PDA

View Full Version : Turkkiye we hittayning uyghur mesilisidiki kelishimige ait hittayche maqala



Unregistered
22-06-12, 18:23
aldirap UYGHURCHE yekun chiqarmay, maqalini diqqet bilen analiz qilip oqung.

(MAQALIDE NIME UCHUN TOWENDIKI MEHPIYETLER ASHKARILANDI? TASATIPIYLIQTINMU YAKI .............)


maqalining ahiriqi boligidiki kishining diqqitini tartidighan qurlar!

据以色列《DEBKA情报周刊》披露,土耳其军警监控“东突”分子在该国的活动,并向中方提供情报。更有消 息称,土耳其情报机关已打入一些“东突”组织内部,令激进分子互相怀疑,使其陷入被动。

Israliye ahbarat jornilining eytishiche, burun turkiye oz doliti dairisidiki uyghur inqilapchilarning paaliyitini igiligen we hittayni ahbarat bilen teminligen. shundaqla uyghur qoralliq inqilapchilarning arisigha ozlirining adimini kirguzup ziddiyet peyda qilip, ikki guruppini bir biridin gumanlandurup, ikkilisining herkitini passip haletke kelturup qoyghan iken.

Bu 90-yillarning ahiridiki ottura asiyadiki ishlarni dimekchimidu?

PUTUN ABZASI WE LINKISI:

http://mil.news.sina.com.cn/2012-06-22/0958693737.html



美称北约无法想象土耳其装备解放军红旗九http://www.sina.com.cn 2012年06月22日 09:58 青年参考微博
土耳其对解放军红旗九青睐有加。
  中国与北约成员国土耳其的防务合作,有许多成功的先例;中国防空导弹此次入围土军购竞标,再次证明两国 、两军之间的关系非比寻常。

  “若此事成真,则意味着北约成员国的武器库里出现中国或俄罗斯产品,这是布鲁塞尔(北约总部所在地)根 本无法想象的。”6月中旬,当土耳其国防部宣布包括防空导弹在内的中俄重型武器,参与竞标该国总额达40亿 美元的军购项目时,美国《防务新闻》网站第一时间做出了这样的评论。

  北约称不会提供技术支持

  随着时间推移,此次吸引各国军事观察家眼球的军购,更多细节陆续得到披露。据土耳其《时代报》消息,土 耳其远程防空和导弹防御项目招标工作,自2009年启动后仍未最终敲定;因合同价格高昂,该项目牢牢吸引着 来自中国、欧洲、俄罗斯和美国的多家企业前来角逐。土国防工业执行委员会计划于7月4日就合作方选择再开磋 商,届时将宣布结果或至少淘汰部分竞标者。该委员会的成员位高权重,包括总理埃尔多安、国防部长伊斯梅特· 耶尔马兹、总参谋长内杰代特·奥兹尔、国防工业部副部长穆拉德·巴亚尔等。

  综合各方面信息,美国雷神公司和洛克希德·马丁公司拿出了“爱国者”-3防空系统,欧洲防空导弹公司(EUROSAM)力推“紫菀”-30(SAMP/T)系统,俄国营武器出口公司主打S-300和S-400系统,中国精密机械进出口公司(CPMIEC)则以国产红旗-9系统投标。

  许多西方专家声称,俄罗斯和中国的系统与北约既有体系不兼容,如果两国企业中标,他们的产品将有权接入 北约作战指挥中心,进而对后者的保密工作造成威胁。一名了解内情的北约官员已明确表示:“我们不会让这种情 况发生, 即便中国或俄罗斯中标土耳其项目,也会要求他们的系统独立运行,不允许其连入北约信息系统 。”这位官员还强调:“对土耳其而言,坚持让中俄竞标的做法有一种解释,那就是安卡拉原本就不打算选择中俄 产品,让他们参与竞标,只是为了给美国和欧洲厂商施加压力,达到压价的目的。”

