqa chiqidu , paqatlaki Dunya Xaliqliri Amerika Xitay ikkisi birliship Tarixta Suyqast ishlap Urush harkiti qozghughanliq jinayatlirini korup yitip kuchluk Soraqqa tutup javapkarlik masolyitini boynigha alghuzalighanda andin bu ish tinishliq shakilda hal qilinishqa amal yaratqan bolidu , bunung uchun Yaponiya hokumiti choqum Xaliq ara Tashkilatlar va Dunya tinichliqni xalaydighan Xaliq ammisini saparvarlik qozghap birlikta Mini yiqindin qollap beraliganda andin Xitaylarni maghlup qilip jinayitini Oz boynigha ilishigha ilip kilalayman unung uchun Ular Mining diginim boyicha ish kormuki lazim .


本栏目:
网址:http://blog.boxun.com/hero/shenmecaishiminzhu
共有371篇文章,1786931个点击
最新发表( 2013年01月20日)
流氓、王八蛋们不要伤害我的孩子(五)

Unregistered
21-01-13, 04:12
Man Yaponiya hokumitiga takrar qilidighan pikirim mushu munuttin bashlap Ular uyqusini ichip choqum barliq kuchini ishqa silip Dolat harbi kuchini ashurushqa zor ahmiyat barmiki lazim, yani Dolat qanunigha tuzutush kirguzup muntizim Xaliq armiyasi turghuzushni aldinqi pirinsip asas qilghan halda darhal Russiya bilan Dosluq munasibat ornutush arqiliq Ozluriga tava bolghan shimali 4-aralni qayturup alghili bolidu , ang moyumi Yaponiya Indistan 、Russiya Itipaqi、Vetnam va Shariq Janop birligi qatarliq Dolatlar bilan Itipaqdashliq munasibitini kuchaytip Urushqa jiddi tayyarliq korushka otmiki lazim , hargiz Amerikigha ishinip novatta taxtiga chiqqan yingi Pirzident Shinzu Abi janapliri basqan toghra qadimidin kayniga yanmasliqi shart Shuni bilishi kerakki Yaponiya bundin kiyin hargiz Xitay bilan yaxshi bolalmaydu chunki Xitayning kozlugan Dolat Istiratigiya taraqiyat pilani kalgusida paqat 尖阁竹岛aralni tartip ilish bilan tang U yani Tayvan aralni Oziga qotuvilishni maxsat qilghandin sirt Feilipin 、Malayziya 、Taylant、Berman、Vetnam qatarliq Dingiz yaqa Mamlikatlar bilan zimin bayliqni talishish manpat toqunush masilsi bar , bu majiralar hargiz tinichliq yol bilan hal bolmaydu undaq bolghan ikan Urush Vaziyitiga qarap yuzlandi diganlik bolidu, agar Xitay tayyarliqi putkan hamat U Urushni Ozi qozghaydu. yiqin arida Xitay bilan Yaponiya otturluqida yuz bargan aral majirasi u Xitay dayirlirining atayga Yaponiyaga popoza ishlitip Oziga ivash kalturush uchunlam payda qilghan jiddichilik vaziyat qilcha ansirap kitishning hajiti yoq asman orlup chushmaydu, bu paqatlaki Xitay bilan Amerika dayirliri novatta yoluqqan qiyinchiliq Vaziyattin aman isan otuvilish uchunlam astirtin til burukturup oynatqan bir Siyasat nayrangvazliq oyunliri hich ish yuz barmaydu andisha qilmisun paqatlaki Yaponiya hokumiti orunsiz Xitaygha tigiship birnchi pay oqni chiqarmisun likin Yaponiya Tiritoryasiga xalighancha busup kirgan Xitay dayirliriga qilcha rayimdilliq qilmisun Xaliq ara olchamdin chiqip katmigan pirinsip asasta pursat kalsa kilishturup Xitayning qulaq tuviga qattiq salsun U hich ish qilalmaydu, yani Yaponiyaga Urush acharmiki dap andisha qilmisun Xitay hargiz Urush achalmaydu chunki U Yaponiyaga Urush harkiti qozghuza Amerika arlashmiqi shart amma hazirqi paytida mayli Xitay bolsun yaki Amerika bolsun har ikkilisi Urush harkiti qozghash oy xiyalisi yoq paqatlaki Xitay Ozining kalgusi Xaliq arada yuzi tukulup katmaslik uchunlam Amerika bilan birliship ishlatkan hilisi. Novatta Man igallap yatkan Amerika hokumat Siyasiyonliri naqadar qu kazzap qizil koz bolup Ular Ozidin kuchlukni korsa qorqudighan yugashni bozak qilidighan bir namart tomurchilardin xalas, Man bu yarda askartidighinim paqat Yaponiya birinchi pay oq chiqarmisun agar Xitay dayirliri Oz tiritoryasiga busup kirip askilik qilsa Yapon askarliri qoruqmay qattiq salsun hargiz avalqigha oxshash yumshaq qolluq qilip Xitaylargha yaxshi chiray barmisun bolmisa Ular bashqa chiqip miniman daydu.

Yaponiya hokumitining hazirqi sharayiti normal agar Xitay Oz haligha baqmay tigishsa uchaghda Amerika choqum arlashmiqi shart , Xitayning ang qorqudighinimu Amerikining arliship qalsa U hargiz payda alalmaydu aksicha mushu banida Xitayni parchilash suritini bir qadam ilgar tizlitishi mumkin amma ishiniman hazircha Yaponiya hokumitining dumbisini papilap Oz qonduqigha ilishni kozlugan Amerika hokumiti ishlatkan bir quluq shumluq Siyasi taktikisi bolup U hargiz Xitayning Yaponiyaga Urush harkiti ichishqa ruxsat qilmaydu, Amerika ruxsat qilmighan yarda Xitay hargiz Ozuni dangsimay izip tizip Olumga tutup barmaydu shunung uchun Yaponiya Xitayning salghan tahditliridin qorqup katkidak hichbir yoli yoq. Shundaqlam Yaponiya aldirap Xitay bilan Sohbat otkuzup ikki Dolat munasibatni asliga kalturman dap xata tamada bolmusun ang yaxshisi ishning tabihi ilip berilishini kutsun, Mining Bu Sozlurumni Yaponiyada turushluq Ilham Maxmut afandim darhal munasip kishlarga yatkuzup qoyushini umut qiliman. Yaponiya andi axmaqliq qilip Ozining Dolat amanliq bixtarlikini bir kimning yardimiga baghlap vaqit otkuzmasliki lazim angmuyimi mushu pursatdin paydilinip Oziga Itipaqdash Dolatlarni qurup chiqmiqi lazim yani Xitaygha salghan Tixnik ishlap chiqirish kuchini darhal Ottur Aziya Turki Mamlikatlarga kochurup qayta bazar ichip igilik tiklashka jiddi harkat otmuki lazim. Hazir Amerika hokumat ikki Partiya otturluqida kaskin korash ilip berivatqan bolup axirqi natija qayardin chiqidu na malum likin shunisi bilishi kerakki Amerika hokumitining andi tallash pursiti qalmidi U yaki Dimokratsiyada qatti tavranmay ching turup algha ilgirlap mingishi shart yaki bolmisa Ozunung ghaljirlashqan yaman niytini ashkarlap Dunya Dimokratsiya allardin uzul kisil yuz orup ochuq ashkara qarshi maydangha otushka majbor, agarchanda Ular haqiqi turda Dunya Dimokratsiya allarning maydanini tutup Xitay komunist zoravan hokumitiga qarshi maydan buldurdikan uchaghda U choqum Tarixi otkuzgan xataliqlargha tuzutush kirguzmiki lazim, shundaq bolghanda birichi bolup Xitayni javapkarlikka tartip 11-Sintabir tirorluq hujum harkiti ozghughanliq javapkarlikini boynugha alghuzup Dunya alliridin Oz gunayini tilivalmiqi shart buni qilghuzmay turup Amerika hokumiti hargiz Ozini bir taza Dimokratsiya tuzumdiki Dolat dap hisaplishi tas hichkim ishanmaydu chunki U Dimokratsiya Dolatning asasi pirinsiplirigha amal qilalmighanliqni azdap yani oghurluqcha jinayat ishlap tutulup qaldi, undaq bolghan ikan kim andi Ununggha ishanchi baghliyalisun ? paqat Oz kallisidin katkan sarang Adamlam yanimu saddiliq qilip Oz shaxsi manpatini oylap aksiyatchi Partiya vakilliriga taslim bolghan Pirzident Barak Obamaning gipiga aldinip bixotlashturushqa gol bolidu xalas , shunung uchun Amerika hokumiti hazir Dunya alliriga Vijdan qarziga boghuldi bu otkaldin otush uchun U choqum mushu pursattin paydilinip qatti turda Xitayni javapkarlikka tartip Adam qilish yoligha ilip kilish arqiliq Amerika Ozini aqlap chiqmiqi lazim, agar undaq bolmaydikan Amerika Dimokratsiya Partiyasi Xaliq ara naziridin tadirji chushup qalidu hamda Oz Xaliqi ichidiki ornini tamaman yoqutidu axval mana mushu darijida eghir korulgan turuqluq Yaponiya yani nima uchun Amerikining aghzigha silip qoyghan quruq soskisigha gol bolidu? agar Xaliq ara Tashkilatlar bugungicha Amerika hokumiti ustidin ashkarlinip qalghan shuncha kop masillarni Oz kozi bilan korup otkan turuqluq yani Unung yalghan yavdaqtin Dolat harbi kuchini Ottur shariqqa yotkuduq diginiga aldinip vaqit kutup olturdikan dimak kallisidin azghan bir axmaq digandin bashqa narsa amas. Russiya mayli burun qandaq bolmisun hazir U Dimokratsiya tuzumga qarap yol aldi, shunung uchun U qaydi boyicha Dunya Dimokratsiya allarning Dosti hisaplinishi kerak , garchan U Dimokratsiya Dolat tuzumiga toluq kirip kitalmigan bolsimu amma tadirji toluqlavilishi imkaniyat bar shunung uchun kalgusida mayli Yaponiya bolsun yaki Amerika bolsun agar Dimokratsiyada ching turiman daydikan Russiyani Itipaqdash Dost tutup birlikta Xitayni parchilashqa jiddi harkat otmuki shart ,Yaponiya andi hargiz Ozining Dolat amanliqini Amerikigha baghlap qoyup bihuda vaqitni otkuzvatmasliki lazim.

2012-yili 11-ayning 28-kunisi Man “ hayat mamatliq korashda qatti tiz pukmayman” digan mavzuda maqala ilan qilip har iktimalgha qarshi idiya tayyarliq korup qoyghanliqmni ayttim, yani Vaziyat xatarlik basquchqa yitip kalgan bolup Amerika hokumiti Oz javapkarlik masolyitini ilip qichishqa tamshilip turghanliqini korup yatkanlikim uchun qattiq qarshiliq buldurdurup “Ot bilan oynashma” dap agahlandurush bardim. Mining talibim Tarixita otkuzgan xataliqlargha choqum tuzutush kirguzmiki lazim yani jallat qatil Rishat Abbasning javapkarlikini surushta qilip qanun boyicha sotlimiqi shart, ana shundaq qilghanda andin Amerika toghra yolgha qaytip kilishka yol achqan bolidu, agar undaq qilmaydikan dimak U qoynung bishini isip qoyup isht gushi satqanliq bolup yani burunqidak yalghanchiliq bilan Adam aldap Dunya allirini sarang atkan bolidu, ishinmanki hazirqi paytida Oz Vijdani bilan toghra yol tallighan harqandaq bir Dolat Rahbarliri Amerika Dolitining yanimu haramzadilik qilishigha hargiz yol qoymaydu dap oylayman, alvatta bununggha Russiyadak zor qudurat kuchka Iga Yavrupa alliri bashlamchiliq bilan maydan ayrip chiqip Amerikini toghra yolgha qaytip kilishiga qattiq bisim ishlatmiki shart , ana shundaq qilghanda andin Amerika Xaliqi aksiyatchi Partiya zoravan kuchlarning salghan tahdit bisimidin qutuldurup toghri yolgha ilip kilalaydu xalas. 12-ayning 22-kunisi Man “沉痛哀悼美国康州小镇发生枪击案造成许多无辜小生命死伤事件” digan timida maqala ilan qilip Amerika Pirzidenti Barak Obamagha 3-turluk shart qoydum, Unung birinchisi 1: Dunya harqaysi Mamlikatlardin Xaliq vakili taklip qilip kopchuluk birlikta muzakira qilish arqiliq kopsandiki Xaliq vakilliri qaysi yolni tallash ixtiyarliqi bolsa Biz shununggha birdak boysunayli didim, shundaq bolghanda hichkim qarshi pikirda bolmaydu bu birinchi tallash yoli, chunki hazirqi paytida Dunya Dimokratsiya allarning Siyasiyonliri mayli Oz ixtiyarliqi bilan bolsun yaki aldanghan bolsun barliqi Xitay bilan Amerika ikki Dolatning Tarixi jinayatliriga baghlinip qilip aghzi kisilip zuvani tutulghan javapkarlar bolghachqa Ulardin hichqandaq ijabi umut kutkili bolmaydu,shunung uchun buni paqatlaki Dunya Xaliq ammisi Oz bixatarlikini Ozi qoghdumiqi lazim. 2-shartim: Amerika hokumiti masol bolup Mini Xaliq ara Sot makkimisiga tapshurup barsun shu yarda biz sotchi va sot kolligiyasining sovallirigha javap berip yaki Sotchi Manga artqan ayiplik jinayiti haqiqat bolup chiqip jaza qollansun Man shartsiz qobul qilay yaki bolmisa Mining haqiqitimni qayturup barsun dap yol korsattim. 3: talap Obama hokumiti masol bolup DUQ Tashkilati、Amerika Uaa Tashkilati 、Sharqi Turkistan kochman hokumiti va yani Uyghuristan azatliq Tashkilati qatarliq gholluq Tashkilat masol xadimlirini bir yarga yighayli bununggha chattin munasip bolghan Xitay 、Amerika、Russiya、Germaniya、Turkiya、Qazaqistan、Qirg hizistan、Uzbekistan va Turukmanistan qatarliq Dolat vakil xadimliri qatnashturghan pirinsip asasida muxbirlar naq maydan xavar tarqatsun biz birlikta Sot kolligiyasi tashkillap yuz turana Ispat berish yighini ichip masila iniqlap chiqayluq, yani 11-Sintabir tirorluq hujum harkitini pilanlighan haqiqi qatilni tipip chiqayli didim, shutapta Man savrichanliq bilan Pirzident Barak Obamadin javap tosup turman agar U Mining bu pikirimni 2013-yili 2-ayning 5-kunisigicha yani 97-yili Ghuljida yuz bargan 5-Fiviral qatila vaqasi 16-yilgha tolghan kunisiga qadar Pirzident Barak Obama afandimdin bir tughuchluq aqilana toghra javap berip talibimni orundap beralmisa uchaghda Man Dunya Xaliqlirini omumyuzluk harkatka chaqirip Insan hoquqini qoghdash korash harkiti qozghashqa undayman.

Man aldin oylashturup qoyghan pilanim agar 2013-yili 2-ayning 5-kunisigicha aman isan hayat bolsam yani aldinqi marta Amerika Dolat Majilisining aldinqi Rayyisi Nansi Pulosini Oz aldimgha Sot ichip sotlap Olum jazasi barganga oxshash aldi bilan Manga javapkarlik masolyitiga tutulup qalghan Xitay 、Amerika va Germaniya 3-Dolat Rahbarliri ustidin soraq shikayat ichip Ularning Tarixta otkuzgan jinayat qilmish harkatlirini tizip chiqip qilcha shak kalturalmaydighan darijida jinayatka tutup Ozumning qanuni boyicha olum jazasigha boyrughandin sirt yani Dunya allirini Vijdan maydanida turup haqiqat qoghdap berishiga chaqiriman, agar Xaliq ara Tashkilatlar yanimu haramzadilik qilip ochuq ashkara maydan ayrip chiqip haqiqatka otuvalmaydikan uchaghda Man yanimu Sot qanuni ichip Russiya、Turkiya、Qazaqistan、Qirghizistan va Uzbekistan qatarliq Dolat Rahbarlirini Sotqa tartip bir birlap javapkarlikka tutiman. Alvatta Man shutapta qarshi kuchlarning Oz jinayitidin tutulup qalghanliqidin bu otkaldin otup kitalmaydighanliqini oylap Mini ujuqturvitishka tamshalganlikni korup kilivatiman balki ghaljirlashqan jinayatkarlar Manga bu pursatni barmasliki mumkin amma ishinimanki 8-yildin buyan mushu haq bilan nahaq ustida korash ilip berivatqan Dunya haqiqat parvar Xaliq ammisi jumludin harqaysi Dolat Siyasiyonlar bilishi kerakki Mini qurbanliqqa tutup barganlik oxshashlam Ozlurining kilarchak bixatar amanliqi bilan oynashqanliq bolidu, chunki Mining ilip barghan korash harkitim paqatlaki Ozumnung haqliq Insan hoququmni qoghdash bilanlam chaklinip qalmastin ang muyumi Man Dunya Xaliqlirining kalgusi amanliqini qoghdash korash yolida qurbanliqqa tutup barganlikini chushunvalmiqi kerak dap oylayman xalas. 2013-yili 1-ayning 5-kunisi Balam Mashina haydap tiz suratlik yolda yurup kitivatqinida Mashinning aldinqi ong chaqida birqandaq masila korulgandak sizim tuyghusi berip darhal Mashinni toxtutup takshurup qarghidak bolsa Mashin chaqining 5-boltunung 3-yoq chaq shalanglap qalghan ikan, agar Balam diqqatsizlik qilip davamliq yol yurivargan bolsa choqum chaq boshap chiqkitip Mashin mollaq itip chong Vaqa tughuldighanliqi kozga korungan yarda , hilim yaxshi balam aqlini ishlitip qalghan 3-chaqning harbir boltisini chiqirip ilip aldinqi chaqqa toluqlan andin yol yuruptu, naytimu iniqki Dushman Manga qast qilip olturvitish pursitiga irishalmiganliktin balamgha qast qilish arqiliq Mini chaklashka isharat barganlikini chushandim amma shundaq bolsimu Man olgucha bu haqiqitimdin qatti qaytmay korashni davam qiliman, chunki Manga qast qilghan jinayatkarlarning hammisi ochuq ashkara alning koziga korungan yarda agar Ular Amerika haqiqat parvar Xaliq ammisidin qoruqmay Mini olturvatsa, agar Man usti ustiga askartish beripmu Amerika qanun organlirining qoghdushigha erishalmay olup katsam uchaghda bu jinayat paqatlaki Manga qilinghan bolmastin U yani Amerika Xaliq ammisiga chong haqarat qilghanliq boldu, alvatta Mining haqiqitim ustida maydan ayrip chiqqan Amerika Xaliq ammisi bu qilghan ahanatka yanimu sukut pulussiya tutishi mumkinmu? Uchaghda Ozlurining yuzi kot boludu xalas. Ang moyumi shunungluq bilan Dunya Tinichliqni xalaydighan Xaliq ammisigha qilinghan chong tahdit bolup hisaplinidu, bunung arqibiti nadin chiqidu ishiniman aqli hushi jayida bolghan harqandaq Insan xatarlikning koz aldigha yitip kalganlikini bilalmay qilishi mumkin amas dap oylayman.

Vatandashlar Man Silardin artuq umut kutmayman paqatlaki Silar qilalaydighan ish Oz Vaziyitimizni yaxshi ugunup chiqip haqiqatni saxlap beringlar ,yani har qaysinglar Oz turushluq Dolat ichidiki Siyasi Partiya Tashkilat Rahbarlarga toghra masila yatkuzup berip utturluq uchur malumatlar bilan taminlap barmikinglarni umut qiliman, shundaq bolghanda Silar Oz amanliqinglardin qorqup qilalmighan ishni shu Siyasi Partiyalar Vaziyatni toghra molchar qilip javapkarlikka tutulghan Dolatlarni korashka tutup Siyasi bisim ishlitip masolyatlikni Oz boynigha ilishigha qistash mumkinchiliki bolidu. Ata yani 2013-yili 1-ayning 21-kunisi Barak Obama afandim ikkinchi novatlik Pirzident Vazipisini tapshurvilish uchun Washingitunda daghdughuluq chong kolamda murasima yighin otkuzulidu, Man bu novattiki yighinning yanimu aldinqi qitimdak bir saxta yalghanchiliq ichiga tolghan razil nayrangvazliq oyun oynatmasliqni umut qiliman chunki 2009-yili Barak Obama aksil Partiya vakillirining azdurshi bilan koz aldida ochuq ashkara Amerika Xaliq ammisigha jinayat ustidin tutulup qalghan turuqluq yani kishini sarang tipip axmaqanalarcha Siyasat oynutup rasva bolghan idi, yani Barak Obama Oziga ishanchi qilip Amerika Dimokratchilar Partiyasi chushup qalghan tuyuq yoldin aman isan qutuldurup chiqish uchun bir qatar chong pilan harkatlarni tuzup chiqip Tarixta Amerika Dimokratsiya Partiya qurulghan orni 费城 ishtatni bashlinish qilip aldinqi Pirzident Linkin olturghan Poyuzgha olturup Washingitunga kilip yani shu Linkin oz zamansida ishlatkan qasimyat uzundisini ishlitip Amerika Xaliq ammisigha vada bargan idi, mana arliqta 4-yil vaqit otup Barak Obama Siyasatta xatalashqanliq savabidin Xaliq alam ichida qattiq rasva bolup Ozining inavitini va shundaqlam Amerika Xaliq ammisining yuz abroyini tokti, oylap korunglarchu Ular daslivida Arap Xaliqini、Turkiya Xaliqini oghri jinayat gumandari sanap qattiq qolluq pulussiya tutup Iziraliyaning qoli bilan Palastin Xaliqiga ugalliq yasighan idi, hattaki Dunya Dimokratsiya Xaliq ammisigha yaxshichaq boliman dap yalghan sitip nutuq Sozida 2-Dunya Urushida Itipaqdash Dolatlarni Oziga dost tutup maghlup bolghan allarni Dushman korgan pirinsip asasida saxta Siyasat oynutup sahniga ilip chiqqan idi natijida Amerika Xaliqini oz ichiga alghanda butun Dunya Xaliqliri qobul qilmidi, shu savaplik Barak Obama afandim vazipa tapshurvalghan kunisidin bashlap Xaliq ichidiki inaviti tokulup korsisi shiddatlik bilan tovanlashka bashlighancha axirqi novatta Oz Ozlugudin istipa berip chushup katkidak eghir darijida Xaliq ammisining qattiq tanqit pikiriga uchurdi. Agar diqqat qilghan bolsanglar U daslivida taxtiga chiqip 100-kun ichida Guantanamo lagirsini yipip saliman digan vadisidin yinivilip aksincha qayta qarap chiqip 3-aydin kiyin qarar beriman didi, Amerika Sot makkimisidin qoyup berish kerak dap hokum chiqarghan Uyghur maxpuslarni qoyup barmaslikni jakarlidi, likin yingi tayinlangan Amerika Adilya Ministiri harqandaq bir kishi Ozini Amerika Qanundin ustun tutushigha ruxsat qilmaydighanliqini buldurup aldinqi Pirzident Jiorji Bush hokumitini Sotqa tartip chiqidighanliq maydanini iniq buldurshi bilanlam Dolat Majilisi ichidiki ikki Partiya jinayatqa tutulghan Diputatlar chiqirap sayrap kitishti yani bir taraptin Holdir afandimga yalvurup Ozlurini javapkarchilikka tartmasliqni otunup soranghan bolsa yani bir taraptin Holdur afandimni Amerika Adilya Ministiri qilip saylashqa maqullanghanliqidin pushayman qiliship chiqirap kitishti mana bu Yoqur qatlam ichida korulgan satchiliklar.

