PDA

View Full Version : 伊利夏提:为了忘却的纪念



Ilshat Hassan
08-12-09, 12:35
来源:参与 作者:伊利夏提

这题目,一定会让熟悉中国文学的,以为我在模仿鲁迅先生,或附庸风雅要借鲁迅先生抬高自己。不是的,真的不 是的。我在电脑前坐了一天,就是想不用这个题目,但我没有能想出不同的题目。因为今天的我,和一个世纪前的 鲁迅先生一样,正在经历同样的悲愤,同样的无奈,同样的彷徨。这个时代,更需要我这样注定要成为后死者的呐 喊。如果说当时的中国,黑暗得让鲁迅先生感到窒息,北洋政府的残暴,对学生,对文弱女生的残杀使鲁迅先生出 离愤怒,今天,在所谓人类文明发展到空前辉煌的今天,在自称是代表最先进思想,最先进生产力,最广大人民利 益的中共黑暗统治下的东土耳其斯坦,再一次,一个瘦弱的,年龄不足20岁的维吾尔小女孩,被这个强大的侵略 政权以法治的名义,以文明的名义,在文明世界的注视下送往死刑场,这位小姑娘将过早地结束了年轻的生命。一 朵鲜艳美丽的鲜花,还未等到盛开,就被侵略政权的寒冬摧残,即将凋零,谢落。 (博讯 boxun.com)



寡廉鲜耻的中共中央电视台,帮其主子中共强盗政权涂脂抹粉,用现代科学技术炫耀其主子中共血腥屠杀,炫耀强 权对一文弱女孩的死刑判决。丧失了道德底线,妓女不如的央视记者,鹦鹉学舌,满嘴胡说八道,中共丧心病狂挑 战人类文明底线。令我无法保持沉默,我还得说些什么,得写些什么,为了纪念,也为了忘却!如果真的能够忘却 的话。


虽然我不是真的勇士,但我还得面对这血淋淋的现实,得学会面对惨淡的人生!每年持续增加的血腥纪念日,为纪 念而献身年轻维吾尔人的被屠杀,被失踪,使我无暇痛定,更无法忘却。有的只是愤怒,无奈,彷徨。在悲愤中我 寻觅拯救之道,在纪念中我无法忘却。我不知道这是宿命,还是维吾尔人的前定!我不知道,我也不想知道!一切 交给安拉,好在我们还有安拉!我只坚持主道,坚持正义。以真主安拉之名,为维吾尔人纪念,为维吾尔人忘却! 为维吾尔人写,为维吾尔人呐喊!直至为维吾尔人献身!


坐在电脑前,不停地转换电脑屏幕,看中国央视关于乌鲁木齐中级法院继续审理7.5参与者的新闻,一遍又一遍 地看着那个维吾尔的小姑娘海日尼莎. 沙吾提被判死刑时的坚毅神色,深沉的眼睛。看不出她有丝毫后悔,害怕。再看坐在旁听席上的人们。除了被迫旁 听少数几个维吾尔人表情复杂(我说被迫旁听是有根据的),其他汉人似乎很是高兴。看起来在东土耳其斯坦的掌 权的中国人还是和鲁迅先生在上个世纪初批判的中国人一样,冷漠,自私,嗜血,还是没有摆脱对人血馒头的嗜好 。在东土耳其斯坦的掌权的中国人还是渴望杀戮,喜好血腥。


即便是我关了电脑,想暂时忘掉,眼前总还是浮现着海日尼莎的身影。她个子不高,看起来也就20来岁,或许更 小。她太年轻,太年轻了。她不应该这么早就离开!这个年龄的她应该是在慈祥母亲的怀抱里撒娇,而不是被两个 侵略政权的恶警押解到法庭,她应该是沉浸在英俊维吾尔小伙求爱的甜言蜜语中,而不是被迫去听鹦鹉学舌检察官 们的胡言乱语,奴才法官们的恶言恶语。她应该是在学校里,而不是在侵略者的被告席上。她应该是梦想着美好的 未来家园,而不是这么早的被侵略者送上刑场!