  中国武器并非单纯走过场

  中国导弹果真是“陪太子读书”的角色吗?以色列海法大学教授伊扎克·希霍并不这样想。他曾引用一句格言 “有共同的威胁就是伙伴,有一致的敌人就是朋友”,认为中土军事技术交流不比寻常,尤其是就导弹武器的开发 合作非常密切。有消息称,中土军事合作早在1996年就悄然展开,中方同意在国际条约允许范围内向土输出弹 道导弹技术,帮助后者研发射程150至300公里的“闪电”(Yildirim)导弹,并在2007年举行 的安卡拉胜利日阅兵式上亮相。2009年,中方又受邀全程观摩土耳其空军演习,2010年更是升级为共同参 与联合空中演习,这是中国与北约国家首次举行类似演练。

  实际上,从公开消息分析土耳其的军火来源,中国也不算是什么“边缘角色”。从1998年至今,中国已向 这个横跨欧亚的国度出口了估值约3亿美元的军火,涉及导弹、火炮等装备。据外媒分析,中方此次积极推销的红 旗-9导弹系统,兼具反飞机和反导功能,土耳其有望花更少的钱获得与美欧产品近似的作战能力,还有望获得生产许 可证——反观参与这项竞标的美国、以色列乃至俄罗斯供应商,都不肯作出类似承诺。

  关于中土武器技术合作,另一个可资参照的范例是火箭炮技术转移。上世纪90年代,土耳其与美国就联合生 产M270火箭炮的谈判破裂,华盛顿借人权问题限制向土售武。眼见获得“美援”无望,安卡拉遂于1997年 与中国签署军购合约,引进了24门“卫士”-1型302毫米火箭炮,另在土耳其组装144门。稍后,在中方提供生产许可证后,土耳其又自主生 产出TR-300型火箭炮(代号“风暴”),在历次北约联合演习中表现不俗。

  与此呼应,中土军事人员交流也欣欣向荣。据美国媒体统计,自1985年以来,土耳其先后派出18个军事 代表团、共约200名代表访问中国。与此同时,中国也派出14个军事代表团访土。根据中国官方媒体透露的情 况,有大量中国学员(包括陆军特种部队、空军飞行员和海军陆战队官兵)曾在土耳其军校进修,这对提高解放军 的训练质量颇有帮助。

  土耳其军界精英重视“向东看”

  中土两军可谓“不打不相识”。1950年11月底,5000名土耳其士兵加入美国为首的“联合国军”, 在朝鲜与中国人民志愿军数度交手,其中包括残酷的军隅里遭遇战。到战争结束时,土军伤亡人数达3277人, 其中721人死亡,175人失踪,234人被俘。当时,驻韩土军司令塔辛·阿齐兹在描述中国军人时表示,“ 那是一群彪悍而可怕的斗士。”

  经过这场战争,土耳其彻底融入西方安全体系。1951年10月22日,土耳其被北约接纳,次年2月18 日成为北约正式成员,担负起扼守黑海出口,防范苏联南翼攻势的重任。1972年尼克松访华后,土耳其与北京 的军事关系开始解冻。尽管土方起初感觉中国人不如其他东亚国家“友好”,但经过沟通,反倒是被视为社会精英 的军方首先认可了中国同行。

  随着中土两国安全关系日益密切,北京开始寻求与安卡拉进行反恐合作,特别是共同遏制“东突”势力的活动 。1999年5月28日,土耳其陆军副总参谋长访华期间,与中国签署《中土军事训练与合作协议》,被外界视 为双方迈出的实质性步伐。2000年2月14日,中土两国签署首份安全合作协议,强调严惩破坏领土完整的活 动。据以色列《DEBKA情报周刊》披露,土耳其军警监控“东突”分子在该国的活动,并向中方提供情报。更 有消息称,土耳其情报机关已打入一些“东突”组织内部,令激进分子互相怀疑,使其陷入被动。

  今天,土耳其的常备军总数保持在50万上下,在北约内仅次于美国,这样的实力为其独立决策提供了基础。 有一种观点认为,土耳其虽然以欧洲国家自诩,但近年来屡屡遭到欧洲“主流社会”的排斥;随着中国逐渐崛起, 土耳其军队里有不少“欧亚派”人士将中国视作欧盟乃至美国的潜在替代者,力促土耳其与这个东方大国之间进一 步深化合作。

  相关报道:

Unregistered
22-06-12, 21:31
uyghur xelqining nalisige Tarim deryasi mu chidimaptu. bu maqalini mana mushundaq atisaq bolghudek.