Ang moyumi Amerika Xaliq ammisi aldinqi Pirzident Jiorji Bushni Arap Xaliqining ayighini itip qoghlap chushurgan boldi, arqisigha ulushup Dolat Majilisning kangash palata azasi Qanun lahyalash komutitining Rayyisi帕特里克•莱希afandim 2009-yili 2-ayning 26-kunisi ochuq pulussiya buldurup shundaq didiki: agar Dolat Majilisidiki ikki Partiya diputat azalar Bush hokumiti ustidin mustaqqil takshurush komutiti qurup chiqip Ular zadi nima ishlarni qilghanliqini bilip chiqip qanun boyicha bir tarap qilishqa qoshulmisa uchaghda Oz aldigha mustaqqil takshurush ilip bardighanliqni jakarlidi, U didiki aldi ilgirlap mingishning ang yaxshi amali haqiqatni iniqlap chiqip zani qandaq ishlar yuz bardi bilip yitish, mundaq qilishdiki maxsat mushundaq xataliqlarning takrar yuz berip qalmasliqning aldini ilish didi, U yani piker buldurup burun Pirzident Bushning qollanghan natoghra siyasatlirini qollap bargan Dimokratsiya Partiya azalirimu takshurush tizimliki ichida balki bu koplugan Dimokratsiya Partiya azaliri takshurush komutiti qurup chiqishni qollumastiki bir savap bolsa kerak didi, amma kiyinsiga bu ishni mangghuzalmidi nima uchun? Savabi har ikkilam Partiya javapkarlik jinayatka baghlanghan qatillardin bolghachqa alvatta hichkim Ozunung qanun aldida soraqqa tartilip qilishini xalimaydu, Man igallap yatkan masillarga talpuqlighanda Amerika Dmokratsiya Partiya oghri bolsa Jumhuryatchi Partiya qaraqchi ikanlikini korup yattim. Mana andi arliqtin yani 4-yil vaqit otup oxshash Barak Obama afandimmu yalghan sitip saxta Siyasat yurguzgan bolghachqa Dolat ichi va Sirtida omumyuzlik Siyasi kiriziska yoluqup Dunya allirining qaghushigha qaldi, bolupmu Dunya Musurman allirining ishanchisidin kitip qaldi. Hormatlik Vatandashlar Manga ishininglar harqandaq ishning javapkarlik hoddisidin Ozum chiqiman biraq Silar Mini qollap beringlar biz birlikta tirishchanliq korsutup Oz ichimizni tazlap chiqayli, yani kim aq kim qara ikanlikini iniq bayqavalayli bu bir Tarixi yaxshi pursat agar Biz bu pursatni qoldin berip qoysaq Xaliqimiz aldida chong kachurgusiz xataliq otkuzgan bolimiz. Xata chushanmanglar Man Rabiya Qadir Oziga qarshi amasman burun qarshiliq maydan korsatmigan hazirmu shundaq amma likin bilishinglar kerakki Rabiya Qadir hazir ot bilan oynushup kilivatidu, Ozining koz aldidiki kichik manpatini dap bir avam Xaliq ammisining kilarchak istiqbali bilan oynushvatidu alvatta buni Rabiya Qadir koralmidi digandimu Yoldishi Sidiq Haji Rozi korup yitalishi kerak idi apsuzki U andilam asli hushini tipip haqiqatka qaytqandak qilividi arimizgha yoshurulghan Xitay jasosi ishpiyonlar tamning kayniga mukunvilip oghurluqcha yurguzgan til haqaratlardin qorqup zuvanini yumdi bu Dushmanga taslim bolghanliq, ishinimanki Sidiq haji Rozi agar haqiqiturda Millat Suyar Xaliq kuyar vijdan ghoruri bolsa U mushundaq qiyinchiliq paytlarda qoruqmastin otturgha chiqip Millatning taghdiri ustida bash qatturup sapni ratka silish ishlirini qolgha ilip ishlishi kerak idi, yaxshi shart sharayit hichqachan asmandin chushmaydu choqum Biz Ozumiz japa mushaqatlarni yingip toghra masila ayrivalmiqimiz kerak . shutapta Man korup yatkan Vaziyat mayli DUQ Tashkilati bolsun yaki Uaa bolsun har ikkilisi Xitay dayirlirining qolida ikanliki bir koz yumghusuz haqiqat, undaq diganlik Rabiya Qadirni Xitayning adimi diganlik amas muyumi Unung atirapigha zich olashqanlarning hammisi yaki Xitayning ishpiyonliri yaki bolmisa Xitay dayirliriga manpati baghlanghan gumanliq kishlar xalas undaq bolghan ikan Rabiya Qadir Ularning kantirolliqidin qichip naga baralaydu? Shunungluq bilan bizning Tashkilatlirimiz yanilam Xitayning kantirolliqi astida diganlik boludu.

Man Ozumning hayat bixatarlikimni birinchi allagha tapshurdum ikkinchi Amerika avam Xaliqiga amanat qildim agarchanda Man birqandaq xatarlikka yoluqup olup kitiqalsam bu javapkarlik masolyat Amerika ikki Partiya azalirining boynigha artilishtin sirt yani Putun Amerika Xaliq ammisi Vijdan qarziga tutuludu hichqaysi birsi bu otkaldin ongushluq otalmaydu, moyumi shunungluq bilan Dunya tinichliqini qoghdash tamaman buzuludu hichkimmu Amerika Xaliqiga ishanchi qilmaydu oylap korunglarchu bu Amerika Xaliqiga ilip kilidighan yaman tasiri naqadar eghir boludu? Mushuni oylap yitaligan harbir Amerika Xaliq ammisi choqum Pirzident Barak Obamaning xata yolgha mingishigha qoshulmaydu. Korup turupsilar shutapta Man Xitay dayirlirining Tarixta ishlap otkan jinayatlirini igallap chiqip yitarlik masila korsutup bardim va yanimu korsutup beralayman paqat Silar Mini qollap haq bilan nahaq va aq bilan qarani toghra ayrip berishta izchil maydan tutup beralisanglar boldi qalghinigha Ozum javap beriman, ang moyumi Silar harqaysinglar Oz turushluq Dolattiki Siyasi partiya Tashkilatlargha vaxti vaxtida toghra uchur malumat yollap beralisanglar shunung ozimu chong yardam korsutup bargan bolisilar. Man hazir Xitay 、Amerika、Germaniya、Turkiya、Russiya、Qazaqistan、Qirg hizistan qatarliq koplugan Dolatlarni jinayitidin tutuvaldim Ular Oz boynigha artilghan javapkarlik masila ustida birqandaq aqilana chushandurush barmay turup hichyarga qachalmaydu buni butun Dunya alliri korup yatkan yarda, agar Xaliq ara allar bu masila ustida toghra pulussiya tutup ochuq maydan ayrip chiqmisa uchaghda Oz Dolat Xaliq ammisining manpatini koydurganlik boludu, ishiniman shutapta Mining masilamni toghra bir tarap qilmay turup Ular hichkim Oz yolugha raven yuralmaydu agar kimdur kim Oz vijdanigha qarshi ish tutidikan natijida bir omur Xaliqining qaghushigha qalidu oylap korunglar mushundaq yaxshi pursattin paydilinip davayimizni toghra hal qilishqa savap korsatmisak aytinglarchu qaysing Oz vijdaninglargha tughuchluq javapberalaysan? Ishiniman hichqandiqing Manga asiliq qilip bunung hoddisidin chiqalmaysan shunung uchun Rabiya Qadir ananglargha aytinglar Millatning taghdiri bilan oynashmisun , ang yaxshisi shutapta qolida hoquq bar chighida onumluk paydilinip Sidiq haji Rozi bilan Mamtimin hazirat ikkisi birlikta hamkarliship bu sapni tazlap qayta tartipka turghuzalaydu, yani mushu ikki kishi bash bolghan pirinsip asasta hichkimning qarshi chiqqinigha pisant qilmastin qatti turda sapni tazlap chiqmiqi lazim bu barliq ishlarning ghalbilik hujutqa ilip chiqishning aldinqi sharti , jumludun qanuni javapkarlik surushta qilindighan pirinsip asasta ochuq sorun tuzap kopchuluk bilan birlikta masila iniqlap chiqimiz, xuddi Mamtimin hazirat aldin taklip piker sunghangha oxshash choqum sot kolligiyasi qurup chiqip hamma ishni qanun asasda birtarap qilimiz, apsuzki shutapta Rabiya Qadirning atirapigha yighilghanlarning hammisi kuti poq jinayatka baghlanghanlar bolghachqa birsi birsini qoghdap hargiz bu ishni hujutqa chiqirishni qollumaydu , undaq bolghan ikan axirsi kilip javapkarlik masolyiti Rabiya Qadir bilan Sidiq haji Rozi ikkaylanning boynigha artildu bunung Tarixi hoddusidin hichqaysi chiqalmaydu shunungluq bilan xuddi hazir Xaliq ammisi Saypidin Azizni、Tomur Davamatni、va Nurbakrini tillap qaghighandak Rabiya Qadir bilan Sidiq haji Rozi ikkaylanmu harzi bu ahanatlardin qichip qutulalmaydu, bu Man ang axir qitim qilghan samimi murajitim astaydilliq bilan oylunup korushini umut qiliman. Shunungluq bilan birga Qazaqistan 、Qirghizistan、Turkiya 、Germaniya qatarliq javapkarlik masillarga tutulghan Dolat hokumat va Jamiyat arbaplirining Oz masolyitiga ilip asdaydilliq qarap haqaniyat maydan tutup berishini umut qiliman, Ular shuni bilip yitishi kerakki bu hargiz Mining shaxsi manpatimga alaqidar masila bolup qalmastin ang muyumi U yuqarda tilgha alghan Dolat Xaliqlirining kalgusi bixatarlik amanliqigha munasip kalgan pirinsipliq masila, shundaq bolghan ikan choqum Dolat Xaliq manpatini qoghdash pirinsipqa koturup turup samimi bolmiqi lazim bolmisa choqum xataliship qalidu. Yani askartip otudighan bir muyum masila Man xili burun Amerika Arkin Aziya Radiyosining muxbiri Umutvargha vahala qilip Anvar Yusup、Qazaqistandin Ruslan Arziyuf、Shavkat Nazarof va Alimjan qatarliq kishlardin Man toghurluq masila igallap chiqishini tapshurma bargan idim kongul qoyup surushta qildimu yoq kiyinsiga Man choqum surushta qiliman. Diqqitinglargha raxmat.

Davami bar


本栏目:
网址:http://blog.boxun.com/hero/shenmecaishiminzhu
共有371篇文章,1786931个点击
最新发表( 2013年01月20日)
流氓、王八蛋们不要伤害我的孩子(五)

Unregistered
21-01-13, 06:58
Bu Shohret Osman kim,? nime qilidighan adash, nime derdi bar, nimisgke mundaq kop siyasi maqalelerni yazidu,?bir oghul bala chiqip yezipq qoymidi, men bilmigenligimdinmu ish qilip manga bu aghinimiz bek sirliq bir ishidek bilinidu,

IHTIYARI MUHBIR : MEKKE

Unregistered
21-01-13, 08:20
S.osman siz (IHTIYARI MUHBIR : MEKKE ) bilan bek ohxax / u sizdan biaz yengil s.osman hitaylani kattik hakarat kighan. maslan : 流氓、王八蛋们不要伤害我的孩子-bu soz ighir hakarat. har kandak haklarimizgha medanyetsiz til bilan iga bolux amas toghra bolganimu yokutup koyimiz. M.osman uyghurlarni buningdinmu iplas , paskine sozler bilan hakaratlap kalgen. siz bolsangiz tahimu raswa.man chatal tilidin hitaycha, Englischa yahxi biliman.yaponcham sozlashta yahxi. Ana tilm uygurcha. edabi tilmizda duxmanni ham hakaretlex yok. siz s.φsmandan bekla paskine til hakaratler kilip kaldiniz. okurmanlar sizden napratlanip kop tnakit berdi. ama siz yanmu osal bolup katingiz /. man bundak baha beralayman . siz uyghurlarge sirlik amas balki helegar wa kazp paskin tillik adam bolup korenersiz. yalghan deseniz mande pakit bar .

Unregistered
21-01-13, 08:49
(IHTIYARI MUHBIR : MEKKE ) siz uyghurlarge sirlik amas balki helegar wa kazzap paskina tillik adam bolup korenersiz. yalghan desengiz mande pakit bar .

" Siz,siz " dep yazghiningizgha qarisam hanimmikin digim keldi, meyli hanim, meyli ependim bolung shu sizdiki pakitliringizni bir anglisam deymen.

Sizdiki pakitqa kop qizziqidighan Uyghur;

IHTIYARI MUHBIR : MEKKE

Unregistered
21-01-13, 09:37
biz uyghurlada bakmu tugra ataklik bir tamsil bar : / ixtanga chikkan kongulga tayin / dep !!!!! ang raswa hakaretlarni siz herkun bu toerda dap kalganghu? aghzingizdan chikani amdi yeksan bilmay bolwaldingizmu? untulupla kaldingizmu ????? man sizdak tarbiyasiz tomapay imas. siyasi rakiplirim bolsa ham kopal gap kilmayman. ayal bolsam nima boptu????erkishi bolsamcu????? arabstan ayali imasmen.siz yina ayalmu- guzal kizmu dep jinsim bilan kaliwatisiz. bundak hak yok sizda. siz bilan sozlaxkimu kuskum kiliwatidu. man bilen sozlaxka ayalingizni chikirip bersangiz bolghudak.

Unregistered
21-01-13, 14:23
biz uyghurlada bakmu tugra ataklik bir tamsil bar : / ixtanga chikkan kongulga tayin / dep !!!!! ang raswa hakaretlarni siz herkun bu toerda dap kalganghu? aghzingizdan chikani amdi yeksan bilmay bolwaldingizmu? untulupla kaldingizmu ????? man sizdak tarbiyasiz tomapay imas. siyasi rakiplirim bolsa ham kopal gap kilmayman. ayal bolsam nima boptu????erkishi bolsamcu????? arabstan ayali imasmen.siz yina ayalmu- guzal kizmu dep jinsim bilan kaliwatisiz. bundak hak yok sizda. siz bilan sozlaxkimu kuskum kiliwatidu. man bilen sozlaxka ayalingizni chikirip bersangiz bolghudak.

Way Ay henim, Way guzel henim ozingizge Koz tegmisun, soz tegmisun. Allah guzelligingizge guzellik qatsun, Kozi tegkenning Kozige uray, Sozi tegkenning sozige uray Amin,Amin sizmu Amin deng henim.meni bek hosh qiliwettingizghu, yazghan Qoliringizgha dert bermisun Amin.

Ayalimni chiqirip bersem Kozungizge Jin korinidu, yahshisi men bilenla sozlishing jinim sizge pida bolsun Way Aydek Guzel henim. men hazir tehi Heremdin keldim Aqsham Namizimda sizni henim bop qasiken dep dua qilghantim dualirim ijabet boptu. nime disingiz deng sizning tapa-teniliringizni anglighim bar , tashliwetmey yezip turung way Ay henim.


Sizge amraq Uyghur;


IHTIYARI MUHBIR : MEKKE

Unregistered
21-01-13, 15:34
Bu adem bizning Amerikidiki IM nus'hisi, sizge ohshash darisini yiyishni untup qalghanda kichisi uhlimay internetni pahal qilidu.


Bu Shohret Osman kim,? nime qilidighan adash, nime derdi bar, nimisgke mundaq kop siyasi maqalelerni yazidu,?bir oghul bala chiqip yezipq qoymidi, men bilmigenligimdinmu ish qilip manga bu aghinimiz bek sirliq bir ishidek bilinidu,

IHTIYARI MUHBIR : MEKKE

Unregistered
05-02-13, 20:36
克里先生请注意你作出误判形势将会对世界人民利益发生带来严重后果(上篇)

奥斯曼2013年2月5日华盛顿
2013年1月24日多维新闻报导:克里称若接任国务卿 会检讨亚洲驻军为题目的消息,文章指出1月24日克里先生出席了参议院外交关系委员会为核准这项提名举行的 听证会,来自康涅狄克州的参议员克里斯托弗.墨菲对美国战略重心偏向亚洲的政策、包括增加军力对美中关系的 影响表示忧虑,并问克里对此有什麽看法。墨菲说:“我同意发展这种伙伴关系对整个世界都会产生影响,目前双 边外交关系面临的最重要的障碍,也许是中国不断增强的军事部署与我们战略重心偏向亚洲时的军事利益之间潜在 的冲突。”对此克里参议员表示,他“不能确信现在有必要在亚洲增加军事力量”,并担心美国在亚洲增加军力会 不必要地激怒中国,因此他呼吁美国人民“体谅”中国对美亚太增军的反应。克里参议员说: “我们在亚洲的军力超过任何国家包括中国,中国会说,美国在干什么?他们是否在围堵我们?我认为,我们需要 谨慎行事。”自从奥巴马总统在2011年底宣布把所谓“重心”转移到亚太地区以来,美国在澳大利亚、菲律宾 、新加坡和其他亚太国家增加了部队、装备和军事演习活动。五角大楼表示,美军会把驻亚太地区的海军力量从海 军总兵力的50%提高到60%。克里说,一旦参议院核准他接任国务卿,他上任后会小心谨慎地审视增加军力的 做法。他还质疑美国战略重心东移的说法是否恰当,并强调美国不会减少对欧洲和中东等地区的关注。奥巴马政府 官员现在都把这种变化称为“战略调整”,而不是“重心转移”,官员们说他们不想围堵崛起的中国,很显然华盛 顿的官员们在对待世界目前面临严峻形势挑战问题上要求自己负有责任心的作出认真研究评估,中共的发展崛起对 世界和平安全发展形势发生已经构成了多么严重的威胁情况,根据我们现在眼见为实发生实际存在的危险隐患形势 需要作出国家重大战略决策意见行动,重点考虑的问题不是要探讨是否应该减少亚太驻军部署规模进行围堵中共发 展崛起发生势在必行,而是要考虑怎样才能够加强围堵中共行动发挥出有效战略威慑作用力量,使之对方充分认识 到唯独自己改邪归正尽快和平过渡到民主社会发展道路发生才是唯一的出路,否则它将会受到世界人民的完全孤立 被团团包围住发生寸步难行,这才是你民主党人代表克里先生将来出任国务卿发生首当其冲考虑作出安排的重要问 题,可我实在是不明白作为一名资深参议员克里先生发生自己真不懂,还是故意装作糊涂思想认识?当你陪同奥巴 马总统先生经历了一个任期时间的工作发生推行国内外错误政策受影响造成糟糕情况,你亲眼目睹了世界形势因此 出现巨大变化发生激起国内外社会人民的强烈不满意见,转而纷纷发起了阿拉伯世界茉莉花革命斗争运动、占领华 尔街运动、以及最后发生转变成为全球行动等,由此原因让世界人民发生作出众多死伤流血牺牲情况,试问克里先 生那不就是因为你们推行糟糕对外政策发生影响造成的结果吗?难道说你的社会人民是一个傻瓜笨蛋发生平白无故 的发起反叛国家政府的革命斗争运动?请问对此你们作出了什么样的结论给予合理解释说明情况?至今为止我们还 没有看到。