我不知道她有过多少的梦想,一定很多!不知道她的父母寄托过多少希望在她身上,一定也很多!但都已经破碎了 !留下的是海日尼莎无限的遗憾,其父母无尽的悲愤,维吾尔人深埋心底的深仇大恨。这悲愤在沉淀中积累,这仇 恨在酝酿中发酵。就像中共变本加厉的残暴统治。对维吾尔人的歧视,残杀,镇压引发了一波又一波的反抗,直至 7.5。我确信,这沉淀中积累的悲愤,这酝酿中发酵的仇恨,一定会随时引发更大规模的反抗,更为惨烈的血腥 冲突,直至我们神圣的祖国—东土耳其斯坦属于我们东土耳其斯坦人民。


自中共1949年侵占东土耳其斯坦以来,维吾尔人反抗侵略暴动中鲜见维吾尔妇女的身影。不是因为她们害怕, 而是因为维吾尔人的传统认为,反抗侵略,保教卫家,献身祖国是男人应尽的义务。而这几年,尤其是自去年7月 份以来,先后出现了几起震惊世界的维吾尔妇女反抗中共暴政的典型。如古再努尔.图尔迪,年龄18岁(所谓奥 运劫机案),布海里且穆.阿不力孜(库车维吾尔人反抗中共奥运暴政案),才15岁。阿娜尔古丽.穆塔利布( 喀什噶尔枷什路反抗中共奥运暴政案),年龄23岁。还有这次7.5那位以大无畏的精神逼退中共军警的维吾尔 自由女神—伟大母亲图尔逊古丽,还有蔑视强权暴政,勇敢地斥责武装军警并和军警勇敢搏斗的无名维吾尔小女孩 ,还有7.5之夜在黑暗中被枪杀,我们不知道名字的无数维吾尔妇女。

为什么本应该呆在家里教育儿女,伺候丈夫,孝敬父母的母亲们,本应该在学校学习知识的,天真无邪的维吾尔女 孩子们,开始大规模的参与到维吾尔人反抗侵略的斗争中来了?这些小女孩子们不是应该呆在母亲的怀抱中吗?沉 浸在母爱中吗?她们不是应该呆在家里享受家庭的温暖吗?呆在学校里,遨游于知识的海洋中吗?驰骋于理想的蓝 天中吗?为什么?为什么?太多的为什么!但答案很简单,这是因为在东土耳其斯坦,虽然我们的祖国土地广袤, 虽然有了发达的工业,农业,科技,虽然有了高楼大厦,虽然有了现代化的学校,虽然有了现代化的城市,但那都 不属于我们维吾尔人,不属于我们的年轻人。东土耳其斯坦已经容不下我们维吾尔人!容不下我们的孩子!现在到 了容不下我们的母亲,我们的女儿!所以,她们也加入了!她们也开始从容地走向死亡,走向永恒的自由!当我们 不能自由地生活在我们的土地上时,我们可以选择自由地死亡。


该是那些苟活着的维吾尔男人们站起来的时候了,该是保护我们的儿女,我们的女人的时候了。等待观望的维吾尔 人,不要再等待了,这个政权是不会放下屠刀,立地成佛的。侵略者是不会拱手将我们的祖国还给我们的,我们还 得流血,还得牺牲。我们必须义无反顾地脚踏父辈们的鲜血染红了的,无数个海日尼莎似的孩子们的鲜血染红了的 东土耳其斯坦土地,高举我们的星月蓝旗,面对强大的敌人,不屈不挠,用我们的生命,用我们的鲜血涤净我们祖 国神圣土地,直至我们的胜利!以胜利去纪念死去的英烈,用生命,鲜血去赢得胜利,赢得最后的忘却!永恒的忘 却!

Unregistered
08-12-09, 17:10
Yaraysan elshat qalimingga dart barmisun sandin dawamliq mushundaq maqqallarni kutumiz hitayning ozining yigida ozini qorishimiz kirak .

Unregistered
08-12-09, 20:16
bu uyghur qiz yigitlerni sotqilgan chagda bir ishigA diqet qilduqkin,
bularning hizmiti togrisita bir mu chushendurushi yoq!wetendiki
qerindashilar hemimiz uqumiz,wetende hitay sot kilganda bir
nerse hergizmu qam bolmaydu, u bolsa"wen hua cheng du bilen zhi ye",
bu ketim hitaylar buni elan qilmiginidiki birdin bir sewep shukin,
chunki bular hemisi uqughuchiduru!!!!!!!ular hergizmu jinayetchi
emes!!!!!!!!!hitaylar ularni olturushidiki birdin bir sewep shukin,
ispatni yoqotushi!!!!!!!!!
hernisa digen qizning chirayi beq pakiz iken,heqiqeten uqugan
ademning chirayi,beq guzel,bu kiz belkim hitaylarning chong
jinayetchilikini ozkozide korgen we chidimay sozligenduru,uni
adem olturdu dise kimmu ishine????????