UyghurSamurai
23-06-12, 03:42
Bu paydilinish qimmiti bar maqale iken.waqti yar bergen qerindashlarning terjime qilip qoyushini soraymen.

Unregistered
23-06-12, 05:42
Hemmizige ayanki yeqinqi yillardin buyan Türkiye özining beqindilighini "Yawropadin Uzaq sheriqe" özgertimiz dep, bir tereptin nefit bayliqi bolghan Faris qoltughudiki erep döletliri bilen munasiwetni yahxilaxqa tirishiwatqan bolsa yene bir tereptin Xitaygha bilip bilmestin nahayiti yeqinliq bilen mualime qilmaqta.

Ottura-Sheriq:
Buning üchün bezi bir bedellerni töllidi, mesilen: shunche erep döletliri jim turghan yerde, Türkiye özining derdi azdek zörür bolmighan "Pelestinge Yardem" herkitini urunlashturup nechiligen puqrasidin ayrildi we shu arqiliq Israil bilen düshmenliship qaldi. Yehudi döliti Israilni ottura-sheriqte erepler düshmen köridu biraq Amerika we yaki Yawropadiki nurghunlighan chong iqtisadi shirketlerge pul-meblegh yaturup bularni küchlendürüp turiwatqan yene shu erepler, Saudiliqlar, Abu Dhabiliqlar, Qatarliqlar, Bahraihliqlar .... Ereplerning tarihida Türklerge yahxiliq qilghan yeri yoq bu hem özgermeydu.
Biraq Erdoghan hökümetidiki mollilar nöwette bu tarihni yoqutush üchün rahmetli Musta Kamalni gunahkar qilip körsetmekte.

Uzaq-Sheriq:
Yawropagha 30~40 yildin beri yeqinlishish siyasiti yürgüziwatqan Türkiye, yeqinqi yillardin buyan özining asli kilip chiqishining Asiyaliq ikenligini sezip, chechini seriq boyiwalghan bilenmu Yawropaliqlarning Birlikige eza bolalmaydighanlighini bilip yetti. Bu 30~40 yildin béri Türkiye huddi almaymen digen erge tigimen depla özini-özi aldap keldi. Gherbi Yawropa döletliri sanet, iqtisadi we ijtimayi jehette Türkiye bilen perq shunchilik chong tursa, Türkiyeni qandaq özige qoshuwalsun !
Sovetler Ittipaqi parchilan'ghandin keyin, Türkiye Ottura-Asiya döletliri bilen bir ittipaq qurushqa tirishqan bolsimu qandaqtur bu döletlerde Türkiye anche hörmetke sazawer emes, chünki u yerde yenila Rossiyening gepi gep, we bashqa sewebining biri bolsa ötmushtiki tarih. Sovet Ittipaqi zamanida Türkiye Ottura-Asiya Helqige hich bir salam birip qoyghini yoq, hettaki Amerikaning Ruslargha qarshi popagandisi bolghan "Erlinlik Radiosi (Radio Liberty) diki Türki tili anglitish bölümlerni Türkiyege qurushnimu ret qilghan, meqset Ruslarning gheziwige uchurmasliq üchün.

Yawropadin yaki Ottura-Asiyadin teliyi chiqmighan Türkiye, emdilikte hiliger Xitaylarning iqtisadi küchini körgen Erdoghan bashchilighidiki Islami Hökümet Xitaydin qandaq qilip köparaq payda elishning meqsidide bulup, Xitayning digen teliwini urunlap bermekte, pütün Uyghur teshkilatlirining tepsilini Xitay bilen birlikte paylashmaqta. Shuni nahayiti eniq köriwalghili boludiki Türkiye, Germaniye we bolupmu Washingtondiki teshkilatlirimizda, helihem "Türkiye menpeti Uyghur menpetidin üstün" deydighan ahmaq katiplar az emes, Türkiye bergen wetendashliqni we passportni Amerikimu, Germaniyemu, Engiliyemu, Gollandiyemu, Norwegiyemu, Irlandiyemu beriwatidighu, körmeywatamsen ghalchilar !