远的我们且先不说就从2005年初发生你们被迫同中共当局私下作政治交易活动,急忙营救出热比娅卡德尔保送 来到美国以后发生引起海内外社会人民的注意思想认识,从而影响美国社会上下掀起了一场针对布什政府历史发生 编造谎言骗局阴谋发动世界反恐战争入侵行动的斗争运动,由此掀开了布什当局的伪装面纱发生暴露出其背后隐藏 的犯罪历史阴谋秘密情况开始浮出水面一目了然,就这样你们仍还发生自己不知羞耻的强力推行谎言欺骗外交政策 ,结果影响世界许多国家社会人民发生付出重大流血牺牲代价把布什总统称作为恐怖分子,最后美国人民把他用阿 拉伯社会人民的靴子送下台结束了自己发生罪恶历史执政生涯,截止到2009年初奥巴马先生刚一出任美国总统 发生他就高调作出宣布二十一世纪是美中合作发展历史世纪为积极口号,开始推行偏向中共政策发生到头来激起了 世界各国社会人民的强烈不满意见纷纷发起了,抗议示威游行活动发生作出谴责各自国家政府当局欺骗国民推行错 误战争行动,结果到后来引发了阿拉伯世界人民发起茉莉花革命斗争运动、美国人民发起占领华尔街斗争运动和最 后发展转变成为全球行动,时至今日这场斗争运动仍还在世界范围内持续进行发生让许多无辜社会人民群众作出流 血牺牲献出宝贵的生命从未间断过,然而原本是因为你们推行错误反动政策发生激起世界人民的不满奋起反抗斗争 运动,其目的无非是希望你们能够从中引以为戒发生自己适可而止悬崖勒马回头是岸,尽快回到社会正确发展道路 上来为营造世界和平安全历史创造积极有利条件作出贡献,但是对此你们装傻糊涂思想认识表现出一幅无动于衷发 生认为同自己的历史责任毫无关系模样,相反你们却利用了世界人民发生作出流血牺牲付出很大的代价,要求得到 社会民主自由还权于民发起斗争运动转而发生成为你们捞取政治资本的机会进行欺上瞒下推行错误政策。纵观历史 发生奥巴马总统刚一上任表现精神饱满踟蹰满志胸怀远大战略思想眼光态度,仿佛他恨不得决心马上就要把美国民 主党人历史发生失去的原有良好社会形象找回来进行周密计划部署安排,从最初选择民主党人历史诞生之地费城乘 坐林肯先生曾经坐过的车厢发生奔扑华盛顿就职现场,以表他要重振旗鼓宣扬美国民主党人历史发生奠定保护人权 自由为自己发展基本原则人生价值观,又选择林肯先生当年使用过的圣经向美国人民作出宣誓保证忠实的执行宪法 精神发生真是费了一番苦心,但是到头来奥巴马总统发表就职演说内容发生让人们感到失望认为都是虚伪一场造假 欺骗形势。最初国内外社会人民表示积极支持拥戴奥巴马总统的高涨热情态度发生到后来出现严重失望纷纷举旗造 反斗争运动,表示反对战争要求世界和平发起一场场社会抗议示威游行活动发生最后发展转变成为占领华尔街的全 国性斗争,这期间世界各国人民受美国政府推行对外错误政策影响发生社会民变接连续发起斗争运动死去了多少无 辜生命?那都是因为奥巴马总统发生包庇犯罪行为影响导致结果。自08年初开始美国民意调查显示结果表示不满 政府表现作为的民众比例发生达到9成以上,至今为止持续多年仍还保持在这一水平线上发生始终居 高不下, 请问那不就清楚的说明了你们发生行径在错误的轨道上吗?这期间奥巴马总统由于受到反动保守党人的绑架历史发 生不能从根本上作出转舵改变政策,重点进行社会拨乱反正伸张正义的勇敢行动表现态度发生有利于取信国内外社 会人民,因此遭到社会人民的严重不满意见发生表示反对立场,影响奥巴马总统力不从心发生拿不准注意出现变化 无常态度,从09年底开始他就向美国人民释放出对历史发生造成的错误问题表示无能为力作出改变,表示在任职 期间只想推动通过美国医疗保健法案发生认为自己最大的心愿,到后来他下定决心开始清理白宫内发生布什任总统 期间用过的家具表示要同他彻底决裂划清立场,结果拗不过隐藏在自己身边的反动保守党人作出反对不满立场发生 没过多长时间,奥巴马总统作出反悔转而又向他们各自颁发国家英雄奖章发生予以表扬犯罪其人。

2011年5月份奥巴马总统费尽心思发生经过精心策划派人成功刺杀本拉登认为大功告成,本想借此机会作一回 发生奥巴马总统原有个人英雄本色决定彻底解决中东问题,已经作出宣布了具体解决问题的计划方略发生基本原则 思想意见决定,却事后遭到了反动党人的坚决抵制态度发生被迫收回自己的正确意见,转而把难题丢给以巴双方自 行商定解决发生等同于奥巴马总统什么也没有说,这就是美国民主党人代表奥巴马总统发生工作表现作用力量,就 足以证明美国当家作主的权力之人不是本国民主社会人民代表,而是发生隐藏在幕后的社会反动保守党人,民主党 人总统发生不过是他们手中用来随意摆弄的一颗棋子傀儡代表,既然如此世界人民发生还能指望这个国家给自己带 来和平改变历史维护正义行动表现吗?奥巴马总统发生就连执行国家宪法都有困难遇到阻力重重表现力不从心,那 么何谈维护人权自由保障社会公民权益不受危害?全都是谎言骗局发生纸上谈兵。当然从一开始我就对美国政府作 出转舵前进方向发生期待积极回到正确社会发展轨道上来持谨慎怀疑态度, 那是因为我有亲身体会感受经历发生多次上访美司法部作出举报反映情况遭到冷落态度,我就感觉认识到美国社会 司法工作发生不是建立在反对罪恶保护人民群众利益基础上,而是被社会极少数反动势力架空法律为自己利益需要 提供服务发生达到了完全垄断严密程度,所以社会历史发生有人制造犯罪计划造孽活动发展达到随心所欲空前嚣张 地步却无人问津,甚至于我通过你们司法部作出举报社会犯罪历史阴谋情况秘密发送到美国会众议院发生引起两党 内部强烈反弹,为此原因前任司法部长王萨雷斯先生发生被迫作出辞职,就这样都还没有人来过问我的冤情主持社 会公道表示伸张正义行动表现态度,相反你们这些混蛋唆使手下人阴谋枪杀了发生我的上司哈萨克斯坦国公司老总 ,请问像这样没有诚信的国家司法制度发生明目张胆的作出逃避犯罪历史责任,还怎么能不让人伤心感到怀疑认为 犯罪其人发生就是你们司法部本身呢?如果你认为这不是真的,那么我来问你2009年5月份你们民主党人代表 众议院议长佩罗西发生作出回答不了国会两党议员们提出的法律质询意见,这个混蛋表示不满发生作出报复心里随 即组团出访中国,以出卖世界民主社会人民的利益为牺牲代价换取中共的欢心发生唆使它犯杀戒,随后它们就制造 了两起屠杀维吾尔族人民的重大犯罪阴谋事件,这可是全世界人民发生有目共睹情况,可后来这个刽子手居然还发 生瞎了眼的民主党人选为领袖,试问那不就表明了你们民主党人的犯罪杀人本性吗?这可是自07年发生让我当着 世界人民的面接连续抓住了你们民主共和两党代表制造犯罪历史阴谋责任后, 至此开始你们唆使国际社会组织犯罪团伙发生接连续制造了多起犯罪杀人造孽活动情况,你们还有什么资格说那不 是发生自己的社会责任造成情况后果?就这样我才发生被迫站出来公开作出揭露社会犯罪历史阴谋事件公布于众, 可你们仍还表现无动于衷发生东躲西藏极力作出逃避历史责任外,根本就没有打算以负责任态度发生作出追究社会 犯罪其人的历史责任,结果激怒了阿拉伯世界人民表示愤怒不满心里发起了茉莉花革命斗争运动,接连续作出推翻 了原本发生表现比你们好百倍的独裁专制统治历史杀人狂君主们,从而建立起了一个发生享有民主自由尊重人权的 新兴国家政权, 但是为此他们作出了巨大牺牲代价发生就这样仍还没有唤起你们的良知觉悟,请问那不就是发生你克里先生眼皮子 地下反动党人制造社会犯罪造孽活动历史吗?

我从2004年初来到美国后就遭受到了反动社会势力发生有计划目的设计陷进犯罪迫害阴谋,妄想拿我作他们自 己历史发生犯下的可恶罪行充当一名替罪羊发动了一场社会打击迫害斗争运动,经过几年时间同反动社会势力进行 激烈政治斗争发生最终被我打败他们揪出了许多犯罪分子照耀示众,由此影响到国家社会上层领域引起民主共和两 党议员代表们的注意问题思想认识发现情况掀起了一场反迫害阴谋斗争运动,最后发展上升到了国际社会组织层面 上引起世界人民的共鸣作出积极响应发生转变成为一场全民性维权斗争运动,我的问题紧紧吸引住世界人民的注意 力给予关心支持态度,使之影响奥巴马总统一个任期工作时间里都摆脱不了我的纠缠发生自己难产进行东躲西藏极 力作出逃避历史责任态度,又难以解决问题这本身就说明了你们表现理亏发生责任在身情况非常严重,那么为什么 就得不到及时妥善给予解决呢?相反你们发生一次次利用我提供给的重要情报秘密进行两党之间长期互相扯皮抬杠 争论不休,由此给世界各国政府及社会人民群众造成思想认识错觉引发民族仇恨斗争情绪发生造成混乱情况,后来 才知道那都是因为奥巴马总统遭到反动党人的绑架历史发生不能忠实的履行国家宪法规定给予认真解决我的问题外 ,你们国会民主共和两党议员们发生本身就参与制造犯罪计划历史阴谋事件的凶手贼和强盗逻辑关系,所以当犯罪 历史情况暴露出来发生达到无法解脱责任关系时,你们就用更加毒辣残暴凶狠的犯罪手段发生进行无情镇压手中握 有自己真理的社会人民群众,妄想以威震式恐怖力量手段发生达到压倒已经发现了你们制造犯罪造孽活动阴谋情况 秘密的世界人民闭口作出默认态度,结果让许多国家社会人民发生蒙受冤屈不能给予接受,像你们这样发生无赖独 断专行的错误表现态度引起民众强烈反弹不满意见转而进行武斗互相残杀作出泄愤情绪,由此原因造成社会众多无 辜人民群众死亡事件,请问你们的良心理智思想认识觉悟敢说那同自己的历史表现错误行为发生没有责任关系吗? 你们眼里发生还有王法吗?更重要的是反动社会势力发生明目张胆的就在你们的眼皮子底下,竟然大鸣大放的制造 了两起屠杀东突维吾尔族人民的重大犯罪阴谋活动事件,可你们没能够制止犯罪凶手发生给予保护弱势社会民族人 民,却相反后来把一个发生幕后致使中共制造犯罪阴谋造孽活动事件的凶手佩罗西推举为民主党人领袖,从而表明 你们同乌市制造7•5屠杀事件发生没有责任关系,然而你们国会里发生自己良心没有被狗吃掉坚守做人道德准则 的两党议员们,于2011年5月份应邀参加世维大会在华盛顿组织召开东突维吾尔族人民特别代表大会上作出提 醒与会代表们,美国会众议院里发生有无端敌视维吾尔族人民的个别议员代表扬言从今往后,在美国社会大街上绝 不允许发生看到一个维吾尔族人出现等作出恐吓威胁语气态度,事实上那正是发生失去自己理智的人于09年5月 底指派佩洛西组团出访中国向中共刽子手们表示屈弓从敬,以出卖世界民主社会人民利益为牺牲代价发生投向中共 怀抱与狼为舞走投降主义道路,结果中共表示欢心为答谢佩罗西代表美国民主社会人民作出妥协立场态度,它们又 一次开杀戒发生制造两起血口烹饪转嫁祸于人阴谋屠杀了无辜维吾尔族人民,正因为是这样长期关注事态发展动向 的美国司法部发生看清了事件背后存在有人故意蓄谋制造借刀杀人活动秘密情况,于是09年7月21日发动突袭 行动一举逮捕了四十多名发生犹太籍美国人洗钱犯罪团伙,其实那是美司法部作出警告发生自己目中无人胆大妄为 的狂妄之徒们注意收敛不要制造犯罪造孽活动,提醒他们美国社会人民发生正在进行调查了解历史制造犯罪阴谋事 件事实真相,这本来是发生属于国家司法当局负责追究落实犯罪其人历史责任的社会刑事案件,可你们却躲藏在幕 后发生强迫我公开作出举报犯罪历史活动阴谋情况,因此造成世界许多国家社会人民发生引起连锁反应情况进行互 相残杀活动酿成多起重大死亡事件,但是到头来你们两党内部发生长期进行扯皮抬杠互相推脱责任目的开展社会捉 迷藏游戏活动,从而影响阻止国家司法介入调查问题了解知道发生制造犯罪政治阴谋事件事实真相,原来那不是因 为你们没有看清楚社会历史发生制造犯罪阴谋责任事件,而是你们其中有人担心一旦解决了我的问题发生就必须要 面对世界历史问题,这样以来社会问题出现牵扯面广发生各方都担待不起历史责任,于是你们就为推卸责任发生作 出逃跑主义表现态度最后达到不了了之目的,但问题是你们现在发生成功做到这一点比登天还要难,除非你们不把 世界人民放在眼里发生随心所欲表现独断专行继续撒野态度,否则就必须要作出一个合理解释说明。我原以为你们 美国会民主共和两党议员们发生无从得知有人背着你们两党制造社会犯罪历史阴谋活动情况蒙在鼓里,然而我万没 有想到后来发生情况表明原来你们就是历史玩耍我的一名犯罪元凶,当我把你们一个个都逮住发生罪行难逃其责严 密程度,你们就想一甩了之作出逃跑,请问你们能跑得了哪儿去?上天我可以把你们都坠下来,若想要入地躲藏起 来发生我也可以挖地三尺把你们揪出来,最终你们谁都甭想逃脱出法律的追究发生必须要作出承担历史责任,现在 唯独你们作出积极主动合作态度争取得到宽大处理外发生别无选择,顽固对抗发生那就是死路一条。

奥巴马总统自2011年底作出亚太战略转移决定发生在这一地区加强军力部署增强影响力,表面上看来声称要牵 制住发生正在发展崛起的中共军事力量威胁亚太地区安全形势,事实上那都是假象阴谋发生实质意义上帮助自己躲 过世界人民的注意问题视线责任目的外,更重要的是借此机会发生帮助中共发展壮大军事势力创造国际社会良好环 境条件作积极准备,因为就目前情况下中美两国反动势力发生联合制造9•11恐怖袭击事件为由发动世界反恐战 争行动罪行败露清楚可见,已经发展达到无法掩盖其罪行逃脱历史责任之目的,所以为了转移世界人民发生集中落 在自己身上的注意斗争视线目标,奥巴马总统就抛出了进军东南亚牵制住日益崛起中的中共对周边邻国安全构成威 胁为由开始调兵遣将增强军事部署力量,但是人们殊不知那只是美国当局抛出的一个诱饵缓兵之计发生意在帮助中 共逃脱历史犯下的罪行责任目的。如果美国当局真想要维护世界和平安全发展形势,它首先就应该要揪出发生制造 9•11恐怖袭击事件为由帮助美国反动保守党人,计划阴谋发动世界反恐战争行动入侵阿富汗的其中一个中共犯 罪元凶江泽民承担历史责任,并把他绳之以法,然后让中共作出选择发生要自行解体走和平发展道路,还是要自寻 灭亡任其选择其一发生才是美国当局端正自己心态真正负起大国责任的正确表现态度,因为它现在已经落到穷途末 境发生无法绕过世界人民的眼睛注意问题视线目标掩盖其历史犯下的罪行逃脱责任目的,需要作出一个合理解释说 明发生它为什么要同中共暗中联手拿东突、西藏和内蒙古社会人民的切身利益作文章进行政治交易活动?为什么要 欺骗世界人民发生制造社会政治犯罪计划假象阴谋发动所谓反恐战争行动入侵阿富汗和伊拉克,接连续推翻两国原 有合法政权建立一个倾向于美国当局的傀儡政府发生破坏世界和平安全发展形势?这同它历史发生联合中共当局密 谋发动89•6•4天安门学生民主运动有什么样的内在联系?为什么当年负责发起中国天安门6•4学生民主运 动领袖们遭到当局血腥镇压后发生成功逃出中共当局的追捕行动来到西方国家,时隔不到一个月时间后那些学生领 袖们应法国当局的邀请出席参加发生该国举行庆祝过渡到民主社会发展制度届满200周年纪念活动?倘若他们没 有内外接应成功逃脱出中共当局发布的逮捕令发生有幸出席参加,堪称世界历史诞生民主社会发展制度摇篮国家法 国社会人民举办的庆典仪式活动,倘若没有人作出特意选择邀请维吾尔族奥尔凯西先生作为中国社会民运人士安排 出席参加此次国庆活动,请问他有通天的本领发生同法国社会政界有影响力人物早早取得联系被选中邀请参加该国 当年举行的盛大庆祝活动?如果你们不是把世界人民当傻瓜发生说这是一个历史巧合事件,我相信法国政府内发生 有这一历史的见证人不会睁眼说瞎话作出掩盖事实内情。时年底德国人民一举推倒了柏林墙完成东西德合并事宜发 生其背后隐藏有什么样不可告人的秘密政治交易阴谋?为什么第二年就会发生伊拉克萨达姆政权发动科威特战争引 爆中东战乱形势?为什么时隔一年后原苏联加盟共和国其中立陶宛、拉脱维亚和爱沙尼亚人民同时发起要求脱离苏 联争取独立斗争运动,最后迫使苏联当局出现和平解体发生分为15个独立民主社会发展性质的国家,然而有充分 的证据表明上述事件是同中美德三国政府当局暗中联合发生有组织计划目的制造的社会政治阴谋结果,至此开始由 中美德三国当局发生分别拐骗操纵中亚地区许多国家社会人民阴谋发起反恐斗争运动,由此原因在该地区多个国家 社会里发生制造有浓厚恐怖气息的犯罪阴谋活动,为后来发生制造美国9•11恐怖袭击事件为由发动世界反恐战 争行动做准备,现在相关制造这一犯罪历史阴谋事件前后发生秘密情况都逐一浮出水面一目了然,其中由中共、美 国、俄罗斯、德国、土耳其、哈萨克斯坦、吉尔吉斯坦、乌兹别克斯坦等许多国家前后发生主动作出检举揭发阴谋 情况秘密,那么你们美国当局发生还有什么脸面作出回避上述国家政府当局纷纷都作出举报问题揭发犯罪阴谋活动 事件不予追究犯罪当事人的责任理由?为什么还要装作不知道糊涂思想认识发生妄想达到蒙混过关逃脱历史责任目 的?

请问你们对我发生长达8年时间以来当着世界人民的面公开作出举报犯罪历史阴谋情况秘密,为什么不以法律名义 发生给予严肃追究相关社会犯罪其人的历史责任?相反在你们内部发生引起巨大反弹情况长期进行相互扯皮推脱历 史责任目的作出逃避现实社会存在的问题,你们居心何在?那是因为你们惧怕作出承担历史发生对我犯下的罪行责 任呢?还是因为你们蔑视世界人民的利益发生随心所欲任意欺负制造犯罪陷害活动阴谋?为什么不对俄罗斯当局提 出的诸多法律质疑意见发生其中指控你们当年唆使对方阴谋挑起发动车臣战争行动目的作出一个合理解释说明情况 ?为什么要对哈萨克斯坦国、吉尔吉斯坦国、乌兹别克斯坦国和土耳其政府等分别提出的法律质询意见发生作出回 避态度?其中95年你们发生派人到哈萨克斯坦国社会里组织维吾尔族人民制造犯罪政治计划阴谋进行打击迫害我 的活动,而后来这些犯罪其人逐一都暴露出真实身份情况证明原来发生都是代表布什总统秘密派去中亚各国制造社 会政治煽动阴谋的摩抓,正是他们发生有组织、有计划目的负责操纵中亚国家社会人民制造犯罪政治阴谋活动,而 且还是发生明目张胆的计划制造将来准备发动9•11恐怖袭击事件充当一名犯罪替罪羊进行转嫁祸于人阴谋替身 ,最后事实证明果真发生是你们提前有计划目的进行周密安排实施完成犯罪活动任务发起世界反恐战争行动做好准 备工作,而且还是打着美国民主党人的名义发生借助该国社会人民力量制造犯罪政治转嫁祸于人阴谋活动,后来这 些畜生们竟然斗胆发生堂而皇之的把自己打扮成为代表美国民主社会人民总统布什的得力助手进行招摇撞骗活动, 时常出现在你们国会众议院里举行的法律听证会代表维吾尔族人民发生开展维权活动,竟然拿一个无知的老太婆热 比娅卡德尔为中介手段作社会政治文章发生妄想达到再次出卖东突、西藏和内蒙古社会人民的利益为牺牲代价,同 中共当局私下做政治交易活动发生唆使借助它的手制造9•11恐怖袭击事件阴谋发动世界反恐战争行动目的,现 在你们双方犯罪其人赃物证齐全发生被当场抓获你还有何理由不作出说明?难道你想单方面的把责任全部推卸给德 国当局发生就可以达到逃脱自己犯下的历史责任目的?你们休息做到。如果你们真心想要维护世界和平安全发展形 势发生首先就应该严肃对待我作出举报的犯罪历史阴谋情况秘密,调查追究落实清楚发生制造犯罪历史阴谋活动情 况的相关责任人绳之以法,然后再同中共作出摊牌问清楚在它的眼里发生还有没有世界人民?它同世界人民树立为 敌发生究竟想要达到什么目的?难道世界人民的命运发生由你们随心所欲左右不成?谁给你们的这一权利?今天发 生当着世界人民的面暴露出来的犯罪历史阴谋情况秘密已经充分证明,原来你们为达到各自利益目的发生暗中联合 分别利用世界各国社会里单纯善良的人民跳起阴谋斗争运动,为你们将来计划发动世界反恐战争行动目的做好准备 发生其都是建立在出卖弱势民族人民利益基础上开展社会政治斗争阴谋游戏活动,竟然发生自己的野心毒辣到计划 制造阴谋屠杀本国社会人民为由发动世界战争行动,其中你们民主党人扮演做贼制造阴谋陷害他人的犯罪活动角色 ,而共和党人却扮演中途设下埋伏发生进行伏击屠杀无辜社会人民群众的强盗任务,你们互相配合发生自以为成功 完成了计划发动世界反恐战争阴谋活动任务,却不料发生自己留下了制造社会犯罪阴谋活动历史痕迹被世界人民了 解掌握确凿证据,试问你们现在发生还有成功逃跑的机会吗?休想做到。