Unregistered
09-12-09, 05:13
Salam,
Heqiqeten yaxshi yezip-siz,ching qelbimdin hormitimni yollayman hem shu qeder suyundim! qolingizge dert bermisun!
"当我们不能自由地生活在我们的土地上时,我们可以选择自由地死亡"。





来源:参与 作者:伊利夏提

这题目,一定会让熟悉中国文学的,以为我在模仿鲁迅先生,或附庸风雅要借鲁迅先生抬高自己。不是的,真的不 是的。我在电脑前坐了一天,就是想不用这个题目,但我没有能想出不同的题目。因为今天的我,和一个世纪前的 鲁迅先生一样,正在经历同样的悲愤,同样的无奈,同样的彷徨。这个时代,更需要我这样注定要成为后死者的呐 喊。如果说当时的中国,黑暗得让鲁迅先生感到窒息,北洋政府的残暴,对学生,对文弱女生的残杀使鲁迅先生出 离愤怒,今天,在所谓人类文明发展到空前辉煌的今天,在自称是代表最先进思想,最先进生产力,最广大人民利 益的中共黑暗统治下的东土耳其斯坦,再一次,一个瘦弱的,年龄不足20岁的维吾尔小女孩,被这个强大的侵略 政权以法治的名义,以文明的名义,在文明世界的注视下送往死刑场,这位小姑娘将过早地结束了年轻的生命。一 朵鲜艳美丽的鲜花,还未等到盛开,就被侵略政权的寒冬摧残,即将凋零,谢落。 (博讯 boxun.com)



寡廉鲜耻的中共中央电视台,帮其主子中共强盗政权涂脂抹粉,用现代科学技术炫耀其主子中共血腥屠杀,炫耀强 权对一文弱女孩的死刑判决。丧失了道德底线,妓女不如的央视记者,鹦鹉学舌,满嘴胡说八道,中共丧心病狂挑 战人类文明底线。令我无法保持沉默,我还得说些什么,得写些什么,为了纪念,也为了忘却!如果真的能够忘却 的话。


虽然我不是真的勇士,但我还得面对这血淋淋的现实,得学会面对惨淡的人生!每年持续增加的血腥纪念日,为纪 念而献身年轻维吾尔人的被屠杀,被失踪,使我无暇痛定,更无法忘却。有的只是愤怒,无奈,彷徨。在悲愤中我 寻觅拯救之道,在纪念中我无法忘却。我不知道这是宿命,还是维吾尔人的前定!我不知道,我也不想知道!一切 交给安拉,好在我们还有安拉!我只坚持主道,坚持正义。以真主安拉之名,为维吾尔人纪念,为维吾尔人忘却! 为维吾尔人写,为维吾尔人呐喊!直至为维吾尔人献身!


坐在电脑前,不停地转换电脑屏幕,看中国央视关于乌鲁木齐中级法院继续审理7.5参与者的新闻,一遍又一遍 地看着那个维吾尔的小姑娘海日尼莎. 沙吾提被判死刑时的坚毅神色,深沉的眼睛。看不出她有丝毫后悔,害怕。再看坐在旁听席上的人们。除了被迫旁 听少数几个维吾尔人表情复杂(我说被迫旁听是有根据的),其他汉人似乎很是高兴。看起来在东土耳其斯坦的掌 权的中国人还是和鲁迅先生在上个世纪初批判的中国人一样,冷漠,自私,嗜血,还是没有摆脱对人血馒头的嗜好 。在东土耳其斯坦的掌权的中国人还是渴望杀戮,喜好血腥。


即便是我关了电脑,想暂时忘掉,眼前总还是浮现着海日尼莎的身影。她个子不高,看起来也就20来岁,或许更 小。她太年轻,太年轻了。她不应该这么早就离开!这个年龄的她应该是在慈祥母亲的怀抱里撒娇,而不是被两个 侵略政权的恶警押解到法庭,她应该是沉浸在英俊维吾尔小伙求爱的甜言蜜语中,而不是被迫去听鹦鹉学舌检察官 们的胡言乱语,奴才法官们的恶言恶语。她应该是在学校里,而不是在侵略者的被告席上。她应该是梦想着美好的 未来家园,而不是这么早的被侵略者送上刑场!