Xitaydin kiliwatqan mebleghning Uyghur qeni ikenligini Erdoghan obdan bilip yetken we Uyghurlarning ehwalni Ürümchi ziyaritde azdur-köptur körgen.
Dimek Uyghur qeni bilen boyalghan pul bolsun we yaki bashqisi bolsun, Türkler üchün meqset pul haram bolsimu !
Xitaylar üchün NATO ezsai bolghan Türkiye bilen yeqinlishish yaki herbi-maniver ötküzüsh emes, asasliq meqsidi Türkiyede sani köp bolghan Uyghurlarni jimiqturush we ular arisidiki Türk-qapaqlirini ishqa selip Uyghurlarning musteqilliq dawasini dunya sehnisidin yoqutush.

Biz Uyghurlar qandaq qilishimiz kerek:
Aldi bilen arimizdiki Uyghur menpetini öz menpeti dep bilelmeydighanlarni teshkilatlardin shiqirishimiz kerek, ularni yene MIT baqidu we ash qalmaydu. Xitay ishpyonlirining meqsidi nime bolsa aqiwette bularningmu shundaq.
Andin nahayiti diqqet bilen kimning bizge paydiliq we ziyanliq ikenligini aydinglashturiwelishimiz kerek we özimizni her jehettin küchlendürüp bashqilarning qollunup kitishidin qet'i saqlinishimiz kerek.
"Ular Musulman" yaki "Ular Qerindash" yaki "Bu küchlük dölet" dep özimizini unutqan halda bashqilargha adettin tashqiri hörmette bulup ketip, bashqilarning Xitaydin nep elishtiki wastisigha aylinip qalimiz we netinjide ziyan nahayiti eghir bolidu.

Unregistered
23-06-12, 09:24
Bu belkim aldinqi qarar Tukiye hokumitining qilghan ishliri bolishi mumkin, lekin hazirqi islamgha yeqin turk hokumitidikiler bundaq ishlarni qilmasmikin deymen, shundaq bolsimu segek bolishimiz kerek! Bizning ozimimizning menpeeti haman birinchi orunda turidu!.

Wetendiki bezi uyghur ghalchilar PUL uchun oz uyghurlirini setiwatqan yerde, turklerdin segeklik bilen paydilinish aqilinariliq bolidu!

Unregistered
23-06-12, 11:33
aldirap UYGHURCHE yekun chiqarmay, maqalini diqqet bilen analiz qilip oqung.

(MAQALIDE NIME UCHUN TOWENDIKI MEHPIYETLER ASHKARILANDI? TASATIPIYLIQTINMU YAKI .............)


maqalining ahiriqi boligidiki kishining diqqitini tartidighan qurlar!

据以色列《DEBKA情报周刊》披露,土耳其军警监控“东突”分子在该国的活动,并向中方提供 情报。更有消 息称,土耳其情报机关已打入一些“东突”组织内部,令激进分子互相怀疑,使其陷入被动。

Israliye ahbarat jornilining eytishiche, burun turkiye oz doliti dairisidiki uyghur inqilapchilarning paaliyitini igiligen we hittayni ahbarat bilen teminligen. shundaqla uyghur qoralliq inqilapchilarning arisigha ozlirining adimini kirguzup ziddiyet peyda qilip, ikki guruppini bir biridin gumanlandurup, ikkilisining herkitini passip haletke kelturup qoyghan iken.

Bu 90-yillarning ahiridiki ottura asiyadiki ishlarni dimekchimidu?

PUTUN ABZASI WE LINKISI:

http://mil.news.sina.com.cn/2012-06-22/0958693737.html



美称北约无法想象土耳其装备解放军红旗九http://www.sina.com.cn 2012年06月22日 09:58 青年参考微博
土耳其对解放军红旗九青睐有加。
  中国与北约成员国土耳其的防务合作,有许多成功的先例;中国防空导弹此次入围土军购竞标, 再次证明两国 、两军之间的关系非比寻常。

  “若此事成真,则意味着北约成员国的武器库里出现中国或俄罗斯产品,这是布鲁塞尔(北约总 部所在地)根 本无法想象的。”6月中旬,当土耳其国防部宣布包括防空导弹在内的中俄重型武器,参与竞标该国 总额达40亿 美元的军购项目时,美国《防务新闻》网站第一时间做出了这样的评论。