我知道克里先生1月24日出席参加由美国会为他举行出任国务卿一职法律听证会上作出发表,评估中共军力目前 发展情况的讲话内容,以及美国当局是否有必要加强计划部署亚太地区驻军数量规模发生重点遏制中共当局,对周 边国家地区安全日以构成威胁形势需要重新作出调整部署军力情况发生实质用心所在,那是因为你们针对我201 3年1月15日作出发表“流氓、王八蛋们不要伤害我的孩子”为题目的文章后,国际社会组织对我的文章内容发 生给予积极的回应表示,其中当日发生由法国国立东方语言学院决定在该校设立维吾尔语课程,这在法国高校尚属 首次。据说:既美国数所高校开设维吾尔语课程之后,欧洲部分国家高校也相继开始设立维吾尔语专业,维吾尔语 及维吾尔文化正在受到国际学术机构的重视与青睐。法国国立东方语言文化学院将在欧亚大陆语言系开设维吾尔语 课程,将为维吾尔语在欧洲社会推广提供良好的契机,法国国立东方语言文化学院也将成为保护维吾尔语、推广维 吾尔文化的重要基地,我坚信这是法国人民发生站在表示支持我们维吾尔族人民立场上,为争取得到自己的合法权 益同中共犯罪当局进行不屈不挠斗争运动给予理解和支持态度,此时此刻我多么希望看到法国人民督促欧盟国际海 牙法庭能够受理我的案子发生负责给予主持公道。1月17日博讯网转载:法国数十万人游行反对同性婚姻合法化 为题目的报导,文章指出“有了爸爸妈妈,才有孩子”。本来是最基本的社会伦理,然而这为何会成为1月13日 法国巴黎数十万反同性恋游行示威者的共同口号呢?法国社会历来以接受同性恋程度高而闻名,然而这一点近期却 引发了法国社会的忧虑。在法国同性恋者大多数是受过高等教育的中上层人士,尤其以艺术家、高收入群体居多, 巴黎市长贝特朗•德拉诺埃便是一位同性恋人士。在巴黎同性恋者为避免不必要的麻烦常相聚而居,久而久之竟形 成巴黎新的富人社区。由于同性恋者大多素质较高,聚居区治安较好且颇具文化气息,一些非同性恋家庭甚至为了 较好的生活环境而主动搬到同性恋社区,这也成为法国社会的一大景观。然而近期历史法国社会开始对同性恋文化 产生忧虑思想认识,这是法国人民自2012年11月19日发生组织十万人上街游行表示反对同性婚姻合法化后 ,新年初期发生又一次举行的大规模抗议示威游行活动要求废除立法通过同性婚姻合法化,我知道法国人民发生阅 读到我于2012年12月22日作出发表了“沉痛哀悼美国康州小镇发生枪击案造成许多无辜小生命死伤事件” 为题目的报告文章,其中我就针对美国当局历史发生滥用民主自由为欺骗幌子支持社会人类正常发展规律原则相违 背的错误思想认识制定立法政策规定,实质上那是破坏民主自由发生本质意义上影响造成正确引导教育社会青少年 得到健康发展成长带来极大不利危害情况,随着时代的进步于发展社会人们传递信息交流渠道得到极大方便提高, 英特网成为瞬时俱进发生给予传播社会各种信息成为不同文化思想交流平台越来越受到人们广泛利用,然而就在这 同时发生自己别有用心的犯罪不法分子利用英特网不无原则的向社会散播推广,原本发生不健康内容需要作出制止 的一些肮脏污七八糟的宣传品,借此机会进行毒化社会青少年思想文化情趣发生很容易沾染上不良生活习性,结果 影响身边的人们单凭好奇满足自己欣赏欲望趣味进行模仿学习,最后发展导致给国家社会人民发生造成不可低估的 重大危害情况。反动社会势力这样做那是发生有目的需要借此手段方式,向人类社会文明生活发展历史作出挑战形 势进行亵渎自己心里不满表示,因为他们有自己不良政治动机阴谋需要向社会一方发动恶毒攻击行动,意在发生摧 毁你的防护堡垒为目的发生不择手段采取各种不同方式方法攻击行动,其中它们就用乱套民主自由作为达到目的的 中介手段发生进行毒害社会人们的心里健康发展成长,久而久之他们就会沾染上不良习气生活作风发生危害社会人 民群众的身心健康发展成长,将会影响社会人民整体素质带来严重后果发生却无人问津,为什么?就是因为社会民 主发展制度对那些不健康思想文化内容的宣传品不予限制杜绝提供散播平台,相反却敞开了大门发生让人们有机会 任意散发污秽肮脏广告图片进行冲击腐蚀青少年思想,它们才不管你什么对社会负责任不责任发生意在考虑达到自 己的斗争目的,简单作个比方:人与动物的根本区别在于人拥有大脑思维功能发生属于高级动物,人的行为发生需 要用社会法律来约束学会守规矩,否则社会人们就会偏离人生正确发展轨道发生无法无天,这才后来人们学会建立 国家形式发生制定法律来帮助引导人类向文明社会生活发展看齐目标,在充分尊重大自然赋予人类生活发展规律条 件基础上发生合理开发改造自然为己利用,这就需要尊重科学发生不能超想像的作出违背大自然赋予人的本能条件 ,既然自然界创造了一男一女两种不同性别发生互相结合生儿育女传宗接代,那么我们就要充分尊重这一科学发展 规律的基础上发生不断完善自己的生活方式自由调解自己的情趣,但是不能说任凭由谁根据自己的不同爱好选择独 特的生活方式悉听尊便,从而影响破坏整体社会人民发生从古至今一代代历史延续下来的基本习惯大众生活,如果 民主社会制度发生看在人权自由的观点上作出允许同性结合,并且给予立法保护等同于发生变相提倡态度,原本发 生违背人类社会生活科学发展观宗旨的事情,我们却要套用民主人权自由生活方式给予支持态度发生等同于破坏自 然生活发展规律,那样以来社会人们就会失去必要的约束发生造成晚辈同长辈间产生两性暧昧关系,子女同父母发 生关系社会不就乱了套?相关这一方面发生存在许多问题内容涉及很广泛的社会不同领域,所以需要作为分类多门 不同研究课题逐个进行解剖分析理顺清楚相互间发生影响产生的负作用影响,以后我们作为专题讲述 。

1月18日据自由亚洲电台报导: 国际笔会狱中作家委员会再次呼吁要求有关被监禁的作家努尔莫哈提•亚辛狱中待遇的信息,据未经证实和有争议 的报道说,他于2010年在狱中去世。亚辛于2004 年11月被捕并因其作品《野鸽子》被以“煽动分裂罪”判处10年徒刑。 笔会认为监禁亚辛违反中国宪法第35条和中国政府已签署的《 公民权利和政治权利国际公约》第19条,要求立即无条件释放他。尽管外界一再要求得到有关他的状况信息,中 国政府在这个问题上一直保持沉默。 努尔莫哈提•亚辛在喀什一家文学杂志上发表其作品《野鸽子》之后, 于2004年11月29日在喀什被捕,当局也没收了他的个人电脑,其中存有一千六百多篇诗歌、 评论、 故事和一部未完成的小说。2005年2月在一次他不被容许请律师辩护的不公开审判后, 亚辛被巴楚县人民法院以在作品中“煽动维吾尔分裂主义”罪名判处10年徒刑。喀什中级人民法院驳回其上诉维 持原判, 亚辛于2005年5月19日被转移到乌鲁木齐第一监狱,并一直关押在那里。当人们谈到中共当局历史发生任意 对维吾尔族人民乱扣帽子进行逮捕判处死刑或投入监狱,那可是发生对当今世界文明社会人民的一种侮辱作出严重 亵渎表现,但是维护世界文明社会发展历史的引颈龙头发生掌握在美国当局的手中充当一名警察作用,长年以来联 合国组织有它一手掌控发生独断专行我行我素按照自己的利益需要制定约法守则,并具体负起监督执行情况,口口 声称联合国组织原本历史发生建立在推广社会民主保护人权自由基础上,按照这一发展思想原则要求加入会员国代 表发生必须要签署该组织约定保证维护本国人权自由,中共当局历史发生签署联合国宪章可事实上何时遵守过这一 条款内容?正相反它发生表现严重踩踏迫害人权自由的楷模历史典范,这是全世界人民发生都有目共睹情况,但是 谁又能把它怎么样?联合国组织的历史作用本身就是发生一个挂羊头卖狗肉实质成为美国当局的利用工具,而它需 要扶持中共快快发展崛起发生将来利用它完成统霸世界利益目的,所以就纵容中共当局为所欲为发生任意进行残害 欺压本国弱势民族社会人民却无所顾忌,就像一个普通的作家努尔莫哈提•亚辛发生因为用比喻式方法写了一篇《 野鸽子》被以“煽动分裂罪”判处10年徒刑,对此联合国人权组织或者是国际社会维权团体发生长年发出的反对 呼声意见对中共起不了任何作用,试想看目前形成这样糟糕的国际社会政治发展秩序发生还能给维护世界和平安全 历史带来希望吗?难道堂堂一个联合国组织发生就制止不了一个中共当局?如果是相反发生问题出在哪儿呢?问题 就出在当前发生主宰世界发展历史脚步充当一名警察作用力量的美国当局,要作出改变目前世界政治发展形势发生 陷入一场危险境地出现最后崩溃边缘,首当其冲需要改造好美国民主共和两党代表历史文化思想认识作风发生尽快 回归正确发展轨道上来,才能够做到最后改变世界政治历史发生走向和平安全发展道路创造积极有利条件,否则必 须要用战争手段作出改变历史外发生别无选择有利途径。1月18日自由亚洲电台重复作出报导世维大会负责人多 里坤终获美国签证为题目的文章,此人在11年前发生被中共当局、美国当局和联合国安理会组织分别宣布认定为 国际社会恐怖分子拒绝入境美国,去年11月份美国当局发生根据形势的需要给他发放了入境美国的签证,于是国 际社会组织各大媒体纷纷给予报导进行大肆宣传活动发生作为一个特大喜讯,但是由谁考虑过没有多李坤•艾沙十 年前就发生来到西方国家其中一个最先进的民主德国社会里落户,专业从事社会政治发生所谓民族解放斗争运动, 结果十年前他受到时事政治形势影响发生被国际社会组织分别判定为维吾尔族恐怖分子发布逮捕令,他却照常生活 在德国社会里安然无恙继续从事政治斗争运动发生丝毫没有受到人身安全危害情况,试问他作为一个声称是为民族 人民得到解放自由发生用和平手段方式同中共统治当局进行斗争运动,他怎么会成为联合国组织、中共当局和美国 政府发生都分别认定为恐怖分子呢?恐怖分子的具体界定标准是什么?通常来说发生用非正常手段方式组织实施社 会恐怖袭击制造威胁绑架勒索极其进行谋杀犯罪活动其人,才被发生称作为国际社会恐怖分子。

请问这几项罪名发生在多李坤•艾沙身上是否能够成立?相信德国政府既然允许他在自己国家里居住生活并从事社 会政治活动发生最能说明问题,那么我们反过来理解那不就说明国际社会组织发生自己利益需要划定他为恐怖分子 的吗?自然有其利用价值发生才选中他那样打着民族人民的旗号做幌子伪装自己,在西方社会里闹出看似像救国民 族阵线的领袖名声发生作为政治资本进行招摇撞骗的伪君子们,事实上他们都是一群发生被中共当局历史专门挑选 用来委派到西方社会里作内应,帮助自己制造社会政治宣传声势影响活动假象阴谋发生实质上是吃双方回扣经济利 益好处出卖民族人民利益,专门负责帮助中共当局发生把本民族社会人民群众顺利的引进到它的包围圈里当自己俘 虏作中介作用的一名可怜虫,而联合国组织和美国当局发生就是根据各自利益需要给予积极迎合了中共当局提出的 要求,否则它们就是一个傻瓜混蛋发生随心所欲就把多李坤•艾沙打造成维吾尔族恐怖分子,然后它们各自以这个 名义发生进行追剿打击认为反之不归顺自己意愿的任何一个东突维吾尔族人民作为专政斗争对象,而他们就成为帮 助中美两国当局计划将来准备阴谋发动世界反恐战争行动目的作先前军力量,诱骗本民族内发生自己有对敌斗争意 志坚强对中共统治历史有着刻苦不满仇恨心里,为民族解放斗争事业表示敢于冲锋陷阵愿意献出自己宝贵生命的勇 士们发生上当受骗陷入敌人的包围圈作出牺牲,而多李坤•艾沙他们发生自觉或不自觉的帮助中美两国当局历史需 要诱骗维吾尔族人民被打造成为一名恐怖分子,然后好让中美两国当局发生进行跟踪打击开展追剿行动为将来创造 有利于自己发动世界反恐战争行动做准备。当一切前期准备工作完成就许计划发动战争行动,这时它们就考虑到曾 经历史发生为自己积极打造国际社会组织恐怖影响形势的有功之臣各自封住嘴巴,以免向外泄露秘密情况发生决定 对他们发布国际恐怖分子逮捕通缉令作假象阴谋,实质上让他们生活安然无恙得到西方社会当局提供保护继续从事 往常发生挂羊头卖狗肉假民主维权斗争运动,一来可以对他们各自起到震慑作用发生不敢轻举妄动作出举报犯罪责 任当局的秘密若是生非,二来还可以借此机会个他们各自打造成为民族英雄等显赫名声发生进一步巩固其社会政治 地位进行招摇撞骗活动,继续为各自主子们卖命发生假戏真演制造社会虚张声势达到两全齐美目的,这就是历史发 生在他们身上的真实情况。正因为是这样发生曾经被美国当局逮捕投入关塔那摩监狱里的维吾尔族囚犯们,他们什 么事情都还没有搞明白突然就遭到逮捕锒铛入狱坐牢作了一名冤枉替死鬼发生自己不幸命运注定结果,如果他们有 机会活下来发生就可能搞清楚自己是怎么从国内被诱骗出来落入了敌人的魔掌?又是谁发生阴谋教唆他们落入到敌 人的埋伏圈里成为一名俘虏相信都可以搞清楚,但是这又有什么用处?他们死的死发生自己侥幸活下来的也在监狱 里度过了艰难的岁月献出宝贵时光,留在记忆里的发生多半都是受到狱卒们的任意折磨受尽生不如死的苦头,那是 一个发生可怕的梦,这就是一个发生民主社会国家历来声称自己保护人权自由作为基本发展方针推行国策,实际上 寻遍全世界都不可能找到第二个发生像美国民主共和两党那样残暴无情心狠毒辣的执政党,这就是全世界人民发生 自己眼见为实真实犯罪情况。现在根据需要把多李坤•艾沙搬出来给他发放允许入境美国的签证发生借此机会制造 美国当局英明伟大美好形象吗?还是发生想证明他已经完成了历史使命任务,现在需要他出面帮助美国当局洗清罪 名发生用来欺骗世界人民的玩物工具呢?相信目前包括美国政府当局和坐在国会参众两院里的两党议员们在内发生 全美国人民都不相信你们继续玩欺骗把戏阴谋,历史总会作出公正结论的。

1月21日博讯报导:伊拉克官员:土耳其应为地区乱象负责为题目的文章,国际在线消息:伊拉克政府20日继 续对土耳其的地区政策表示强烈不满。伊拉克总理马利基的高级顾问穆萨维表示,土耳其总理埃尔多安和他领导的 土耳其政府正在粗暴干涉该地区其他国家的内政。穆萨维在接受伊朗法尔斯通社采访时表示,土耳其应该为该地区 日益恶化的“混乱”局势负责,埃尔多安政府和土耳其外交部的错误政策是导致该地区“混乱”的主要原因。穆萨 维认为,在某些国家的默许下,埃尔多安政府开始对包括伊拉卡和叙利亚等国在内的地区国家内政进行不公平和多 余的干涉,加剧了地区的紧张局势。伊拉克境内爆发大规模示威游行,要求政府释放逊尼派囚犯,示威人群中出现 了印有土耳其总理埃尔多安画像的海报,也出现了叙利亚反对派的旗帜,伊拉克总理马利基多次指出,这意味着外 部势力在干预伊拉克内政。我知道伊拉克当局发生从一开始就留心注意我作出发表的披露性报告文章,努力从中发 现历史发生导致伊拉克三番五次的遭到以美国为首北约联军发动战争阴谋秘密情况,具体了解知道究竟是什么原因 发生让美国当局如此狠毒无情对伊拉克人民发动血腥战争行动进行屠杀人民?他们想知道美国政治家们发生哪儿来 的对阿拉伯人民产生如此重大仇恨心里?我来告诉你们那是二战历史结束后美国在中东地区发生有计划目的种下的 战争危险形势隐患必然结果,后来它们通过内线人物借助引诱拐骗萨达姆•胡赛因发生上当受骗误入美方早先设下 的陷进阴谋圈套发动入侵科威特战争行动,然后以此为借口激发阿拉伯世界各国政府发生为主持公道伸张正义为名 义,号召组织多国联军发动看似发生反侵略主持正义的战争行动实际上借此机会探听伊拉克当局的军力部署情况虚 实,后来就根据形势出现有利机会条件发生打完阿富汗塔利班政府转而对伊拉克发动了战争行动,借此机会威慑中 东地区阿拉伯世界人民发生感到惧怕胆战心惊,使之将来在对待以巴问题上发生不敢冒险力挺巴勒斯坦人民的正义 斗争运动。土耳其总理阿尔多安发生是一个成事不足败事有余的伪君子十足的混蛋,这是因为我同他最初发生间接 关系留下的深刻影响,老实说打从一开始我就站在他的立场上发生同美国当局无中生有阴谋诬陷土耳其政府的错误 行为据理力争作坚决斗争,努力保护它们的利益发生为此付出了很大的牺牲代价力挺土耳其政府,然而这个胆小十 足的混蛋发生同美国反动保守党人代表暗中通气一起转而联合作出反对我,我真不明白它们为什么要发生无中生有 的制造阴谋诬陷迫害活动?我从没有作出危害土耳其人民利益的缺德事,我也没有想过发生若是生非给土耳其政府 制造麻烦,相反当我发现美国会有个别议员们发生出于自己不良政治动机目的强加于土耳其政府错误不实指控意见 ,我作出反对立场发生给予坚决驳斥美国会的错误观点为土耳其政府主持公道,但是没有想到后来我发现它们发生 串通一起互相打气鼓劲支持彼此立场作出顽固反对我,这我就搞不懂美国反动党人原本发生制造社会政治诬陷迫害 阴谋进行加害于土耳其政府,而我站在它的立场上给予保护态度发生到头来它们却串通一起联合作出反对我的立场 ,这让我感到不解发生当初不就是因为美国反动保守党人因我作出举报犯罪阴谋事件缘故,它们借题发挥作用反咬 土耳其政府发生提出不实指控意见妄想把自己的犯罪行为强加于土耳其人民吗?还扬言要在国会众议院通过立法作 出谴责土耳其人民。

仔细检查我当初向美国当局作出举报犯罪历史阴谋情况发生同土耳其政府的责任没有直接关系,可它们为什么要张 冠李戴借此问题发生转而进行反咬土耳其人民?为什么对我提出的问题发生不予正面回答是或者不是具体说明理由 根据,却转而把自己的斗争矛头指向土耳其政府发生无中生有血口烹饪?堂堂一个国家政府行政主管单位工作表现 发生不是光明磊落就事论事为民负责任态度,相反表现偷偷摸摸行动发生似乎自己作了什么见不得人的缺德事深怕 被人抓住把柄兴师问罪,难道我一个小小的普通受害人发生值得让美国政府吓破胆表现如此胆战心惊?我不管本案 同社会其它一方发生有何责任牵扯关系,问题是现在我作为一名原告当事人向你们国家执法单位作出举报犯罪历史 阴谋情况,要求追究相关犯罪其人的历史责任保护自己的权益,可它们有意作出回避态度不说发生反而指责土耳其 政府说三道四,这是为什么?后来我明白了原来发生它们是一伙儿的。2009年初是我作出发表揭批犯罪情况报 告文章发生给土耳其政府打开了出访俄罗斯的方便之门,但是与此同时我发现了美国当局发生像似热锅里的蚂蚁表 现惊慌失措坐立不安,借伊朗作为假象敌人频频向俄罗斯发出不怀好意的信息发生进行声东击西活动,可以看得出 它们存心不良打算破坏土耳其和俄罗斯之间的良好关系发生进行挑拨离间计阴谋,于是我09年3月3日作出发表 了要求德国政府提供保护的报告情况文章,却不料发生默克尔这个做贼心虚的伪君子狗急跳墙作出反咬其人把自己 历史犯下的责任强加于我身上,表示行事动怒借题发挥作用立马动员德国人民在多个城市里发起了一场发生声势宏 大的支持西藏人民要求自觉斗争运动,又是在几百个县城里悬挂西藏人民国旗表示积极声援行动,而后还认为这不 足以突出表明默克尔政府支持西藏人民的斗争立场发生动员欧盟通过了支持西藏人民的决议案,同时还委派欧盟两 名高级官员前来美国会晤司法部长霍尔德先生,专门讨论被关押在关塔那摩监狱里的东突维吾尔族人问题发生随后 霍尔德先生作出表示,美国当局考虑释放被关押在关塔那摩监狱里的所有维吾尔族人安排定居美国决定,而且时任 美国防部长盖茨先生也站出来公开发表声明表示支持霍尔德先生作出的正确决定,这些情况都是当着阿尔多安总理 的面发生历史事实,这就足以说因我引起争议事件经过一年多时间发酵后发生迫使美国当局改变原有错误决定同意 释放那些囚犯,并把他们全部安排在美国社会定居生活发生表明布什当局当初抓他们投入监狱是一个错误,也就充 分证明了真理在我这一边发生美国当局有错责任在身。不仅如此2009年3月3日我作出发表要求德国政府提供 保护的文章后发生迫使奥巴马总统作出宣布,安排近期时间里将要出访土耳其进行国事访问活动的决定发生表示借 此机会,向世界穆斯林社会人民释放出积极友好态度改善关系努力修补发生因布什总统推行错误反恐战争政策,影 响损害美国人民历史发生辛苦努力建立起来的原有良好社会形象,这就说明因我施加的社会政治影响力发挥出积极 作用发生把奥巴马总统赶出自己的茅屋,决定急忙出访土耳其发生以此方式向世界穆斯林人民表示善意,既然如此 你们还为什么发生在我的问题上不作出一个合理解释?当09年初奥巴马总统宣布决定出访土耳其发生表明这件事 件已经有了清楚眉目水落石出,但是我不明白后来你们为什么还要发生出尔反尔态度?更是发生让人可恨不能给予 原谅的事后来该死的佩罗西因作出回答不了国会两党议员们提出法律质疑,她发生嗓门堵塞表现吞吞吐吐极力作出 回避当初发生美中情局那个官员误导自己问题时,她死活不愿意作出举报说明那个发生所谓误导她的中情局官员, 实质上她是发生怕说漏嘴暴露出事实隐情给自己将来作出逃脱历史责任造成更加困难,所以她不敢当面向两党议员 们作出指认那个发生自己混蛋犯罪其人,事后很快他们就私下商量决定出卖世界民主社会人民的利益为牺牲代价出 访中国,向该死的刽子手中共犯罪当局表示点头哈腰屈弓从敬发生作出投降主义表现态度,结果事后该死的王八蛋 中共当局唆使广东人制造社会政治诬陷迫害阴谋发生活活打死了众多维吾尔族民工,回过头来又在乌市制造了7• 5大屠杀事件发生幕后其中一个刽子手就是佩罗西。