我不知道她有过多少的梦想,一定很多!不知道她的父母寄托过多少希望在她身上,一定也很多!但都已经破碎了 !留下的是海日尼莎无限的遗憾,其父母无尽的悲愤,维吾尔人深埋心底的深仇大恨。这悲愤在沉淀中积累,这仇 恨在酝酿中发酵。就像中共变本加厉的残暴统治。对维吾尔人的歧视,残杀,镇压引发了一波又一波的反抗,直至 7.5。我确信,这沉淀中积累的悲愤,这酝酿中发酵的仇恨,一定会随时引发更大规模的反抗,更为惨烈的血腥 冲突,直至我们神圣的祖国—东土耳其斯坦属于我们东土耳其斯坦人民。


自中共1949年侵占东土耳其斯坦以来,维吾尔人反抗侵略暴动中鲜见维吾尔妇女的身影。不是因为她们害怕, 而是因为维吾尔人的传统认为,反抗侵略,保教卫家,献身祖国是男人应尽的义务。而这几年,尤其是自去年7月 份以来,先后出现了几起震惊世界的维吾尔妇女反抗中共暴政的典型。如古再努尔.图尔迪,年龄18岁(所谓奥 运劫机案),布海里且穆.阿不力孜(库车维吾尔人反抗中共奥运暴政案),才15岁。阿娜尔古丽.穆塔利布( 喀什噶尔枷什路反抗中共奥运暴政案),年龄23岁。还有这次7.5那位以大无畏的精神逼退中共军警的维吾尔 自由女神—伟大母亲图尔逊古丽,还有蔑视强权暴政,勇敢地斥责武装军警并和军警勇敢搏斗的无名维吾尔小女孩 ,还有7.5之夜在黑暗中被枪杀,我们不知道名字的无数维吾尔妇女。

为什么本应该呆在家里教育儿女,伺候丈夫,孝敬父母的母亲们,本应该在学校学习知识的,天真无邪的维吾尔女 孩子们,开始大规模的参与到维吾尔人反抗侵略的斗争中来了?这些小女孩子们不是应该呆在母亲的怀抱中吗?沉 浸在母爱中吗?她们不是应该呆在家里享受家庭的温暖吗?呆在学校里,遨游于知识的海洋中吗?驰骋于理想的蓝 天中吗?为什么?为什么?太多的为什么!但答案很简单,这是因为在东土耳其斯坦,虽然我们的祖国土地广袤, 虽然有了发达的工业,农业,科技,虽然有了高楼大厦,虽然有了现代化的学校,虽然有了现代化的城市,但那都 不属于我们维吾尔人,不属于我们的年轻人。东土耳其斯坦已经容不下我们维吾尔人!容不下我们的孩子!现在到 了容不下我们的母亲,我们的女儿!所以,她们也加入了!她们也开始从容地走向死亡,走向永恒的自由!当我们 不能自由地生活在我们的土地上时,我们可以选择自由地死亡。


该是那些苟活着的维吾尔男人们站起来的时候了,该是保护我们的儿女,我们的女人的时候了。等待观望的维吾尔 人,不要再等待了,这个政权是不会放下屠刀,立地成佛的。侵略者是不会拱手将我们的祖国还给我们的,我们还 得流血,还得牺牲。我们必须义无反顾地脚踏父辈们的鲜血染红了的,无数个海日尼莎似的孩子们的鲜血染红了的 东土耳其斯坦土地,高举我们的星月蓝旗,面对强大的敌人,不屈不挠,用我们的生命,用我们的鲜血涤净我们祖 国神圣土地,直至我们的胜利!以胜利去纪念死去的英烈,用生命,鲜血去赢得胜利,赢得最后的忘却!永恒的忘 却!

Unregistered
09-12-09, 05:30
Hernisaning sot echilish video'sining Web. adrisining bergen bolsingiz,rexmet


即便是我关了电脑,想暂时忘掉,眼前总还是浮现着海日尼莎的身影。她个子不高,看起来也就20 来岁,或许更 小。她太年轻,太年轻了。她不应该这么早就离开!这个年龄的她应该是在慈祥母亲的怀抱里撒娇, 而不是被两个 侵略政权的恶警押解到法庭,她应该是沉浸在英俊维吾尔小伙求爱的甜言蜜语中,而不是被迫去听鹦 鹉学舌检察官 们的胡言乱语,奴才法官们的恶言恶语。她应该是在学校里,而不是在侵略者的被告席上。她应该是 梦想着美好的 未来家园,而不是这么早的被侵略者送上刑场!