  北约称不会提供技术支持

  随着时间推移,此次吸引各国军事观察家眼球的军购,更多细节陆续得到披露。据土耳其《时代 报》消息,土 耳其远程防空和导弹防御项目招标工作,自2009年启动后仍未最终敲定;因合同价格高昂,该项 目牢牢吸引着 来自中国、欧洲、俄罗斯和美国的多家企业前来角逐。土国防工业执行委员会计划于7月4日就合作 方选择再开磋 商,届时将宣布结果或至少淘汰部分竞标者。该委员会的成员位高权重,包括总理埃尔多安、国防部 长伊斯梅特· 耶尔马兹、总参谋长内杰代特·奥兹尔、国防工业部副部长穆拉德·巴亚尔等。

  综合各方面信息,美国雷神公司和洛克希德·马丁公司拿出了“爱国者”-3防空系统,欧洲防空导弹公司(EUROSAM)力推“紫菀”-30(SAMP/T)系统,俄国营武器出口公司主打S-300和S-400系统,中国精密机械进出口公司(CPMIEC)则以国产红旗-9系统投标。

  许多西方专家声称,俄罗斯和中国的系统与北约既有体系不兼容,如果两国企业中标,他们的产 品将有权接入 北约作战指挥中心,进而对后者的保密工作造成威胁。一名了解内情的北约官员已明确表示:“我们 不会让这种情 况发生, 即便中国或俄罗斯中标土耳其项目,也会要求他们的系统独立运行,不允许其连入北约信息系统 。”这位官员还强调:“对土耳其而言,坚持让中俄竞标的做法有一种解释,那就是安卡拉原本就不 打算选择中俄 产品,让他们参与竞标,只是为了给美国和欧洲厂商施加压力,达到压价的目的。”

  中国武器并非单纯走过场

  中国导弹果真是“陪太子读书”的角色吗?以色列海法大学教授伊扎克·希霍并不这样想。他曾 引用一句格言 “有共同的威胁就是伙伴,有一致的敌人就是朋友”,认为中土军事技术交流不比寻常,尤其是就导弹 武器的开发 合作非常密切。有消息称,中土军事合作早在1996年就悄然展开,中方同意在国际条约允许范围 内向土输出弹 道导弹技术,帮助后者研发射程150至300公里的“闪电”(Yildirim)导弹,并在2 007年举行 的安卡拉胜利日阅兵式上亮相。2009年,中方又受邀全程观摩土耳其空军演习,2010年更是 升级为共同参 与联合空中演习,这是中国与北约国家首次举行类似演练。

  实际上,从公开消息分析土耳其的军火来源,中国也不算是什么“边缘角色”。从1998年至 今,中国已向 这个横跨欧亚的国度出口了估值约3亿美元的军火,涉及导弹、火炮等装备。据外媒分析,中方此次 积极推销的红 旗-9导弹系统,兼具反飞机和反导功能,土耳其有望花更少的钱获得与美欧产品近似的作战能力,还有望 获得生产许 可证——反观参与这项竞标的美国、以色列乃至俄罗斯供应商,都不肯作出类似承诺。

  关于中土武器技术合作,另一个可资参照的范例是火箭炮技术转移。上世纪90年代,土耳其与 美国就联合生 产M270火箭炮的谈判破裂,华盛顿借人权问题限制向土售武。眼见获得“美援”无望,安卡拉遂 于1997年 与中国签署军购合约,引进了24门“卫士”-1型302毫米火箭炮,另在土耳其组装144门。稍后,在中方提供生产许可证后,土耳其又自主生 产出TR-300型火箭炮(代号“风暴”),在历次北约联合演习中表现不俗。

  与此呼应,中土军事人员交流也欣欣向荣。据美国媒体统计,自1985年以来,土耳其先后派 出18个军事 代表团、共约200名代表访问中国。与此同时,中国也派出14个军事代表团访土。根据中国官方 媒体透露的情 况,有大量中国学员(包括陆军特种部队、空军飞行员和海军陆战队官兵)曾在土耳其军校进修,这 对提高解放军 的训练质量颇有帮助。

  土耳其军界精英重视“向东看”