当乌市发生7•5大屠杀事件还不到一个月时间,美国当局指派自由亚洲电台台长携带维编部主任一起组团出访土 耳其开展访问活动,这是借07年底美国会有议员发生提出指控土耳其政府缘故引发外交争端关系陷入僵局开始, 09年初美国自由亚洲电台维编部解除奥马尔•卡纳特的职务,后来1月23日美国当局安排土耳其总理阿尔多安 出席参加达沃斯论坛发生同以色列总统激烈辩论,为保护巴勒斯坦人民的正当权力进行据理力争作出严厉谴责以色 列当局的犯罪暴行,截止到09年7月24日美国当局急忙指派自由亚洲电台组团出访土耳其开展胡萝卜加大棒的 外交攻势活动呢?还是因乌市发生制造7•5屠杀事件作出表示歉意心里?但是间隔半年后当美国当局看到了土耳 其人民发生因我作出发表了“告美国会众议院的公开信”作出愤怒不满表示,纷纷举行声势浩大的抗议示威游行活 动表示支持兄弟民族东突尔其斯坦维吾尔族人民,这时美国会里发生那些混蛋议员们又开始坐不住于09年3月2 日急忙组团出访中国同中共高层举行闭门会谈,事后中共当局一方面作出表示“解铃发生还须系令人”扬言自己手 中掌握有美国的底牌发生该出手时就出手,你美国当局奈何不了中共当局发生表示自信高傲语气措辞态度作出一番 胸有成竹的表态后,随即组织中国社会上百号富翁阔气投资商们积极出访俄罗斯、土耳其等国作为重点考察对象表 示要同这些国家开展投资建设生产项目发展经济为诱饵,实际上那是发生中共为代表的大汉民族人民一贯推行最拿 手的金钱外交政策欺骗本领,意在暂时稳住土耳其人民作出愤怒不满表示发生灌输的迷魂汤。与此同时美国会众议 院3月4日又一次提出推动通过谴责土耳其奥斯曼帝国期间发生屠杀亚美尼亚人民的法案,以此方式向土耳其政府 施压要挟发生迫使对方服从美国当局的意愿表示中立态度,而又有两党部分议员们邀请美司法部长霍尔德先生举行 法律听证会作出决定,由161名两党议员们发起联名签署推动通过惩罚中共操纵人民币汇率案发生受到国会里占 有多数反动保守党人的抵制态度,至今为止都没有能够辅助于行动,为什么?因为反动保守党人历史发起犯罪计划 阴谋活动有备而来发生做好了应付出现各种不测情况的充分准备,其中它们很早就开始收买了两党发生自己没有骨 气原则立场态度的软骨头多数议员们一起开展社会犯罪计划活动阴谋,通过争取团结多数力量作出孤立和反对少数 为原则发生有计划步骤发起社会政治斗争运动,由此原因他们绑架形势发生就是后来有人发现其中隐藏有重大犯罪 阴谋情况,但是也不敢声张唯恐担心自己的安全因此发生受到危害情况,可见美国会众议院两党议员们在此问题上 发生分成两种不同对立派别立场开展斗争运动。当他们现在都发生经历了这么多年同反动保守党人进行严肃斗争运 动发生仍还改变不了错误历史作出转舵立场,尽快让它们回到社会正确前进轨道上来发生为世界和平安全发展历史 作出积极有益贡献力量,那是因为反动党人除了发生自己死心塌地的坚持走错误社会发展方向外,它们还从中瓦解 收买了大量民主党人代表发生同自己的犯罪历史责任绑在一起坐上了独木舟发展达到谁也甩不掉谁的严密程度,所 以不论美国社会人民作出多么强烈反对不满立场发生始终就改变不了它们表示改邪归正尽快回到正确社会轨道上来 ,哪怕是自己的罪行清楚暴露发展达到无法掩盖其责发生必须要作出承担历史责任,但是它们通过占据国会众议院 两党多数力量绑架了国家法律发生不能对自己起到任何约束作用,从而为他们摆脱历史责任成功作出逃脱发生提供 了方便条件,眼前美国人民发生遇到的困难情况是这样,那么曾经历史发动一战和二战形势发生同样用这一办法绑 架美国人民挑起了战争行动,相信现在美国社会里发生只要自己还有一点政治思想认识头脑的两党议员们不可能看 不到这一历史事实。当我作出发表了07年底发送给美司法部的举报信后立刻激起俄罗斯人民对普金政府的强烈不 满意见,组织50个城市人民在同一天举行了声势浩大的抗议示威游行活动要求普金政府下台,又有350名俄罗 斯知名科学家社会维权活动人士签署联名信,要求推动社会民主改革运动反对俄罗斯当局出卖土地为牺牲代价希望 中共投资开东发西伯利亚,随后不久俄罗斯政府作出逮捕了内务部二十多名将军提交法院处理,以此方式向哈萨克 斯坦国政府和人民表示歉意因94年发生有辱对方的错误行为给予诚挚道歉。相对而言土耳其政府阿尔多安总理发 生作出出卖自己兄弟民族东突维吾尔族人民利益为牺牲代价,一方面组织邀请世界突厥民族人民代表举办盛大场面 的宴请活动发生假惺惺的表示,土耳其人民将坚定的站在世界突厥民族人民的身后给予有力支持发生自己权益遭受 到独裁统治当局侵害活动,为此进行社会维权斗争运动的兄弟民族人民一起作出反对立场等甜言蜜语进行糊弄单纯 幼稚思想认识考虑问题的人民群众,而另一方面它们又举办维吾尔族国际人权研讨大会邀请佩罗西的一名傀儡代表 ,中国海外社会伪民主派博士生杨建立出席参加会议发表两面三刀逢场作戏欺骗人民的讲话,以此方式向美国会众 议院时任议长佩罗西发出积极信息表示忠心跟随她的表现立场态度。实际上阿尔多安积极跟随美国其后作出巴结该 死的中共当局发生着眼于考虑自己的经济利益与狼为伍,至此开始土耳其、美国发生同中共频繁开展外交活动积极 加强横向联系,最后发展达到两国间建立战略合作伙伴关系决定举行海空军联合演戏活动、签订两国轮换在对方国 家举办自己民族文化年活动、土耳其当局决定购买中共导弹又委托对方发射通讯导航卫星上天、还说什么让东突维 吾尔族人民作中土发展友谊关系桥梁作用发生废话,结果土耳其宗教事务领袖出访中国返回后大力标榜中国社会发 生各民族平等自由尊重人权宗教等违心话,其实它们各自都拿维吾尔族人民的切身利益作等价交换进行政治交易活 动,以便满足自己的要求期盼得到经济利益好处,所以就把维吾尔族人民当猴子玩耍发生作为各自利 用工具。

上述事件发生都是布什政府历史计划玩耍的社会政治转嫁祸于人阴谋游戏活动结果,这就问题开始有了清楚眉目原 来发生美国当局刻意绑架土耳其政府一起搭上自己的犯罪独木舟作出逃跑历史责任目的,这样以来发生让我搞糊涂 了美国当局葫芦里究竟买的是什么药?为什么一会儿作出疯狂反扑土耳其政府胡乱提出发生不沾边的问题指控意见 ,一会儿又向它摇摆尾巴发生表示献隐情努力巴结土耳其政府?莫不是它打算将来利用中土两国发生在中亚地区做 什么不可告人的政治文章?真若是那样就足以表明美国当局玩弄两面手法发生进行欺骗绑架世界各国人民引向错误 社会发展道路,其中利用俄罗斯民族人民、世界突厥民族人民、阿拉伯世界人民发生分别给它们各自制造社会犯罪 政治离间计阴谋引起内斗,然后中美两国当局发生主动出击用金钱收买和政治施压等双重方式手段进行各个击破, 迫使它们乖乖的听命于中美两国当局作出计划发展意愿安排发生惟命是从表示忠心耿耿,否则就要挨打受到各种各 样的制裁惩罚行动,所以它们各自即便就是发现了美国当局发生用心不良达到反动计划目的秘密,但是它们为了保 全自己的利益发生被迫忍气吞声不敢揭穿美国当局的犯罪阴谋秘密等待形势出现改变外还能怎么样?因为它们都清 楚的看到了美国当局霸道不讲理表现独断专行我行我素不听劝告,动不动就向它人动用经济制裁和军事打击手段方 式进行恐吓威胁发生强迫对方顺从自己的意愿,而且知道它手中掌握着北约联军作为王牌力量为依靠发生进行发号 施令横冲直闯强行推行自己的错误外交政策,所以它们除了心里感到不满外发生敢怒不敢言。美国当局历史发生推 行这种错误反动政策给它国社会人民利益造成损害情况的同时,也引起了本国占有少数坚持推行维护人权自由为国 家对外推行政策核心价值观思想认识的两党议员们表示反对立场,但是终归发生力量悬殊敌不过反动保守党人以压 倒性多数频频发起错误攻势活动,使之对方推行错误政策发生畅通无阻的得到有力执行最后帮助自己成功发起了世 界反恐战争行动达到目的,现在包括美国社会人民在内发生全世界人民有谁不知道这不是真的?相信包括你即将要 出任国务卿的克里先生在内发生全美国人民心里都很清楚的知道,眼前本国社会人民发生遭到了来自于身边的反动 保守党人绑架历史行进在错误的轨道上,比如从08年初开始美国社会名义测验表明发生有91%的人作出反对国 会两党议员们的工作表现态度不称职,至今为止连续多年保持这一水平线上发生居高不下就充分说明了问题的严重 性,而且美国人民也看到了国会里发生有一半以上的两党议员们拥有百万元以上的资产雄厚经济作依靠后盾,但是 它们就不知道那些议员们的庞大财富发生靠什么手段得来的?

Unregistered
05-02-13, 20:42
1月21日伊拉克官员提出谴责土耳其应为地区乱象负责的批评意见发生其中一个主要根据,它们认为土耳其当局 在对待和平解决叙利亚问题上不能起到积极调解作用力量,帮助该国人民停止内战同政府间达成积极媾和意见顺民 启动社会民主改革行动,相反单方面给予支持鼓励反对派武装发起推翻阿萨德政权的战争行动,因此导致该国长期 陷入内战形势混乱状态发生把部分责任归咎于土耳其政府起到了负面作用,还有一个更重要的原因发生叙利亚阿萨 德总统的主要支持者俄罗斯当局长期以来,坚定的站在叙利亚阿萨德总统一边作出反对联合国安理会武装介入调停 战争发展形势,借叙利亚问题同世界民主社会人民作对抗发生影响叙利亚局势恶化同样俄罗斯负有不可推卸的责任 ,但是仔细观察就不难发现问题的根源主要还在于美国当局发生不能正视自己犯下的错误历史,本着真正维护世界 和平安全发展形势为原则作出认真检讨自己发生错误发动反恐战争行动带来的严重后果,结果导致阿拉伯世界人民 作出强烈反弹不满意见发生纷纷举旗造反运动发起了茉莉花革命武装斗争,接连续推翻了各自国家独裁专制统治当 局要求建立一个民主自由的国家政权,以此方式向美国反动社会当局作出发泄自己的不满心里反对意见,但是美国 奥巴马总统明明知道阿拉伯世界人民作出强烈愤怒不满斗争行动表现,在很大程度上发生是针对美国当局长期推行 错误中东政策给予支持纵容以色列欺负巴勒斯坦人民,导致阿拉伯人民发起武装推翻各自国家历史发生倾向于美国 当局的走狗独裁统治要求建立真正民主自由国家政权,希望借此方式能够影响美国当局发生识时务自觉回到正确发 展历史轨道上来帮助解决中东以巴问题,却不料奥巴马这个软骨头清楚的知道发生问题原因在于美国历史推行错误 政策激起阿拉伯人民的反叛斗争行动,但是他拗不过身边的反动保守党人坚持表示反对抵制立场态度发生迫使他作 出放弃纠正历史错误勇敢行动表现,相反发生自己不知羞耻的利用阿拉伯人民发起茉莉花斗争运动制造社会混淆是 非颠倒黑白情况,错误的把阿拉伯人民发起茉莉花革命斗争运动单方面认为是积极响应跟随美国民主社会人民的表 现立场,事实上那是阿拉伯人民发生表示不能给予接受美国当局表现霸道独断专行,错误的发起世界反恐战争行动 发生进行打击迫害穆斯林社会人民群众造成重大伤害情况表示强烈不满,而被迫举旗造反运动发生作出推翻历史表 现倾向于美国当局的走狗政权,而突尼斯、埃及、利比亚和叙利亚等多国执政当局正好碰上了这一倒霉形势发生成 为美国犯罪当局的一名替罪羊政治牺牲品,然而原本历史发生从一开始就参与计划制造了社会犯罪政治阴谋其中一 个当事国俄罗斯,长期以来发生全身心的密切观察社会政治发展形势出现变化无常情况其中把自己的一个注意力重 点放在土耳其政府,历史发生对待中东地区发展形势不断恶化陷入战乱不堪问题上的表现态度, 从中寻找出发生构成土耳其当局责任表现情况蛛丝马迹作社会政治文章, 其中普金总统把我看做似土耳其政府的一个心腹喉舌发生从08年初开始就跟踪我的思想努力破解情况秘密,尽管 他发生最终被我打败已经作出认输表示并公开站到了我的立场上, 但是这个混蛋仍还不愿放过在阿尔多安身上发生任何一点情况蛛丝马迹抓他小辫子进行主动出击,深怕自判断错误 发生再次中了别人的算计埋伏表现谨慎小心,正好这时2013年1月15日我作出发表了“流氓、王八蛋不要伤 害我的孩子为题目的揭批文章”,其中我提出指控阿尔多安政府因遭到美国当局的绑架历史发生同它们狼狈为奸, 对内推行高压统治政策严格限制社会言论自由发生对外编造谎言历史骗局联合社会反动分子一起作出反对我的立场 ,其中阿尔多安安插在美国社会里的魔爪奥马尔•卡纳特发生曾经历史同我的表妹联手,在哈萨克斯坦国制造社会 政治诬陷阴谋进行打击迫害活动给我造成重大伤害情况的其中一个犯罪凶手。

事到如今他仍还站在美国反动当局的立场上唆使热比娅卡德尔强加于我身上发生莫须有罪名进行造谣是非反动宣传 活动,认为我作出举报热夏提•阿巴斯历史犯下的可恶罪行发生是私人恩怨谈不上危害民族人民的利益,而且还扬 言说将要把我完全孤立于社会人民之外发生搞臭身败名裂,很清楚他们同美国当局的犯罪行为绑在一起发生被迫把 自己历史犯下的罪行强加于我身上做一名替罪羊,以便解脱自己犯下的历史罪行发生达到转危为安目的。于是我1 月15日作出发表了严肃揭批犯罪历史阴谋情况秘密其中发生把奥马尔•卡纳特夫妇俩批驳的一身精光,这时原本 站到了土耳其阿尔多安立场上表示两人铁哥们朋友关系发生以此方式向美国作出示威反对不满态度的俄罗斯总统普 金,当看到我作出严厉批驳奥马尔•卡纳特发生立刻作出180度转变立场组织海军力量开进地中海举行超常规大 型海上军事演戏活动,表示力挺阿萨德政权发生借次机会作出威慑北约组织。在俄罗斯总统普金看来土耳其总理阿 尔多安支持叙利亚反对派要求推翻阿萨德总统发生背后有美国当局的支持,当他发现土耳其阿尔多安总理同美国当 局一个鼻孔出气发生自然认为对自己不利暗藏杀机,所以普金不放过阿尔多安身上出现的任何蛛丝马迹自身弱点情 况进行狠狠打击,那么他这次发兵大举开进地中海举行超级军演活动发生无非是向北约安排在土叙边境部署导弹防 御体系作出示威不满表示。其实普金总统历史发生听信于中美两国当局私下作出出卖土耳其人民制造土俄离间计阴 谋,唆使俄罗斯带头发起了反对中亚突厥民族人民的反恐斗争运动,其中它们就把土耳其作为重点打击迫害对象积 极开展社会政治斗争运动发生到后来发展转变成为世界反恐战争行动,俄罗斯作为其中一个具体参与制定打击迫害 世界突厥民族人民的犯罪计划阴谋活动罪魁祸首之一心里最清楚发生谁是谁非情况,因为历史发生最初它们听信于 中美两国当局别有用心目的制造煽动阴谋把土耳其当作自己的一名假象敌人,但是后来发现情况证明自己失算发生 中了中美两国当局的离间计阴谋,照理说它应该主动向国际社会组织作出举报中美两国当局的犯罪计划阴谋情况秘 密,以便作出阻止它们后续发生将要完成的犯罪迫害阴谋行动,可是它们没有这样做发生相反协助中美两国当局顺 利完成后续计划战争行动,由此原因俄罗斯同中美两国的犯罪历史行为帮在了一起发生成为一个同谋遭到绑架。事 实上无论从哪一方面说发生犯罪历史阴谋根源出自于俄罗斯当局的责任身上,从最初它们平白无故的作出侮辱哈萨 克斯坦国人民发生进行声东击西向车臣人民发动战争行动开始,从而不仅激起了世界穆斯林社会人民的愤慨不满心 里外发生引起中亚地区动荡混乱形势,其中阿富汗受到严重冲击影响发生促使塔利班势力抬头发展崛起一举推翻了 原有倾向于俄罗斯当局的傀儡政权,建立了一个完全由塔利班人掌控的合法政府推行政教合一政策影响该地区引起 动荡不宁形势。94年底俄罗斯发动车臣战争行动导致中亚地区形势出现严重动乱情况主要原因,也是因为俄罗斯 当局向车臣人民发动军事打击战争行动发生迫使阿富汗塔利班势力迅速发展崛起,影响该地区紧张情势陷入动乱发 生俄罗斯是罪魁祸首,这一情况引起了世界穆斯林社会人民的强烈反对不满意见的同时发生也遭到了世界民主社会 人民的谴责意见,纷纷表示俄罗斯理亏发生推行错误战争行动进行血腥镇压车臣人民的正义斗争运动,说到底其都 是因为前苏联当局70年代末发生效仿美国在中东推行错误政策,而中东地区长期陷入战乱不宁形势又是二战历史 种下的恶果发生必然情况,所以原苏联为表示倾向于美国当局立场发生悍然举兵发动入侵阿富汗战争行动进行长达 十年的战争浩劫,因此给阿富汗人民造成巨大战争灾难情况的同时发生再次引起中东战乱形势频发,为后来美国当 局计划利用伊拉克萨达姆•胡赛因的民族情绪发起海湾战争行动买下了火种危险隐患,于是借89年阴谋发起北京 天安门6•4学生民主运动机会发生让德国人民一举推翻柏林民主隔离墙,从而正式启动了发生编造谎言历史骗局 进行阴谋屠杀世界穆斯林社会人民的所谓反恐战争行动序幕,首先阴谋拐骗萨达姆•胡赛因冒然发动占领科威特的 入侵战争行动发生借此扰乱世界人民的正常思想认识,从而把世界人民的注意力发生不知不觉中带进入了这场声称 是正义对反正义的阴谋战争之中,最后迫使原苏联加盟共和国发生和平解体分为15个独立民主国家,为遏制住以 土耳其为主中亚各突厥民族人民的迅速发展崛起发生确保中共顺利过渡到世界民主社会人民行列,以便把它纳入到 由美国提供保护伞的军事联盟体系以备将来得到更好利用,于是美国当局阴谋操纵中俄两国力量发起了世界反恐战 争行动发生必然结果,一切都是由美国反动保守党人历史发生计划有序安排,准备将来把世界穆斯林社会人民当作 恐怖分子假象敌人进行打击消灭发生创造有利条件。