Unregistered
09-12-09, 07:35
Hernisaning sot echilish video'sining Web. adrisining bergen bolsingiz,rexmet


即便是我关了电脑,想暂时忘掉,眼前总还是浮现着海日尼莎的身影。她个子不高,看起来也就20 来岁,或许更 小。她太年轻,太年轻了。她不应该这么早就离开!这个年龄的她应该是在慈祥母亲的怀抱里撒娇, 而不是被两个 侵略政权的恶警押解到法庭,她应该是沉浸在英俊维吾尔小伙求爱的甜言蜜语中,而不是被迫去听鹦 鹉学舌检察官 们的胡言乱语,奴才法官们的恶言恶语。她应该是在学校里,而不是在侵略者的被告席上。她应该是 梦想着美好的 未来家园,而不是这么早的被侵略者送上刑场!

http://video.sina.com.cn/news/c/v/2009-12-04/193249313.shtml

Unregistered
09-12-09, 19:41
Ormetliq ,suyumliq we wijidanliq we iqdidarliq jangchimiz ILSHAT ependim:
maqalingniz beq guzel yeziliptu,dushimenlerni qorqutushi uchun heliqlirimizning
royini ilhamlandurushi uchun bu maqalning ehmitisi nayite chyong dep oylaymen.
emma yalguz wetendiqi qerindashilirimizning qeni bilen hergizmu wetenni azat
qilamaymiz!untup qalmang bizning dushiminimiz digen yiliger hitay bolidu,wetendiki
qerindashilirimizning koreshi qilishidin,qan tuqushidin u hergizmu qorqmaydu!!!!!!
uning qorqidigin shukin tashiki dunyaning uyghur mesilisige qolselishiduru.7,5weqeside
hitaylar dunyaning mediyalirini aldashi uchun zor kuchini ishilitip,
melum derjide dunyani aldidi,uning netijisi shukin hrbidunyaning we yapon qatarliq
doletlerning 7.5 togrisida yezilgan maqalla(meyli bumaqalla bezenjette hitayni
eyipligan tegdirdimu),bu maqallarning hemisi digideq 7.5 weqening emili ehwalni
dunyaga burup korsetti!!!!!!bu digen barliq cheteldiki qerindashilarning numisimizdu!
biz cheteldiki barliq qerindashilar mushu ishini nayite chyongqoru oyilishipla
qalmastin wetendiki barliq wapa bolgan jangchilirimizga kechurum sorishimiz kereq!!!!
chunki biz hitayning yalganchiliqini putunley ashikare kilamiduq,hitayning mediya
urushida meglup bopqalduq!!!!!bundinkin biz cheteldimu ozimizning english tilda
maqal yazalaydigan minewer janalistilirimizni terbiye qilmisaq qetti bolmaydu
dep oyilaymen!!!!!
yalguz at ning chingi chiqmas depdiken,tayanchisi yoq ,yeke yigane millettin
yeshikim qorqmaydu,meyli u milletning qanchi baturuloq bolushidin qetinezer!!!!
hitaylar 7.5weqedinkin nimishiqa putun tashiki dunyaning weten bilen bolgan
barlik alakilishini uzuwetti?chunki u uyghur militini yeke yigana halatke qop
qoymaqchi.hitay bilen bolgan bu koreshi,yalguz qan tukulushi mesilsi emes,
belki eqili koreshimu oz ichige alidu.
wetendiki koreshi bilen weten sirtiki mediya koreshi birliship turmisa,
bu koreshining ehmiyiti yoqap kitip,wetendiki qerindashilar beq ugal
bopkitidu dep qaraymen.
sizge rehmet,salamitingnizni tileymen.

Unregistered
09-12-09, 19:50
Ahiri Ilshattek ademdin biri chiqti. Men uzun yillardin beri kutiwatqan edim. Ilshattek kishilerning kopiyishi Uyghur insan heqliri herikitige nurghunlighan Ilshatlarni elip keridu. Sewebi jan baqalardin bizmu chet'ellidiki Uyghurlar zirikken eduq. Shunga eqilliq ademler ozini bu herkettin elip qachatti. emdi bolsimu ozgirip qelishini umut qelimen. Ilham epemdi we Ilshat ependilerning koplep chiqishini umut qelimen.