  中土两军可谓“不打不相识”。1950年11月底,5000名土耳其士兵加入美国为首的“ 联合国军”, 在朝鲜与中国人民志愿军数度交手,其中包括残酷的军隅里遭遇战。到战争结束时,土军伤亡人数达 3277人, 其中721人死亡,175人失踪,234人被俘。当时,驻韩土军司令塔辛·阿齐兹在描述中国军 人时表示,“ 那是一群彪悍而可怕的斗士。”

  经过这场战争,土耳其彻底融入西方安全体系。1951年10月22日,土耳其被北约接纳, 次年2月18 日成为北约正式成员,担负起扼守黑海出口,防范苏联南翼攻势的重任。1972年尼克松访华后, 土耳其与北京 的军事关系开始解冻。尽管土方起初感觉中国人不如其他东亚国家“友好”,但经过沟通,反倒是被 视为社会精英 的军方首先认可了中国同行。

  随着中土两国安全关系日益密切,北京开始寻求与安卡拉进行反恐合作,特别是共同遏制“东突 ”势力的活动 。1999年5月28日,土耳其陆军副总参谋长访华期间,与中国签署《中土军事训练与合作协议 》,被外界视 为双方迈出的实质性步伐。2000年2月14日,中土两国签署首份安全合作协议,强调严惩破坏 领土完整的活 动。据以色列《DEBKA情报周刊》披露,土耳其军警监控“东突”分子在该国的活动,并向中方 提供情报。更 有消息称,土耳其情报机关已打入一些“东突”组织内部,令激进分子互相怀疑,使其陷入被动。

  今天,土耳其的常备军总数保持在50万上下,在北约内仅次于美国,这样的实力为其独立决策 提供了基础。 有一种观点认为,土耳其虽然以欧洲国家自诩,但近年来屡屡遭到欧洲“主流社会”的排斥;随着中 国逐渐崛起, 土耳其军队里有不少“欧亚派”人士将中国视作欧盟乃至美国的潜在替代者,力促土耳其与这个东方 大国之间进一 步深化合作。

  相关报道:

Unregistered
23-06-12, 13:02
türkiye bu qetim yene uyghurlardin paydilandi. Erdoghanning ziyaritidiki anglashmilarda ,Xittaylar ,Türkiye döwlitige, yeni Istambuldiki jeni az qalghan köwrüklirini yengilap selip beridiken. shundaqla Tömür yollinimu xittaylar bikarliq yasap beridiken. bu chong 3-qurulushning hemmisi Xittaylining Türkiyege qilghan heqsiz sowghisi iken.
dimek uyghurlani biz hemme yaqtin jaylaymiz digen gep.
bu Erdoghan chong dadimizmu ghing qimmay 3 büyük bikarliq hediyeni elip qaytiptu..........Türkiye mana yillardin beri uyghurlarning paydisini körmekte.
ALLA biz uyghurlarghimu bir künliri hörlük hidayet qilar AMIN!

Arman
26-06-12, 02:59
Turkiye herbiy emeldarliri Turkiye dolitining herbiy mehpiyetlikini Israeliye dolitige satqan yerde biz Uyghureklerni aliqachan setip boldi-digen gep. Hey!Turkiye..............................

Unregistered
26-06-12, 03:08
" Bozekni bozek qilmisang, qiyamette sorighi bar," bu soraqtin her kim qorqidu ependim.yene nime deydu," Yetim Hudaghimu ogey." biz Uyghur millitining bir Allahdin bashqa ne Dadimiz bar, ne Animiz bar.millitimiz yetim, wetenimiz jehennem, oz ewladini olturidighan.

IHTIYARI MUHBIR : MEKKE

Unregistered
27-06-12, 07:30
Bu paydilinish qimmiti bar maqale iken.waqti yar bergen qerindashlarning terjime qilip qoyushini soraymen.

bizmu uqup qalayli, terjimisi kirek.