如果当初历史俄罗斯作出举报美国当局发生制造离间计阴谋煽动自己向车臣人民发动战争行动,那么后来中美两国 当局阴谋发起中亚地区反恐斗争运动发生就没有戏可唱,自然就可以避免中亚地区引发战火纷乱形势导致阿富汗发 生塔利班势力抬头走向极端宗教发展方向,世界穆斯林社会人民也就可以躲过一场发生后来针对自己发动的战争屠 杀行动厄运,因为一切问题根源发生都是为了阻止中亚突厥民族人民发展崛起制造同周边民族人民离间计阴谋结果 ,其中一个有力证据发生代表美国伪民主党人总统克林顿先生96年专程出访俄罗斯进行国事访问活动,他向时任 俄罗斯总统叶利钦发生进行煽风点火制造诬陷阴谋破坏土俄两国关系,就是因为土耳其人民为了庆贺中亚地区各兄 弟民族人民获得解放独立建国发展道路,认为21世纪是世界突厥民族人民解放发展世纪发生造成俄罗斯当局误认 为土耳其将会在这一地区里大有动作表示坚决抵制反对态度, 它们一方面侮辱世界突厥民族成员哈萨克族人民感情遭到伤害发生作为调戏挑衅行动转而发兵入侵车臣共和国发动 战争行动,同中共当局联合起来发生组建成立上海五国合作组织名义作为控制世界突厥民族人民的中介手段,从而 把它们都关进笼子里发生制造离间计阴谋作为专政斗争打击目标进行各个击破,由此触怒了中亚地区突厥民族人民 发生纷纷表示反对不满意见转而进入紧急防御行动,事实上它们谁都不知道原来发生这些情况其都是背后由中美俄 三方势力联合操纵阴谋情况,归根结蒂就是因为土耳其人民发生看到兄弟民族人民一个个都走向民族解放独立建国 发展之路感到高兴之余,表示二十一世纪是世界突厥民族人民的解放发展世纪为口号积极给予支持中亚各突厥民族 不同国家人民,结果原本发生不怀好意的中美两国反动势力抓住土耳其人民的这一口号大作政治文章进行煽动利用 俄罗斯等周边国家,打着维护地区安全为漂亮口号分别发起了所谓反恐斗争运动发生制造社会政治阴谋跳起战争行 动,最后发展演变成为针对世界穆斯林社会人民发生还有刻苦仇恨心里的军事打击活动,说到底一切都是发生建立 在剥夺弱势社会民族人民生存发展权力基础上满足各自利益需求。同样道理假如后来俄罗斯当局发现中美两国发生 联合制造9•11恐怖袭击事件假象阴谋发起世界反恐战争行动秘密情况作出举报,届时它自己历史发生犯下的罪 行同样会被揭穿遭到国际社会组织的谴责意见被认为同谋罪论处,所以它被罪恶责任缠身为了保全自己的利益不得 不装聋作哑像似什么也没有看见发生一本正经伪君子模样,任其它们的犯罪行为继续发展下去造成更多无辜社会人 民死亡事件,但是历史发生犯罪事实总归是事实谁都抹不去,也作出不了否认态度发生届时一切情况秘密都会水落 石出。根据我的调查了解发现原来89年中国北京发起6•4学生民主运动在内发生中东地区引发战乱风云情况, 伊拉克萨达姆政权突然发动入侵科威特战争行动发生由此影响原苏联欧洲邻国立陶宛、拉脱维亚和安塞尼亚等,紧 挨欧洲各加盟共和国人民发起脱离苏联的独立斗争运动发生导致它和平解体事件,但是原本就不希望看到出现这种 结局的美国当局发生立刻私下煽动俄罗斯总统叶利钦,阻止车臣和达旦斯坦两个加盟共和国人民要求分离建立独立 国家愿望发生遭到无情镇压行动,至此开启了中美两国反动保守党人发生借势利用这一大好形势,阴谋跳起中亚地 区各突厥民族人民对俄罗斯的仇恨不满心里转而作出奋勇反抗斗争行动,这时中共当局趁机利用这一机会率先倡导 俄罗斯联合组建成立中亚五国上海合作组织发生声称抵制北约东扩势力,事实上那都是中美德三国势力发生计划有 序根据形势出现变化情况需要事先作出的安排,这样以来中俄两国可以联手作出抵制土耳其的势力影响渗入这一地 区的同时自己又可以掌控,中亚地区多个突厥民族不同独立国家人民发生不至于作出反叛自己的决裂行动,这就是 当初中共当局假借北约东扩为由同俄罗斯联手组建成立上海五国合作组织的用心目的,意在防止土耳其势力向这一 地区渗入进来发挥其影响力同中亚突厥民族人民组成军事联盟,将来就会威胁到中共对东突、西藏和内蒙古社会人 民的长期统治势力发生土崩瓦解,这才是中美两国当局发生真正担心理由所在。

美国当局计划准备将来利用中共之手发生有效牵制住中亚地区众多突厥民族不同国家人民发展崛起的同时,同样考 虑将来发生利用多如牛毛的大汉民族人民力量优势加大自己在这一地区的军事存在,以便将来计划占领外蒙古、俄 罗斯、日本、越南、印度以及阿富汗、伊朗、土耳其等等许多国家发生都是中美两国纳入到自己势力范围的考虑因 素,意在计划将来保证可以从这些地区发生获取到提供大量能源加工原料为己所用,而美国当局又可以随意调遣中 共军队发生替代北约联军为自己卖命充当先锋作用力量,只要世界各国人民暂时不易识破中美两国当局的诡计阴谋 发生等到中共发展崛起增强军事势力后,到了那时发生谁还能奈何不了中美两国?这就是发生厉害问题关键。为达 到这一目的中美两国首先考量的问题是发生怎样才能够帮助中共神不知鬼不觉的迅速发展崛起,被纳入到由美国主 导的世界民主社会人民大家庭里成为一名合法成员代表提供保护伞,然而在通常情况下发生做到不引起国际社会组 织的注意强烈反弹不满意见作出反对情况下,成功做到让中共邪恶政权在保住现有领土支配权前提下和平过渡到民 主社会发展制度发生难度很大,所以唯独先打乱世界各国人民的注意问题视线作出转移社会政治斗争目标,以便让 国际社会组织的注意力发生不至于集中落到中共身上成为斗争焦点核心,这就需要借助跳起战争阴谋事件紧紧吸引 住世界人民的注意力发生使之无心考虑其它社会问题,然后中美两国当局就可以按照自己的计划行动步骤从中浑水 摸鱼发生成功达到目的,历史事实已经发生充分证明了这一点,比如美国当局终于作出透露了自己的险恶用心目的 发生09年奥巴马刚一上任总统,他就高调作出宣布21实际是中美两国发展世纪发生借此机会,妄想做到再次欺 骗糊弄以俄罗斯为首二次世界大战同盟国人民发生错误的把自己斗争矛头指向战败国人民作为敌人,其中就有土耳 其、德国、意大利和日本等许多代表世界最先进文明发达国家社会人民作为重点斗争目标,可事实它这是为了掩盖 自己的罪恶历史发生不良用心企图目的,深怕俄罗斯当局发现其中发生隐藏有中美两国不可告人的犯罪计划阴谋秘 密所用的一个苦肉计,但是让人感到失望的是俄罗斯当局明明发生清楚看到中美两国存心不良,通过制造社会离间 计阴谋发起了世界反恐战争运动发生意在走向霸权主义的发展道路,毫无疑问将来它们准备要获取的下一个目标发 生包括俄罗斯为首中亚突厥民族各不同国家人民在内,印度、日本、越南、菲律宾、马来西亚、泰国等发生都是它 们将来准备要猎取的目标,可是俄罗斯笨蛋总统普金发生把自己的斗争目标锁定在土耳其总理阿尔多安身上揪住不 放,抓住从他身上发生暴露出来的每一个疑点蛛丝马迹用来大做政治文章意在找到阿尔多安的破绽进行有效打击活 动,这正是中美两国当局发生求之不得巴望想看到的结果,这样以来它们俩就可以躲过世人的目光作出逃脱承担历 史发生原本自己犯下的滔天罪行责任目的,也就增加了将来厄运随时会降临到俄罗斯人民头上发生成为中美两国选 择首要获取的猎物目标危险性,可普金这个笨蛋发生事到如今为什么仍还就不明白中美两国当局,制造社会政治阴 谋绑架了德国、土耳其等欧洲许多国家社会人民发生为自己犯下的历史罪行给予买单,通过拐骗利用身边的民主党 人之手发生间接绑架了世界民主社会人民,为它们历史发生制造社会政治犯罪计划阴谋跳起世界反恐战争行动秘密 给予守口如瓶逃脱责任目的,难道俄罗斯真的不明白20年来发生中美两国把它的注意力引向土耳其身上阴谋发起 反恐战争行动,结果到头来事实证明发生情况不是俄罗斯当初想象的那样,正相反自己中了由中美两国当局制造离 间计阴谋跳起战争事件发生充当了它们的一名雇佣军,由此不仅让俄罗斯国家财力和精力遭受巨大损失发生白白荒 废了20年宝贵时间,那都是俄罗斯当局作出承认了的历史事实,这不现在发生让我们亲眼看到因美国和欧盟历史 给予大力支持下中共迅速发展崛起很快成为世界第二经济大国吗?如果再有5至10年时间的功夫它不就在军事领 域里发生超过身边的印度、日本、俄罗斯以及欧盟发展成为超级军事强国?等到了那时谁还能把中共 怎么样?

土耳其政府总理阿尔多安犯有错误发生他必须要作出承担历史责任,其它情况且先不说单就在我的问题上他就发生 犯下了一个不该犯的历史错误,他不应该发生因自己怯懦表现出现政策失算情况强加于军方责任身上作出打击报复 行动,事实上他那是借此事件作出推脱自己责任发生报复本国民主社会人民的错误行径表现态度,正好他的这一错 误行为被中美俄三国当局发现抓住用来大作社会政治文章进行恐吓威胁,从而绑架阿尔多安总理发生被迫为中美俄 三国历史犯下的可恶罪行秘密守口如瓶充当一名犯罪替罪羊,因为07年底美国会众议院议长佩罗西发生突然作出 恼羞成怒大动干戈,扬言要在国会众议院里推动通过谴责土耳其奥斯曼帝国期间发生屠杀亚美尼亚人民的决议案, 由此造成两国关系紧张形势陷入僵局的同时发生引起了国际社会组织的注意思想认识,面对如此重大复杂问题土耳 其阿尔多安总理发生自己虚伪通过从我这里获取到重要情报信息,后来不经过认真调查核实情况就擅自主张作出重 大战略性决策意见行动,由此影响惊动国际社会组织发生造成不必要的惊慌加剧了地区紧张形势,事后他发现自己 判断出现重大失误情况发生随即把责任强加于本国军方身上进行大肆逮捕,包括三军统帅在内发生拿上千名高级军 官兴师问罪投入监狱,同时他还把这一责任归咎于我的身上认为我故意给自己设置陷害阴谋制造麻烦引起地区紧张 形势,可他考虑采取行动以前发生问过没有自己遵守诺言了吗?他做到给我提供保护了没有?连同美国维吾尔族社 会人民在内发生美国政府和国会参众两院议员们自下而上全都是骗子伪君子,他们只考虑自己的利益发生利用我提 供给他们的重要情报信息转而用来达到满足各自利益目的作社会政治文章,结果被中美两国反动社会势力发现情况 发生抓住土耳其和俄罗斯自身弱点把柄为己利用作出反击行动各个击破, 后来才发现原来发生2007年底我向美司法部作出举报犯罪历史阴谋情况报告文章,为了以防万一我把其中一份 拷贝通过邮件方式发送给了当时负责在华盛顿组建成立,东土尔耳其斯坦国流亡政府的安尼瓦•尤素朴姐姐蚂蚁努 尔•尤素朴给予保管发生嘱咐一旦我遇到意外情况,也好让社会司法部门和本民族人民群众知道我遇害情况秘密, 却不料问题就出现在蚂蚁努尔•尤素朴身上原来她发生同热夏提•阿巴斯是一伙儿的犯罪团伙,是她亲自把我发送 给自己的重要情报发生通过热夏提•阿巴斯转交给了布什政府手中,于是布什总统获取到这一情报信息具体了解掌 握了美国会众议院里发生有部分两党议员们,已经发现自己历史发生策划阴谋发起世界反恐战争行动秘密出现反弹 情况原因后转而对症下药做出反击行动,结果本来我举报的犯罪阴谋情况在美国会众议院里引起重大反响发生迫使 反对党人表示妥协态度立场,准备停止推行战争政策计划分批撤出两地战场上的军队发生进入实施行动阶段,这时 布什总统突然接到了由热夏提•阿巴斯提供给自己的情报信息发生掌握到民主党人发起斗争运动理由根据,于是他 改变策略对症下药一方面扬言自己已经战胜了民主党人发动的攻击行动转而作出反击措施发生制造社会虚张声势活 动,努力把国内外社会人民集中发生落在布什政府身上的怀疑目光,认为布什当局联合中共阴谋制造9•11恐怖 袭击事件为由发起了世界反恐战争行动思想认识,尽快转移到本国两党内部因意见不合引起抬杠扯皮斗争形势发生 争取把社会人民的注意力,从世界反恐战争行动思想认识中挪开转为两党之间的矛盾,以便做到避免引起国际社会 组织的注意关切问题发生达到大事化小小事化了目的。另一方面布什总统父子俩前后站出来公开要求共和党人团结 起来,一致作出对付民主党人发动的琐碎进攻发表演说活动的同时,他又指派手下国务卿赖斯和国防部长盖茨俩出 访欧洲途中突然转道前往俄罗斯,同时任普金总统会晤并转交由布什寄给普金的所谓亲笔信发生双方达成思想意见 共识,为俄罗斯后来发生造成错误作出国家重大战略决策意见发挥出了重要影响作用,问题就出在这里事实上那正 是中美两国当局利用俄罗斯发生形势判断失误,结果掉入到由中美两国自古历史发生针对他们设计的陷进阴谋成为 自己的一名俘虏。

正当布什总统2008年3月17日指派两名高官出访俄罗斯同普金总统会晤,事后普金总统作出透露说受到布什 总统捎来的亲笔信发生认为假如情况属实,这对帮助改善俄美两国融化发生已经陷入长期冰冻期的僵硬关系促进友 好合作发展起到积极作用,随后他就高调作出警告反对乌克兰和格鲁吉亚两国加入北约组织,并扬言它们若不听俄 罗斯的劝告执意加入将要付出代价发生没过多久时间,俄罗斯一方面借口乌克兰欠费为由停止供气发生进行刁难活 动,而另一方面频频派出无人侦察机飞入格鲁吉亚领空进行骚扰恐吓行动,这些无不都是发生代表共和党人总统布 什政府私下拿北约组织做文章制造离间计阴谋,意在拿北约作筹码同俄罗斯作社会政治文章发生阻止双方走进建立 战略伙伴发展关系,这样以来中美两国发生在欧盟和俄罗斯之间改善关系问题上可以大做文章制造离间计阴谋,以 便创造北约、俄罗斯、美国和中共之间分隔一定距离互相做到牵制住对方发生有利于中美两国利益,将来加紧推行 统霸世界计划行动目的完成任务发生创造良好的国际社会政治条件打好基础,只要能够把北约和俄罗斯分隔一定距 离发生可以帮助美国加速实现自己的反动计划行动目的,这一点在奥巴马总统任期四年时间里发生对待美俄发展关 系态度得到了充分证明,我想普金这个混蛋心里最清楚发生谁是自己的敌人和谁又是朋友他用不着装作糊涂思想认 识,他早已经得出了正确的结论。正当布什总统08年初指派国务卿赖斯和国防部长盖茨俩中途转道出访俄罗斯之 后, 土耳其阿尔多安总理接到我发送给自己的情报书信发生匆忙作出决定,指派本国社会民间组织代表于08年4月1 9日专程到德国拜访东突信息情报中心主席表示将要给予实际支持立场态度,而后5月1日又是这一民间组织代表 出访哈萨克斯坦国作出宣布,决定将在哈萨克斯坦国某一省份建造中亚地区建筑规模最大的一座清真诗,相关资金 来源部分从民间社会里集资筹建方式发生由土耳其建筑商具体承建,于是立刻引起了阿富汗、巴基斯坦等国人民的 积极反响表示热情欢迎态度,从而给这一地区人民发出了一个错误政治信息。事后俄罗斯梅德韦杰夫总统决定出访 中国发生表示将要同中共改进关系签定了一系列合作合同,其中同意归还给中共发生前后加起来共有3百多平方公 里的土地,此事在中亚地区及国际社会间引起了不同反响给予高度关注。与此同时布什总统一方面加大处决被关押 在关塔那摩监狱的所谓恐怖分子,另一方面4月16日邀请罗马教皇来美开展访问活动发生受到布什总统在军用机 场,以鸣放21响礼炮高规格接待方式举行盛大欢迎场面发生借此机会打造社会政治宣传活动,后来才知道布什总 统上述举动表现发生其都是因为从我这里偷取的情报信息内容作出重大战略调整布局行动结果,那是因为蚂蚁努尔 •尤素朴原本就是中共间谍头目热夏提•阿巴斯的手下,当他们07年底收到我发送给自己的情报书信后立刻转交 给了热夏提•阿巴斯,他又把这些情报转交给了布什总统的同时发生08年元月底亲自前往中国交给了中共当局加 以利用,于是中共配合美国当局于08年3月份发生制造了西藏3•14屠杀阴谋事件,以至于后续时间里发生制 造社会重大犯罪政治阴谋活动情况其都是根据那份情报资料内容,准确了解掌握到美国会民主党人的思想动态情况 作出战略调整行动发生结果。需要作出说明的是打从2004年初我前脚踏入美国本土开始就遭受到了中共间谍团 伙发生有准备计划安排,组织居住在本国社会里的反动间谍团伙发生针对我开展了社会政治斗争打击迫害阴谋活动 ,它们发生人多势众计划有备而来可我这时大脑记忆中除了占据着忘却不掉思想认识,既曾经历史发生在国内外社 会里遭受到社会无形敌人发动的打击迫害阴谋活动外,对这里已经形成的严峻社会政治发展形势发生一无所知情况 。在我的影响中这里的人发生不是作出躲避我保持间隔一定距离表现保守思想态度,就是给我留下发生很神秘感觉 思想认识犹如做贼偷偷摸摸表现行动,而且我刚来美国人生地不熟根本就没有机会介入到社会探听虚实情况发生帮 助自己准确作出判断形势,仿佛自己就像似关进了笼子里长期被锁在家里没有行动自由,在我的眼里所看到的一切 情况感觉思想认识发生就像是一个无头绪的秘。

更重要的是原本邀请我来美国的妻子及其表妹两人对我严守秘密不告诉这里发生的情况,使之我只能够依靠自己的 感觉思想认识和发生零散捕捉到的情况信息作出端测发现,这里究竟发生了什么?后来了解到原本邀请我来美国的 妻子发生至始至终被中共幕僚利用成为帮助加害我的一名同谋,然而我的亲表妹发生身份可疑情况引起我的注意警 觉思想认识结果发现她是打入到奥马尔•卡纳特身边做卧底的一名中共间谍,原来中美两国当局早就计划安排好准 备通过她勾引我发生落入它们预先设下的色情陷进阴谋里犯下错误进行一网打尽,结果这一情况被我发现后打破了 反动势力的计划阴谋活动的同时,也引起了奥马尔•卡纳特的注意怀疑思想认识发生不经过调查了解核实情况就错 误的认为这一事件我同有染表示不满,随即就纠集自己的同僚向我发动了猛烈反扑攻击斗争行动发生借助中共反动 势力,历史派遣到美国社会里培养发展起来的同党发生分别对我开展社会诬陷迫害阴谋斗争运动,到头来他才发现 自己原本就落入到了中美两国历史设下的陷进阴谋发生被利用来充当它们的一名犯罪帮凶,所以当他发现情况后发 生将计就计借助2004年5月28日在美国华盛顿组织召开维协会主席改选国际大会机会,公开揪出一名中共间 谍分子交代问题发生此人正是当初担任维协会组织常务委员,负责从美国会众议院民主基金会里刚刚才申请到援助 资金款项的具体经办人。奥马尔•卡纳特的这一招很灵发生不旦通过此人作出检举揭发揪出了隐藏在身后的一大堆 中共犯罪团伙,而且还引出了间谍团伙头目热夏提•阿巴斯作出认输主动表示愿意同奥马尔•卡纳特和解态度,其 中他发生该年7月份期间借一名从加拿大来美国娶亲的维吾尔族人宴会上,热夏提•阿巴斯不经当时正在同居的奥 马尔•卡纳特夫妇俩的同意擅自做主当众作出宣布,他定于同年底10月17日安排在自己的家里负责给奥马尔• 卡纳特夫妇俩举办定亲宴会,他回到家里发生兴高采烈的把这一消息告诉表妹的同时,还用手作比画说社会上人们 都在议论纷纷说我发生倒腾来到疼去,最终还是留在了两个高个儿中间保住了自己的权力发生表示有本事很自信, 这就是说2004年在美国维协会组织发起社会政治犯罪迫害阴谋斗争运动发生最终以奥马尔•卡纳特战胜对手而 告终,从而他同热夏提•阿巴斯俩私下达成媾和意见发生准备联手完成后续计划阴谋活动任务创造了积极条件,但 是他同表妹成亲的事发生遭到了对方的反对不满意见,表妹提出热夏提•阿巴斯不经我的同意发生有何权力决定我 的终身大事?后来我发现表妹原本就是由热夏提•阿巴斯的手下发生有计划目的打入到奥马尔•卡纳特身边作一名 卧底间谍,以备将来把自己发生犯下的社会犯罪历史行为转嫁祸于我们的身上准备收场。在中美两国反动势力看来 发生只要把我连同奥马尔•卡纳特夫妇俩一起拴住堵住嘴巴达到绑架形势,那么这场历史发生由它们精心策划具体 负责实施完成的国际社会犯罪政治计划阴谋活动事件,就可以得到神不知鬼不觉的圆满收场没有人能够说得清楚历 史发生事件究竟事实真相秘密,却不料被奥马尔•卡纳特识破了中美两国反动势力发生精心策划的诡计阴谋活动遭 到失败,于是他们俩就私下达成媾和意见发生准备联手完成后续计划阴谋行动,这样以来他们需要作出转移发生已 经落在自己身上的社会政治斗争注意视线目标,急忙同中共商议发生打着保外就医名义积极营救出热比娅卡德尔保 送来美国,结果更加暴露出它们历史发生制造社会政治犯罪计划阴谋情况秘密,引起了包括我在内发生美国社会两 党议员们的注意思想认识发现情况进行跟踪调查了解犯罪历史秘密,最后揭穿了由布什政府当局历史发生利用维吾 尔族败类一起帮助制造社会政治犯罪计划阴谋活动事件秘密。

当我发现热夏提•阿巴斯主动同奥马尔•卡纳特发生进行政治交易活动私下达成媾和意见后,随即热比娅卡德尔就 被营救出狱来到美国发生我就猜想到,他们有后续计划准备要完成的阴谋活动任务发生不容殊异,这样以来他们需 要联手对付我发生不惜一切代价也要争取做到杜绝掩盖从自己身上已经暴露出来的犯罪阴谋情况秘密,于是他们背 着我四处活动发生尽可能把我隔离与社会远离他人以免探听了解到情况秘密,争取做到什么事情都没有发生过的模 样进行清理犯罪历史阴谋痕迹打扫战场。而另一方面它们积极围在热比娅卡德尔身边发生力争要给她打造成为社会 维权斗士英雄形象,但是在我看来发生都是社会造假形势阴谋进行欺骗人们的政治宣传表现手法,我已经发现了犯 罪历史阴谋情况秘密发生存在危险形势隐患,而且我发现这里的所有人发生都遭到了正反两个不同对敌社会势力的 绑架形势作出躲避责任情况,于是我就上网开展了社会揭批斗争运动发生借此机会揪出了许多中共犯罪间谍团伙, 其中就有历史发生计划制造社会政治犯罪迫害活动阴谋情况的间谍头目热夏提•阿巴斯,就这样社会上仍还没有一 个人敢站出来负责澄清历史发生犯罪阴谋事实真相,直至到后来我把犯罪历史阴谋事件通过美国司法部发生报请给 国会众议院两党议员们的责任之上,同样发生他们回避问题作出逃脱历史责任表现态度。这时我唯独能够取得联系 的人发生听说曾经历史亲自参与组建成立东土耳其斯坦国流亡政府的蚂蚁努尔•尤素朴认为可靠,因为我有理由相 信听表妹夫妇俩说起过蚂蚁努尔•尤素朴是中共嫌疑人,可结果到头来发生我亲眼所见表妹夫妇俩有问题并且具体 了解掌握到了确凿犯罪证据,既然是这样我就没有理由平白无故的继续怀疑蚂蚁努尔•尤素朴,况且这时候社会上 传出她公开指责自己的哥哥发生有通敌行为,这正好她哥哥曾给我留下影响思想认识发生不谋而合,既2004年 底我亲自找他反映情况发生寻求得到帮助,起初他表示积极给予支持态度发生让我提出法律起诉她们夫妇俩,可间 隔两天后他突然做出变卦态度发生转而给我作思想工作劝我放弃提出法律指控意见,由此我肯定了安尼瓦•尤素朴 发生受人摆布身后有支配掌控自己的人,后来落实到原来发生支配安尼瓦•尤素朴兄妹俩人的幕后操纵者同出于一 个人热夏提•阿巴斯。当我后来遇到社会危险形势发生随时都有可能遭到敌对势力杀人灭口厄运情势万分紧急时刻 ,而且在这以前我就同热比娅卡德尔俩发生分别遭受当了一场致命车祸事件险些送命,还有原世维大会主席现住加 拿大公民买买提•托户提,因为站在我的立场上作为一名证人作出举报情况给予核实发生犯罪阴谋秘密,结果后来 他也遭到了敌人的算计发生制造一场车祸事件险些命丧九泉,想一想看一切问题根源发生都是由我而引起,我又是 亲自进行深入社会调查问题搞清发生情况秘密来论去买了解掌握到基本犯罪线索,最后好不容易才把问题安全举报 给美司法部作中介转达给美国会众议院两党手里,结果我又一次遭受到了它们的冷落态度发生作出逃避历史责任, 试想看我能不为自己的安全利益着想发生考虑以防万一?这才发生我把手中的情况资料转交给蚂蚁努尔•尤素朴暂 时保管,因为当时遇到情况紧急我找过一个人发生代为保管遭到了他拒绝,所以我无奈亲自到了蚂蚁努尔•尤素朴 的家里交到手中,却不料发生关系到决定世界政治发展命运的贵重情报资料最终落到了中美两国反动党人的手中, 试想看发生它们获取到我方秘密能不占去社会政治斗争主动权战胜对手吗?因为中共身后发生由美国共和党人作内 应给予坚定有力的支持态度,而掌控共和党人强硬派发生又是反动保守党人,这样以来它们暗中给予支持相互配合 行动发生表现一唱一和肯定会把握住社会政治发展形势主动权趋于不败之地。民主党人内部窝藏着大量共和党人奸 细发生随时了解掌握到它们的思想动态情况,而民主党人如同发生做贼心虚表现担惊受怕唯恐担心自己承担不起历 史责任作出逃跑主义态度,其中它们发生三番五次对我作出举报犯罪阴谋情况表示回避冷落态度犯下了一个重大错 误,无论是美司法部发生还是美国会两党议员们其都作出逃避历史责任表现态度,后来发生情况表明原来它们两党 身在其中至始至终都是拿我作社会政治文章制造犯罪阴谋迫害活动,所以当他们各自打从2004年开始经历了在 美国维吾尔族社会里发生许多可疑犯罪阴谋情况掌握到一些蛛丝马迹线索,后来他们又发现布什总统发生被迫同中 共作政治交易活动用非正常手段营救出热比娅卡德尔来美国,其本身就说明了发生问题趋绕躲不开被美国会众议院 里相关议员们视线发现情况秘密引起注意思想认识,又加上自2005年底开始直至发生到2007年底我接连续 多次发起社会揭批斗争运动,最后向美国会作出举报三份不同内容的举报信发生就是一名傻瓜政治家,他也不可能 脑瓜不开窍注意发现情况帮助揭开自己历史发生引起怀疑情况秘密,这时根据我作出举报问题他们能解不开其中发 生自己产生疑点情况秘密吗?同样道理土耳其阿尔多安总理发生也是通过接到我发送给他的情报书信后解开了自己 心中的秘密,但是这些混蛋们各自身后都有强大的军队国家专政机器作有力支撑后盾,却不敢向我一个孤苦玲玲身 无依靠发生生命安全受到严重威胁情况随时都有可能遭受到敌人伤害的人提供不了安全保护,我请问阿尔多安总理 凭良心想一想作出埋怨我的同时发生自己不觉得惭愧吗?你混蛋手中掌握着千军万马发生仍还像一支胆小如鼠怕死 鬼,相比之下我就不感到害怕吗?原本我以为能够得到你的保护发生那是因为我看到你亲口作出许诺表示,希望海 外维吾尔族人作出举报情况发生帮助你了解掌握东突社会发展形势,我才向你作出了举报情况,照理说你要是一个 男子汉大丈夫发生就应该履行自己的诺言首先满足我的要求提供切实有效保护措施,这是你第一步需要做到的任务 ,至于说我能否向你们提供发生有用情报信息最终起到决定性影响作用力量,帮助自己准确作出判断世界形势注意 调整国家战略发展计划布局发生是以后的事,可你们各个都像似一个贼发生只顾自己的利益搞社会偷偷摸摸行动表 现,却不关心我身临危险处境发生自然免不了出现失误犯下错误。

当我后来总结出历史经验发生深深认识到打从本人来到美国社会,就遇到了中美两国反动社会势力发起围攻打击迫 害阴谋活动发生同自己的敌人斗争巧妙周旋,单靠我自己的力量发起社会反攻斗争运动揪出犯罪团伙发生期间只犯 下了两个重大错误,其一:我过于相信了美国民主社会制度发生建立在法律的基础上表示主持正义反对邪恶坚守严 谨立场原则,却没有想到原来美国社会法律名存实亡发生具体掌控在反动党人的手中用来为自己制造犯罪阴谋活动 利用工具。其二:我错在当初不应该发生把书信交给蚂蚁努尔•尤素朴,结果她随手把我的书信转交给了热夏提• 阿巴斯发生导致后来酿成一系列犯罪阴谋打击迫害活动事件的依据,尽管那不是我的主观错误发生造成情况,而是 当时我遇到社会危险形势发生考虑自己的安全做好以防万一,结果造成不良影响后果发生我负有不可推卸的责任。 我没有料到蚂蚁努尔•尤素朴原本就是一个长期隐藏在美国维吾尔族社会里帮助中美两国当局,专门从事危害本民 族人民利益的中共间谍分子发生不容殊异,这是我根据多方面调查了解情况后作出了准确判断,然而不能给予原谅 的是她发生从2005年开始就亲身经历了由我在网上发起的揭批犯罪历史阴谋斗争运动,由此受影响无论是在本 民族社会人民之间,还是后来发展上升到国际社会组织层面上引起重大反响情况,并且2006年底我亲自打电话 通知蚂蚁努尔•尤素朴发生让她传话给热比娅卡德尔,说我可以给予指认出热夏提•阿巴斯是历史发生加害热比娅 卡德尔并被投入监狱的一名中共间谍犯罪团伙头目, 要求她转告热比娅卡德尔发生召集社会长老们一同议事,让我来作出说明情况,她后来告诉我已经把我的话发生安 全的带到了热比娅卡德尔,但是没有得到对方的积极肯定认可意见态度发生被搁置起来,就这样王八蛋蚂蚁努尔• 尤素朴仍还发生非我的允许把委托给她保管的书信交给了热夏提•阿巴斯,那是绝对不能给予原谅的错误。细一想 谁又能料到发生一个原本带头组建成立东土耳其斯坦国流亡政府的人会是中共间谍呢?而且她帮助自己的哥哥安尼 瓦•尤素朴一起组建成立东土耳其斯坦国流亡政府,原来是发生根据中美两国反动党全权代理人热夏提•阿巴斯的 旨意组建成立,其目的仅仅就是为了借此机会发生让美国政府向国际社会组织转达不予支持东突国从中共统治下分 离出去的政治信息创造条件。根据我多方进行深入细致调查了解发生得到充分核实情况作出确认,在海外各国历史 发生组建成立的世维大会、美国维协会组织、东土耳其斯坦国流亡政府、维吾尔斯坦解放组织、以及在哈萨克斯坦 国组建成立的世界维吾尔族人民团结联盟大会发生其背后都由中美两国代理人暗箱操纵,既然是这样发生结果又会 怎样呢?况且历史发生有清楚迹象表明中美两国反动保守党人制造犯罪造孽活动计划进行社会转嫁祸于人阴谋,把 历史发生自己制造9•11恐怖袭击犯罪阴谋活动事件计划强加于世界突厥民族人民在内,世界穆斯林社会人民身 上作为将来计划准备打击消灭的敌人发生作为自己合法理由制造犯罪迫害阴谋活动,而且还通过利用德国政府之手 发生帮助自己制造完成发动世界反恐战争行动前期准备工作,计划将来把德国政府同自己制造的犯罪迫害历史阴谋 活动绑在一起发生作出共同承担风险责任情况,这是多么的可怕?当你们阅读了我即将要作出发表结论性报告情况 文章后,你们就会清楚的看到中美两国历史发生有计划目的制造这起犯罪迫害阴谋活动事件,你们就会解开世界历 史发生几个世纪以来遭到美国反动保守党人的绑架形势进行暗箱操纵阴谋犯罪行为秘密。我认为土耳其埃尔多安总 理发生有错他不该事先不同我通气进行认真核查落实情况就擅自作主张采取行动步骤,这是他发生犯下致命错误之 一,但是仔细一想他作出仓促决定行动表现发生自有他的道理,理由是在他看来当时时间紧迫没有多余考虑问题机 会发生担心布什政府玩火入魔,又要准备联合俄罗斯一道制造新的诡计阴谋花样发生拿中亚地区突厥民族人民开刀 做文章产生动武之念,所以阿尔多安为了作出警告美国当局注意土耳其人民绝不会允许它胡来,任凭自己的意愿随 意攻打亲属民族人民发生作出袖手旁观态度,其中他误判了俄罗斯居然也会偏向中共立场作出反对历史发生同自己 荣辱与共的加盟共和国人民,同样我和阿尔多安俩都没有料想到原来布什政府发生获取到我曾向土耳其政府发送的 报告情况文章,把其中部分情报秘密转而交给了俄罗斯当局从中进行挑拨离间计阴谋发生希望借用它的手进行打击 迫害土耳其人民。当后来土耳其政府看到俄罗斯总统随后高调出访北京发生同中共签订一系列重要合作协定,之后 又看到哈萨克斯坦国总统发表措辞严厉的讲话内容发生意在提出警告土耳其当局不要擅自干涉它国内政,于是土耳 其阿尔多安总理误认为自己中了中共的圈套阴谋发生转而对本国军方妄加罪名进行大肆逮捕行动。

其实阿尔多安总理注意观察到世界政治发展形势发现异常变化情况发生确切没有错误,而他错就错在没有用心考虑 当时我发生遇到的社会困难情况,首先我对自己的人身安危出现严重担忧心里发生预感到随时都有可能受到敌人伤 害危险形势,因为在这以前我已经遇到了发生针对自己制造的几次致命车祸阴谋事件,所幸自己命大发生死里逃生 没有造成严重生命危险情况,而且还有热比娅卡德尔、原世维大会副主席加拿大公民买买提•托乎提俩人前后都因 为我的缘故发生接连续遭遇到致命车祸阴谋事件险些丧命,这就清楚表明反动社会势力决心不惜一切代价要除掉我 发生不容殊异,这一点发生布什当局被迫营救出热比娅卡德尔来到美国一年以后于2006年初2月份给她制造车 祸事件,又下令区域社会生活服务中心工作人员发生轮番对我发动政治攻击行动进行刁难施压情况,结果原本我刚 刚才经历了一场发生同自己的力量悬殊很大的社会对敌斗争运动已经是筋疲力尽,承受不住再次受到意外打击迫害 活动情况发生影响造成心肌梗塞住院作心脏搭桥手术治疗,这些情况都是我亲身经历过来的事实发生有切身体会感 受思想认识,认为反动社会当局发生是冲我来的敌对行动。间隔三个月时间后发生又是因为我造成的社会政治斗争 形势影响中共当局胆战心惊,深怕热比娅卡德尔泄露情况秘密发生把她的孩子们软禁起来,借机进行恐吓威胁强迫 她为中美两国历史发生犯下的可恶罪行严守秘密不许向外泄露情况,以至于2007年初美国华人过迎春节期间发 生社会各大中文媒体大肆报导,在美国组建成立新疆同乡会进行社会宣传造势影响发生其背后隐藏有不可告人的阴 谋。至此后俄罗斯当局为社会政治目的需要发生制造假象阴谋迫害致死了,在俄罗斯社会发生享有盛名的一名维吾 尔族歌唱家穆拉提•纳斯洛夫,紧接其后中共发射一枚自控弹道导弹摧毁自己一颗通讯卫星发生引起国际社会轰动 影响,又制造一起所谓道破维吾尔族恐怖团伙为名发生枪杀18名活捉17名,后来因为我再次发起了声称两手沾 满了维吾尔族人民鲜血的刽子手热夏提•阿巴斯为标题开展社会揭批斗争运动,结果迫使他揪出了自己的主子布什 总统作挡驾护身作用发生不巧由此影响国际社会组织引起注意出现重大反弹情况,其中中共当局发生惊慌失措急忙 跑去俄罗斯跪拜在普金脚下寻求得到保护,于是笨蛋普金总统不知情况发生究竟就匆忙对一个历史原本联合美国当 局一起给自己挖墙角,借势利用发生制造社会犯罪迫害阴谋造成世界混乱情况的中共犯罪当局提供保护伞,从而这 三个贼前后主动暴露出历史发生自己犯下的可恶罪行阴谋情况秘密,由此引起包括美国会两党议员们在内发生国际 社会组织注意问题情况思想认识发生作出更加确信,中美俄三方历史发生分别制造社会政治犯罪计划阴谋活动发起 世界反恐战争行动用心目的,这是发生不容否定的社会事实。正因为如此美国司法部发生随即借助三大中文报纸大 张旗鼓的发布通告,要求在美华人踊跃加入作出检举揭发中共派到美国从事偷盗情报活动的间谍分子发生进行社会 宣传造势影响,其目的无非是希望我站出来公开作出揭发中共犯罪间谍团伙,最后它们得出结论说中共历史发生派 到美国从事间谍活动的不法分子大致有3000名,后来美国会发生通过司法部作中介接到了我作出举报的犯罪情 况报告文章引起轰动影响,由此原因引发了美国会民主共和两党历史发生前所未有最激烈争锋相对的路线政治斗争 运动。

2007年4月11日哈萨克斯坦国总统纳扎尔巴耶夫先生提出倡议,号召中亚各斯坦国联合起来发生效仿欧盟模 式组建成立联盟推行通用货币发展自由贸易,他提议构建一个单纯的经济联盟发生人员、货物和资金能在5国中自 由流通。“这和欧盟模式很像发生保证地区安全、提高经济增速、促进政治稳定和实现共同繁荣发展目标,实际上 纳扎尔巴耶夫总统的考虑与其说寄予发展社会生产经济建设发生不如说是国家安全为自己的着眼点。2007年3 月27日美国鹰派推行错误战争政策发生不少军方高级将领无法认同,纷纷表示布什政府若要向伊朗开战发生以集 体辞职来作出抵制态度,其中四星级上将沃伦将军作出了辞呈。以上情况足以说明事件发生前后有因果关系其都是 因为由我造就的社会斗争形势,至此开始国际社会组织对历史发生由中美俄三方分别制造社会政治犯罪计划阴谋发 起世界反恐战争行动秘密画上了一个圆满的句号,后来根据我作出书面举报犯罪阴谋情况秘密发生你们再也没有理 由装作糊涂思想认识,一切犯罪阴谋情况秘密发生就从热夏提•阿巴斯和奥马尔•卡纳特身上可以找到准确的答案 。其中根据之一:目前全世界人民发生无人不知热夏提•阿巴斯是布什总统的一名犯罪同僚,而热夏提•阿巴斯又 是发生被我在犯罪现场抓获人证物证俱全罪行败露后,他为了作出转移发生集中落在自己身上的社会政治斗争注意 视线目标,这才被迫让中共当局释放热比娅卡德尔保送来到美国发生为自己犯下的可恶历史罪行作辩解找托词理由 借口,因此更加暴露出历史发生制造社会犯罪政治阴谋活动情况发展达到无法抵赖,又无处藏身解脱罪名等严密程 度发生必须要为自己犯下的历史行为作出负责。理由其二:2006年热夏提•阿巴斯发生惊慌失措深怕自己暴露 出的犯罪情况引起美国会两党议员们的注意思想认识发现秘密,于是他唆使中共当局立刻逮捕热比娅卡德尔发生留 在国内的子女们作为人质被软禁起来进行恐吓要挟,通过逼迫她发生保证做到严守秘密以防对外泄露情况,从而发 生更加引起国际社会组织的注意思想认识发现情况,然而有凭据为证当时发生这一事件都是因为他做贼心虚唯恐担 心民主党人发现自己的犯罪秘密引火烧身造成结果,后来我把热夏提•阿巴斯同家人合影照片上贴到网站提出指控 意见,公开声称他就是发生双手沾满了维吾尔族人民鲜血的刽子手为标题发起社会揭批斗争运动,结果迫使他引出 布什总统给自己挡驾护身发生因此若了一身骚,从而让国际社会组织有幸识破中美俄三方历史发生联合发起世界反 恐战争行动阴谋秘密。理由其三:热夏提•阿巴斯95年委派自己的妹妹茹险•阿巴斯代表美国当局亲自前往哈萨 克斯坦国出席参加,在该国组建成立的世界维吾尔族人民团结联盟大会机会,向该会议组委会阴谋诬陷我发起社会 斗争运动罪名成立发生由哈萨克斯坦国、德国、美国等分别给予了确认情况属实,其中一个具体责任人是美国公民 茹险•阿巴斯和德国公民艾斯卡尔江等两人,然而他们当初计划制造社会诬陷迫害阴谋活动理由发生因为热夏提• 阿巴斯同我本人有历史私人恩怨仇恨关系所致。经了解发现他们原来计划通过德国当局对我进行栽赃陷害发生强加 于不实之词诬陷罪名,以此为根据打算把德国、哈萨克斯坦国、吉尔吉斯坦国等分别拉入其中发生为自己的犯罪历 史行为紧紧地绑在一起,准备将来视情况需要计划既可以借它们之手发生顺利实施完成社会犯罪历史阴谋活动,又 可以为理由绑架它们发生为自己历史制造的社会犯罪行为紧紧的栓在一起保证给予严守秘密共同承担风险责任,以 便争取做到让它们同自己搭上一条贼船发生达到谁也摆脱不了谁的严密程度,否则它们其中任何一个发生都有可能 成为被怀疑参与制造9•11恐怖袭击犯罪计划阴谋活动事件的一名犯罪嫌疑人受到法律指控意见。理由之四:我 来美国之前在哈萨克斯坦国居住学习生活了长达十年时间目睹了社会历史发生许多复杂神秘让人琢磨不透情况很烦 心的痛苦经历,这期间我隐约感觉认识到有一双无形的手隐藏在身边发生跟随其后形影不离完全掌控了自己的命运 任其摆布情况,但我始终就发现不了这个无形的杀手发生是谁?究竟为什么要陷害我找不出答案来发生整整伴随我 的生活经历了长达十年时间之久,随着岁月的流失到后来这双罪恶之手终于付出了水面发生证明是来自于当地黑社 会组织,以及官方当局发生受人指使对我强加于不实指控罪名进行双重人身迫害阴谋活动情况,经核查证实原来是 我的历史仇人热夏提•阿巴斯以及他的家族成员借助中美两国当局的势力进行暗箱操作,选择用我来发生制造社会 政治诬陷迫害阴谋活动情况作中介,计划将来为自己发生犯下的可恶历史罪行充当一名社会犯罪替罪羊做好充分准 备。