Unregistered
27-06-12, 08:17
hormetlik oqurmen,
Xitaychisida nime bardur dep bek qiziwqip ketmeng. siz bilidighan xitayche shumluq-neyrengdin bashqa hich nerse yoq!
yene men bar nersilerni terjime qilip birey anglang!

http://forum.uyghuramerican.org/forum/showthread.php?28668-Turkkiye-we-hittayning-uyghur-mesilisidiki-kelishimige-ait-hittayche-maqala we www.uyghurpen.com digen Linklarda towendikiler ilan qilinghan:

< da 22-06-12, 06:23
Turkkiye we hittayning uyghur mesilisidiki kelishimige ait hittayche maqala
aldirap UYGHURCHE yekun chiqarmay, maqalini diqqet bilen analiz qilip oqung. Menbe:
http://mil.news.sina.com.cn/2012-06-22/0958693737.html >

*****
“Maqalining ahiriqi boligidiki kishining diqqitini tartidighan qurlar” ning xitaychisi Uyghurchigha toghra terjime qilinmighan. Toghrisini we qarashlirim yazdim:

< 据以色列《Debka情报周刊》披露,土耳其军警监控“东突”分子在该国的活动,并向中方提供 情报。更有消 息称,土耳其情报机关已打入一些“东突”组织内部,令激进分子互相怀疑,使其陷入被动。>

Uyghurchisi:

< Israliye „ Debka Axbarat jornili“ning Ashkarilishiche –Turkiye Herbi Saqchiliri “东突 (sherqi Turkistanchi)”unsurlarning Herkitini kuzutup bashqurup Xitayni melumat bilen teminligen. Turkiye Istixparat Xadimliri bezi“东突 (sherqi Turkistan)”teshkilatlir ichige soqunup kirip, aktip paaliyetchiler arisida ishenchsizlik peyda qilip ularni passip haletke chushurgen >.

Turtkiyede 1992-yili 2-qurultaydin kiyin Sehnige chiqqan teshkilat Satqun Eysa yusup we Erkin eysa, Qurban weli, Omer qanat, Enwer-Esqerjan, Dolqun eysa, Perhat memidi(yorungqash, M.sayram)larning qol astida bolup keldi. „Paaliyetchiler“ xitay yollighan satqunlar tursa, butun paaliyetler „xiyitay birliki“ tursa, butun Yolyuruq xitaydin tursa, bayanat xitayche tursa, qeghezge yazghan xetni palta bilen chapsa - Turk istixparati xadimliri u zamanda emes hetta bugunmu xitay bilmeydighan qaysi melumatlarni xitaygha yollighandu? Jawap biridighan barma?

Xoshnilirimiz Qazaqistan, Qirghizstan, Rosiyeler turup 60 yildin-biri biz ejep "Turkiye we Xitay Munasiwiti" bilenla Qalduqqu?

Bu yerde birilgen maqale birer Uyghurdin emes belki Xitay tereptin yizilghan. Uningda ashkarilanghan birer mexpiyetlikmu yoq. ustuluq bilen tunugunki tarix burmilanghan. bolup-otkenlerning shahidi bizler.Bu yazma yekun emes . biraq Uyghurche Pikir-Qarashtinla ibaret. Dunyani Uyghurche oylash, uyghurchze chushunush zamani kiliwatidu. Bashqilargha xitayning nime ikenlikini ugutushimiz kirek. Yekun chiqirishmu Uyghurche bolghanda bashqilarning aghzigha qarap turmaydighan bolimiz.

Bezi turklerni xitaydin bolghan satqunlar xitay puligha tayinip setiwalghanliqliri mexpiyetlik emes. pakitlar meqsetlik oydurghuchilar oz jinayetlirini yipishqa urunghan. 90-yillarning bishida bolup otken tixi tunugunki realliqlarni burmilighan Xitayche maqalida we "Terjime" chushedurushide ilishmanchiliqlar bar. xitaychisida „ikki terep“ digen soz yoq. Emma heqiqiten „ikki terep“ bar idi - Hazirmu bar. Bir terep xitaydinmu better satqun Eysa yusup, erkin eysalar bashchiliqidiki xitayperesler. Yene birterep ularning qarshisidiki Aq-kongul, toghra, jesur uyghur musteqilchiliridur! „ikki terep“ni „axirqi qur“ning omezmuni ichige qoshup qoyghan Awtor nimini kozde tutqandu?

ilan qiliniwatqan maqalilerde ret qilip bolmaydighan pakitlar we tormuzlighuchi Pikrler oz tesirini korsetmekte. Pakit we Pikr igilirining abroyini tohmet we haqaretler bilen urup chushrup, gep-sozini etiwarsizlashturushtin ibaret shermendilikler emdi esqatmidi.