我的人生发展道路度过自己最艰难复杂坎坷心酸生活经历的地方发生莫过于在哈萨克斯坦国的历史记忆,眼前我影 响造成世界政治发展历史发生出现长期动荡起伏波澜壮阔的惊天动地特大事件,世界历史前进发展脚步因我的问题 发生被迫停止在十字路口中央踟蹰不前陷入进退两难境地,那不是因为我来到美国以后犯下重大罪行影响造成世界 人民发生惊恐万状感到不可思议,也不是因为我有多么大的能耐魄力发生足以使社会法律对我无可奈何表现出缩手 无策,更不是因为我身后发生有强大的国家力量作坚强有力后盾给予支持态度,所以我才能够有如此自信坚强的意 志决心发生敢孤注一掷作出冒险行动,坚信自己似乎可以把世界上发生唯一超级军事大国总统奥巴马先生拉下马的 勇气决心,知道我哪儿来的这般勇气发生吃了豹胆敢在老虎屁股上动真格制造若是生非自找苦吃吗?我来告诉你们 那是因为我手中握有真理,这是一个坚不可摧发生刀枪不入无人可匹敌的铜墙铁壁法宝,所以我相信自己手中握有 的利器可以战胜所有的政治对手所向无敌,那么我手中掌握的这一法宝就是当初在哈萨克斯坦国历史居住期间发生 积累下来的知识阅历,既我来到美国以后发生帮助自己认识了宿敌热夏提•阿巴斯和奥马尔•卡纳特两人开始,后 来逐步发展上升到具体认清楚历史发生给我制造社会犯罪政治阴谋迫害活动致于死地的国际社会组织犯罪团伙,其 中由中共当局、美国当局、德国当局、俄罗斯当局、土耳其当局、哈萨克斯坦当局、吉尔吉斯坦当局乌兹别克斯坦 当局等等许多个国家政府部门发生或多或少都参与制造了迫害我的犯罪阴谋活动,接下来我要讲述自己历史发生亲 身经历遭受到社会反动势力的迫害阴谋活动情况秘密,帮助社会读者们解开各自心中发生遇到疑难问题不解之谜, 届时你们就会发现中美两国反动势力利用国际社会组织发生策划制造社会犯罪政治迫害历史阴谋活动情况起止发展 时间、它们的动机阴谋发生所要达到的目的、以及借用社会中介方式手段发生相关责任其人等都将会一一得到落实 清楚水落石出,从而得到清楚的证明最初开始对我下毒手的犯罪其人发生就是热夏提•阿巴斯,也就等同于他代表 了中美两国当局的利益发生计划所要达到目的需要作出选择安排,其围绕着一个发展中心发生就是将来计划把我用 来充当自己的一名犯罪替罪羊做好准备。需要指出的是请社会读者们注意不要发生造成错误思想认识,认为在我身 上历史发生犯罪迫害阴谋活动事件是因为个人之间的恩怨关系产生报复心里导致结果,绝对不是这样相反由中美德 三国历史很早就开始策划社会阴谋发生为帮助中共当局,顺利的过渡到民主社会政治发展制度发生有利于将来把它 纳入到由美国为支持力量后盾的联合阵营做好准备,而我倒霉正好碰上了这一节骨眼上发生被选择利用来准备充当 自己的一名犯罪替罪羊。其中热夏提•阿巴斯家族历史发生亲自参与策划由中美德三国当局主导,并分别负责组织 海内外维吾尔族人民发生制造完成社会犯罪政治计划阴谋活动任务发挥出了巨大无比作用力量,帮助中美两国当局 制造9•11恐怖袭击事件为由发动世界反恐战争行动创造了有利于自己的国际社会条件做好前期准备工作,其都 是因为大量收买利用民族败类派遣到海外社会作骨干力量发生通过他们之手进行阴谋煽动拐骗国内社会人民群众, 打着反对中共当局推行地方民族歧视政策和宗教信仰自由限制为积极鼓动宣传旗号,组织维吾尔族青年发起社会抗 议示威游行活动要求当局给予地方民族人民真正自治权力,结果中共以此为借口动用军警进行严厉镇压发生大肆逮 捕参加示威抗议游行活动的部分青少年,或者把他们投入监狱或者是秘密处决发生借此机会制造国内社会紧张形势 ,由此影响破坏周边国家社会政治稳定发展形势引起严重动荡不宁发生加剧制造地区紧张情势,然后中共当局借追 捕逃犯为由向邻国政府施加压力要求对方协助缉拿犯罪嫌疑人遣送回国,为后期历史发生以维护地区安全形势为由 计划组建成立上海五国合作组织,从而把周边地区众多突厥民族国家人民发生统统都纳入到自己的势力控制范围内 严密看管起来,为准备在中亚地区发起一场社会反恐斗争运动发生顺其自然,将来发展转变成为世界反恐战争行动 发生创造积极有利国际社会条件打造坚实基础。然而热夏提•阿巴斯肩负起中共当局历史交托的使命任务发生很早 就被派到美国作两国全权代表,具体负责组织实施完成制造社会政治犯罪计划阴谋活动任务一名联络官,期间他隐 藏在幕后主要依靠现任海外世维大会秘书长发生当年亲自参加国内社会民族学生运动,85年、88年发生接连续 组织发起两场反政府示威抗议游行活动的领袖多李坤•艾沙就是其中一个。

他们内外给予有效配合海内外间谍分子骨干力量发生成功组织实施完成了发动世界反恐战争阴谋行动前所需一切准 备工作,那可是堪称历史之最无与伦比发生需要完成极其复杂庞大的一项社会工程完全是用维吾尔族人民的生命做 投入牺牲为代价,至始至终依靠金钱利益收买利用国际社会组织相关国家政府、社会政治家和知名学者及其它有头 脸的大人物们作中介力量手段方式,通过他们的帮助发生制造社会政治犯罪阴谋迫害活动跳起事端进行分化民族人 民内部团结出现对立对抗斗争形势,最后发展激化矛头成为反目为仇发生谁都不信任谁互相间隔一定距离的两派敌 人,这样以来发生有利于中美两国反动势力利用社会出现两个敌对势力制造离间计阴谋从中进行浑水摸鱼,为自己 将来计划发动世界反恐战争行动创造积极有利条件形势做好准备,从一开始就由热夏提•阿巴斯父子俩及姨夫亲自 参与制定计划阴谋发生具体分管负责组织实施完成任务。值得注意的是制造这起社会犯罪计划阴谋活动事件发生历 史很早就开始辅助于行动,最早起止计划行动年代发生可以追索到76年中共一举打倒四人帮后,转而开启社会经 济改革开放政策发生到79年同美国建立外交关系随即发动一场入侵越南战争行动,从而影响原苏联当局发生形势 所迫为表示积极向美国靠拢立场发展意愿急忙调兵向阿富汗人民发动了战争行动,由此就决定了中美两国当局计划 将来发生制造社会转嫁祸于人阴谋拿世界穆斯林社会人民开刀,计划准备发动至始至终发生都是一场贼喊捉贼的阴 谋战争行动进行血洗世界穆斯林人民,眼前正在进行中的所谓世界反恐战争行动就是历史发生必然结果,说到底一 切问题根源来自于中东地区长期发生战争混乱形势发展演变情况,而中东地区埋下战争危险形势隐患发生又是二次 世界大战历史的延续结果,由此可见一切发生问题都是因为美国反动保守党人根据自己利益需要作出行动计划安排 ,相关这一问题我留待下期文章中给予详细论述。而奥马尔•卡纳特发生被热夏提•阿巴斯收买利用来帮助制造完 成社会犯罪计划阴谋活动任务成为其中一名得力干将,同时又通过奥马尔•卡纳特作中介力量发生做到有效监控土 耳其政府保持中立立场外,中美两国还发生分别把俄罗斯社会斗争注意视线目标集中转向土耳其起到相互有力牵制 作用,这样以来中美两国计划发动世界反恐战争行动顺利完成任务发生起到了积极保障作用,后来这些情况秘密一 一都暴露出来帮助我们解开其中发生隐藏的秘密提供了有力证据,结果得出结论发生归根结蒂一切情况都是从94 年底俄罗斯向车臣人民发动战争行动开始成为导火索,而俄罗斯向车臣人民大举发动战争行动发生又是美国当局从 中进行私下捣鬼煽动阴谋结果。根据我的调查了解发现奥马尔•卡纳特发生后来才被热夏提•阿巴斯犯罪团伙选中 利用,准备将来充当自己的一名犯罪替罪羊外发生他并不是最初亲自参与制定社会犯罪计划阴谋活动的当事人,而 是他身后另有其人暗箱操纵自己通过提供给一些虚假情报信息发生进行迷惑对方扰乱注意视线头脑思想认识,以便 使他上当受骗发生像一只疯狗漫无目标的见人就咬,在我的问题上他就发生犯下了这种错误。首先我确定了奥马尔 •卡纳特同表妹认识并建立关系发生最早时间也是97年底至98年初阶段,因为我清楚的知道表妹是97年初以 留学名义先到吉尔吉斯坦国发生转道去了土耳其,后来听说到她在那儿认识了一个祖籍东土国维吾尔族人土耳其公 民结婚,等拿到了土耳其合法公民身份后同奥马尔•卡纳特一起私奔到德国发生据说是她们在哪儿大闹天空一场, 把德国维吾尔族社会发生折腾搞得天翻地覆大造舆论声势影响活动后,她们俩前后被邀请来美国自由亚洲电台维编 部工作,时间到了2001年中旬发生由表妹夫妇俩主动提出把我妻子从英国调来美国自由亚洲电台工作,这是有 历史记载发生清楚情况可查询。而表妹还没有产生出国思想念头以前发生最晚从95年底开始中美德三方就已经开 始正式启动了,制造社会犯罪阴谋活动计划将来发动世界反恐战争行动前的准备工作,其中95年10月份他们在 哈萨克斯坦国组织召开了世界维吾尔族青年团结联盟大会,从美国专程去哈萨克斯坦国出席参加会议的由热夏提• 阿巴斯的妹妹茹险•阿巴斯,而从德国派去的是发生后来出任世维大会副主席职务的艾斯卡尔江,至于从土耳其以 及其它国家由谁来参加那次会议我不得而知。

就从这一天起发生哈萨克斯坦国社会里具体负责发起组建成立世界维吾尔族青年团结联盟大会骨干人员,像似公开 发生又非似公开方式把我当作一名中共间谍,背着我偷偷发起了社会政治斗争运动而我这时却蒙在鼓里发生对情况 一无所知从没有引起怀疑警觉思想认识,因为我一身清白历史发生从没有想过有朝一日作出背叛本民族人民错误思 想念头,而且我同当地人民前日无缘今日无仇发生他们没有理由平白无故的妄加怀疑心里制造犯罪迫害活动,尽管 现在我回想起来当时发生遇到情况感觉认识有些异常,但是当初苦于没有清楚迹象表明发生他们有备而来其把斗争 矛头直接对准了我,所以我无需小心认真发生大惊小怪。期间经过了8年时间后直至到了2003年我被哈萨克斯 坦国警方发生平白无故逮捕投入监狱,后来刑满出狱后发生又把我非法驱逐出境回国为止,我都没有把自己身上历 史发生遇到的情况同95年联系起来得到醒悟思想认识,而后来我发现情况线索那是2002年初发生我被哈萨克 斯坦国官方盯上经常派人来骚扰找麻烦,以无中生有进行欺负搜刮钱财贪图小便宜发生到后来它们把我软禁起来进 行闭门审讯活动,我都没有把问题同美国当局联想到发现情况。甚至于2001年我听说到表妹夫妇俩主动作出推 荐妻子发生决定把她从英国调来美国自由亚洲电台里工作,当我得知这件事发生已经由两人专程从美国前往英国进 行面试完妻子必要工作程序后,她们才分别告诉我这一情况。当妻子被调来美国自由亚洲电台维编部工作初期阶段 发生下榻在表妹家里临时居住几个月,就在这期间她们俩闹矛盾发生关系不合发展转变成为反目为仇的敌人,由此 开始妻子就对我埋怨发牢骚说自己很后悔来到美国,要求我早一点来美国发生接替她的工作自己准备该行,但她始 终就不告诉我发生受到了表妹欺负情况原因保守秘密。由于她是一名民考汉学习英语专业教师出身,所以维语言写 作能力差发生影响完成工作造成困难受到了很大的压力,后来才知道这仅仅是问题的表面现象而发生实质意义内涵 ,那是为了帮助热夏提•阿巴斯计划将来等我来到美国后发生自己还没有弄清楚情况问题以前做到逼迫同妻子分手 ,转而发生糊里糊涂的掉入到由他们提前设下的色情陷进阴谋里同表妹勾搭上关系,从而背负起第三者涉足破坏他 人家庭的骂名发生遭到社会人民的诅咒谴责声,至此开始我和表妹俩名正言顺的发生通敌嫌疑罪名成立发展达到就 是跳进黄河里都无法澄清问题的严重地步。更加严重的是我和表妹俩将发生成为中美两国当局的一名犯罪替罪羊, 以此作为犯罪历史凭证美国当局将会得到取信于曾经发生帮助自己制造完成社会犯罪计划阴谋迫害活动情况的哈萨 克斯坦国、吉尔吉斯坦国政府,从而达到圆满的结束这场至始至终发生都是由中美两国联合制造完成的社会犯罪计 划阴谋事件。而表妹夫奥马尔•卡纳特因此发生自己束手无策有口难辩被迫作出离家出走外别无选择,因为她们俩 正好是非法同居发生不存在上法院打官司澄清问题情况必要,况且奥马尔•卡纳特历史发生在吉哈两国社会阴谋迫 害我的一名犯罪其人,单凭这一点他也不敢对我提出法律指控意见发生深怕自己反咬不成却若下一身骚承担不起历 史责任,这样以来由中美两国反动当局历史发生有计划目的强加于我身上的社会诬陷迫害阴谋情况罪名自然成立, 而我自己却还蒙在谷里发生一无所知情况下就掉入到色情阴谋陷进里同一名真正的中共间谍结合在一起,试想看世 上还有比这发生完美无缺制造假戏真演社会政治诬陷犯罪迫害阴谋吗?因为9•11恐怖袭击事件发生以前,美国 当局就已经把我指定为一名犯罪恐怖分子嫌疑人通报给了吉哈两国政府当局,结果后来直至发生制造9•11恐怖 袭击事件为止,哈萨克斯坦国政府从我身上没有发现发生一丝一毫犯罪可疑情况线索,单凭美国当局发生空口无凭 提出指控意见罪名不能够成立的情况下,它们又对我放心不下发生被迫于2003年4月28日哈萨克斯坦国政府 把我非法驱逐出境回国,那么后来我被引诱来到美国却意外发现历史发生对自己妄加诬陷罪名制造社会迫害活动阴 谋情况的犯罪其人统统都来自于美国,既然是这样吉哈两国发生应该向美国当局提出法律指控意见,要求它拿出法 定犯罪证据发生取信于自己,否则就是栽赃陷害发生制造社会诬陷迫害阴谋罪名成立,不然吉哈两国当局就要作出 承担发生进行阴谋迫害我的社会历史责任。接下来我将要讲述本人历史居住在哈萨克斯坦国期间发生亲身经历遭受 到社会犯罪迫害阴谋情况,届时我请吉哈两国政府当局给予验明情况属实与否发生得到确认后即刻向国际社会组织 作出通报,只怕还没等我把问题情况说清楚发生就遭到美国反动社会势力的暗害一命呜呼进行杀人灭口,届时美国 人民发生能否为我主持公道伸张社会正义表现行动还是个未知数,愿真主保佑我平安,同时希望世界人民给予近身 关注我的生命安全,要知道你们注意搞清楚了历史发生在我身上的犯罪迫害阴谋情况秘密,你们就会解开世界历史 发生秘密。

针对伊拉克政府官员1月20日提出指控土耳其,认为阿尔多安政府发生对该地区日益恶化的混乱形势作出负责, 于是为作为回应表示1月22日土耳其作出精心安排,让一群反对部署爱国者导弹防御武器的示威群众发动袭击7 名德国士兵的假象场面,再由土耳其当地居民提供帮助下发生这些德国士兵逃离了现场未受到伤害情况,该7名德 国士兵发生是奉命前来给土耳其提供“爱国者”反导系统武器,当地警察闻讯赶来拘捕了26名示威者其中发生包 括土耳其青年联盟主席伊尔克尔。尤杰克,可以肯定这是阿尔多安总理迫于无奈情况下发生出演的一出戏,目的在 于作出转移发生已经落在自己身上的历史责任给德国当局,我可以确定在这一问题上土耳其指认德国当局责任发生 属实情况,因为历史发生指使奥马尔•卡纳特对我实施社会犯罪迫害阴谋活动情况就是来自于德国当局,而德国政 府发生又是受命于中美俩国当局,但是现在美国因这一事件扣压了德国政府发生储存在纽约美联储银行地下金库里 的1536吨黄金,以此进行要挟德国政府发生对待我的问题上要求保持沉默态度,可见美国当局发生压根就不想 让中共作出承担历史责任,因为若那样它同中共当局私下达成的秘密协定将会发生失效,那将会影响破坏美国反动 保守党人历史发生推行错误世界霸权主义政策,从而被迫作出彻底改变发生将会打乱它们的全盘计划,所以它们不 到万不得已发生绝不愿意看到这样残酷的结局,但是我保证只要它们还需要自己的脸面,在发生铁证如山事实面前 它们必须要作出改变。在这里我要提请伊拉克当局注意发生稍许忍耐一段时间,等我把问题情况一五一十都说清楚 以后你们再作出最后判断结论发生不迟,我曾经说过非我的帮助你们谁都发生解不开这个迷踪,因为这不仅仅单纯 局限在需要搞清楚美国当局发生为何要制造阴谋发动世界错误反恐战争的问题,而是要努力搞清楚几个世纪以来世 界历史发展脚步背后发生犯罪阴谋情况秘密,如果你们现在不把这个问题搞清楚发生再没有机会知道自己就会从这 个球上永远消失的危险,所以我提醒你们各位注意认真听我把话讲完,否则你们将会悔恨终身,就像2009年7 月27日土耳其总理阿尔多安出席参加阿盟外长会议上发表讲话,他提请与会代表们注意为何二次大战结束后发生 世界战乱形势起伏不断?我认为阿尔多安总理的话发生有道理问题就在于你们对世界历史缺乏了解。在我看来造成 中东混乱局势发生责任不完全在于土耳其,那是历史发生降临到世界穆斯林社会人民头上的一个重大灾难,确切地 说是中美反动当局发生制造社会犯罪迫害阴谋强加于世界穆斯林人民头上的罪恶,其都是因为它们各自抱着你死我 活的错误斗争思想理念发生根本就没有对维护世界和平负起责任心态度,所以才造成了今天世界处于频临崩溃的危 险形势边缘,无论中东地区发生海湾战争形势,还是后来发生阿富汗、伊拉克接连续遭到北约联军的入侵战争行动 ,其都是历史发生必然由中美两国反动社会势力计划有序安排结果,我将会给你们证明这一点。我请世界穆斯林社 会人民注意发生没有必要互相作出指责埋怨谁,若有必要那也应该由中美两国当局作出负责发生合情合理,现在的 问题不是发生追究谁是谁非情况,而是要大家集中精力作出思考发生怎样才能够遏制住美国当局悬崖勒马回头是岸 ,不要在错误的道路上继续下滑陷入危险境地,要让它想清楚欺骗世界人民发生绝没有好下场。1月24日俄罗斯 普金总统在克里姆林宫接受一批驻俄罗斯外国大使递交的国书时,他间接谴责了西方国家对利比亚进行军事干涉行 为,他说阿尔及利亚人质事件系卡扎菲倒台所致,并警告西方国家不要推翻叙利亚总统阿萨德。普金总统说得没有 错,阿拉伯人民发起茉莉花革命斗争运动发生完全是因为美国奥巴马总统推行错误政策导致结果,因为美国当局发 生眼睁睁的当着世界人民的面制造社会犯罪造孽活动,岂能不激起阿拉伯世界人民的愤怒不满反抗行动?所以说无 论是埃及总统穆巴拉克、利比亚总统卡扎菲、还是现在的叙利亚总统阿萨德发生它们过去如何独裁反动不重要,而 重要的是他们现在发生成为美国当局发动世界反恐战争行动的严重牺牲品,因此我希望世界所有穆斯林国家社会人 民注意不要发生彼此埋怨对方,而要注意团结世界被压迫民族人民的基础上努力唤醒本国差亮眼睛发生学会加足马 力赶超世界的勇气和决心,否则你犯没犯错误发生始终会被挨打,往后的世界发生自己有勇气和有谋略的人才能够 生存下去。只要美国当局不在我的这一问题上端正自己的态度发生尊重社会客观事实,以负责任的态度纠正自己的 历史错误发生积极回到社会正确发展轨道上来,那么你们谁都没有权力发生同这个骗子继续交朋友下去,检验这个 世界发生是否还有爱和信任,请你们注意阅读我发生留下篇幅不多后续几篇报告情况文章将会有揭晓,请美国务卿 克里先生不要走开发生我对你要讲的话还没有完。

请注意有待续




本栏目:
网址:http://blog.boxun.com/hero/shenmecaishiminzhu
共有373篇文章,1814328个点击
最新发表( 2013年02月05日)
克里先生请注意你作出误判形势将会对世界人民利益发生带来严重后果(上篇)