Xitayche qurda „quralliq“, „inqilapchilar“ digen gepmu yoq. Xitay tereptikiler ozlirini bugungiche „quralliq inqilapchilar“ dep kelmekte. 20 yildin biri uyghurlarni bir-birige zitlashturghanlar bugunmu DUQ dehnisidin chushmigen u zamandiki „ikki terep“ning Xitay terptikiliri. Ulargha yingilirimu qoshuldi-elbette. Ottura Asiya, Turkiye, Awghanistanlarda „ikki terep“ ning Qanliq pajielirige biwaste shahit bolghanlar we peqirge oxshash Teshkilat Arxiwi turghzup uyghurlarning melumqilghanlirini arxiplashturghanlar bar.

xitaydinmu better satqun Eysa yusup, erkin eysa, Erslan eysa, Ilghar eysa, Qurban weli, Abliikm baqi,Memitimin Hezretler, Ablimit Tursun, Omer qanat, enwerjan, Esqerjan… qatarliqlarning qumandanliri idi. Uyghurlar u „quralliq“dep atalghan inqilapta birmu xitayning burnini qanatmastin belki bir-birini toghrap, itip olturgen, njesetlirini rxlet sanduqigha tashlighan idi. Miyunxindiki „A sijang“dep qoyidighan meshrep yigit bashliridin bir qancheylen u inqilapta olturulgenlerning surushtisini qilip , alaqidar doletlerdin munasiwetlik uyghurlarni miyinxinda sozletken idi. Ichilghan Bezi pakitlarning bishi yighishturuldi...

Peqir yingidin qayta ilan qilghan :“Turkiye wizisi, Nobil mukapati we Rabiye qadir“ namliq maqalemdiki tormuzlighuchi kuchke ige Pakitlarni ishenchsiz qilish uchun u „quralliq inqilapchilar“ni qural we oz-ara qirghichiliqqa kushkurtqan xitay teripidin ilan qilip birilgenliki shubsizdur.

„Ikki terep“ning xitay teripidikiler xitayning bu maqalisidiki nilgiri surulgen xitay menpetige uyghun yalghanlargha 20 yil burun 15 yashtikilerge yiguzp-ichkuzmekchi boliwatidu. Xitaychilar bilen xitay metbuati bek maslishighliq-buning kop misalliri bar.

xitayche ilan qilinghanlarni terjime qilip qoyushni otunup tiligen Oqurmenlerge jawabim shuki : bu xiutayche maqalede sizni qiziqturidighan mohim noqtilarni sizge yetkuzup boldum. Xitayche chachi-pachilarning xetlerning ichide siz-bizge yaqidighan nime gep bolsun?

Mawzidung digen xitayning xotuni Jang chingning ozi: „chet-elde Aymu bashqiche chirayliq chiqidu. Chetelliklerning osuruqimu mizilik puraydu“ digen iken. Gizge oqup bergen Merkezning hojjitide bu gep bar idi. Jang ching tunji qitim urumchige kilip yoldiki uyghurlarni korgendin kiyin birinji kuni: „shiunjangda Sowetning ishpiyunliri Kalining tukidinmu kop iken“ digen bolsa, ikkinji kuni bu xeq junggoluqqa oxshimaydiken“digen iken.

Shunga xitaychigha hich perwa qilmang. Uning ornigha ozingiz yizing. Balingizni yazidighan mektepte oqutung. 20 yildin-biri xizay tereptiki DUQ ning ikki- uch kishilik terjime guruppisi bolup baqmidi. Emma torlargha ishliri kasatlashqanda xitayning siyasetlirini, aldamchiliuqlirini zakas qilip ilan qilip keldi.

Arilap peqir bu aldamchiliqlargha chidimay, terjime we qarashlirimni UAA gha, www.wetinim.org qa. www.uyghurpen.com gha, www.maaripoline.org largha yollidim. Ilip tashlandi –sewebi asta-asta suzulmekte.

DUD Sozchisi

S.H MetMusa (Diplom Arxitiktur)