Unregistered
09-12-09, 20:24
Ilshat ependimning Untulghan xatiriler uchun digen Xitayche yezilghan maqalisini Xitayche bilmeydighan qerindashlarning oqushi uchun Uyghurchigha terjime qilip qoydum,sewyemning towenligidin xataliqlardin xali bolalmaslighim mumkun,qerindashlarning tuzutup oqushini soraymen.

Shagirt Terjiman

Ilshat: Unutulghan Xatiriler Uchun
2009-yili, 8-Aughust.
Bu mewzuni tallighanlighimni Xitay edibiyatini pishiq bilidighanlar mini Lu Shun ependimni doraptu yaki Lu shun ependim arqiliq ozini bilimlik adem qilip korsetmekchi boliwatidu deyishi mumkun. Bu undaq emes,heqiqetenmu undaq ish emes.Men computer aldida bir kun olturup bu mewzuni ishletmeslikni oylighan idim biraq bashqa mawzuni oylap tapalmidim. Chunki bugunki men bir hesirning aldida yashighan Lushun ependim bilen oxshayttim,oxshash qayghu-nepiret, oxshash amalsizliq we oxshash teqazarliq ichide yashimaqtimen. Hazirqi mezgilde, keyinki olgenler uchun mushundaq jezmen soren selishim teximu zorurdur.Egerde shu chaghlardiki Xitayning qarangghulighidin Lushun ependimning nepisi bughulghan we shundaqla shimaliy militaris hokumitining rehimsizligi, ajiz qiz oqughuchilarni dexshetlik qirghanlighi Lushun ependimning qayghu-nepiretini kelturdi disek. Hazirchu,hazir atalmish insaniyet mediniyiti mislisiz tereqqi qilghan bugunghu. Ozini eng ilghar iydiyining wekili,eng ilghar ishlepchiqarghuchi kuch we keng xeliqning menpetini kozleydu dewalghan Hitay komunist qara hokumdarlirining astidiki Sherqiy Turkistanda yana bir qetim bir ajiz yeshi texi yigirmigha barmighan Uyghur qizi Zorawan tajawuzchi hokumdarlar teripidin qanon atighi mediniyet atighi bilen, mediniyetlik Dunyaning kuzitishi astida jaza meydanigha apirilip, bu yash qiz bek baldura hayatidin ayirilmaqchi. Bir chirayliq gul texi echilmay turup, tajawuzchi hokumdarlarning ziyankeshligi bilen ghonchisi tozup yoqulish aldida turmaqta.
Nomussiz Xitay merkiziy televiziyesi, ozining turugi bolghan qaraqchi Xitay kompartiyisini pedezlep, hazirqi zaman ilim pen texnikisi bilen Xitay kompartiyisining qanliq qirghinchilighini bir ajiz qizchaqni olumge hokum qilghanlighini namayende qiliwatidu. Bu ehlaqning eng towen cheklimisinimu yoqatqan, pashielergimu teng kelmeydighan merkiziy telewiziye muxpirliri yalghanni toqup jolimekte. Xitay kompartiyisi ghaljirliship insaniyet mediniyitige jeng élan qilmaqchi boliwatqanlighi, menining sukutte turushimgha yol qoymaywatidu. Men birnime deyishim, bir nime yezishim kerek, xatirlesh uchun we untush uchun, eger heqiqeten untup ketkili bolsa.
Gerche men bir batur bolmisammu, biraq men bu rehimsiz riyalliqqa we gungga hayatqa yuzlinishni ogenmisem bolmaydu. Her yili dawam qiliwatqan qanliq xatire kunler, Uyghur yashlirining qirghin qilinishi, yoqulishini eslisem qattiq esiretke chokumen, ergizmu untuyalmaymen,bezide qayghu nepiret, amalsizliq we tengrqashlar basidu.Qayghu nepiret ichide chiqish yolini izdeymen,hatirlesh ichide hergiz unutalmaymen. Bu teghdirmu, Uyghurlarning peshanisige yezilghan ishmu, bilelmidim, buni bilgimmu kelmeydu. Barlighini bir Allagha tapshurdum, elimu bizning Alla taalemiz bar iken,men peqetla Alla yolida we haqqaniyette ching turimen.Bir Allaning nami bilen, Uyghurlar uchun hatirleymen,Uyghurlar uchun untuymen,Uyghurlar uchun yazimen,Uyghurlar uchun soren salimen, taki Uyghurlar uchun jenim pida bolghiche.
Conputer aldida olturup, Computer ikranini toxtimay yotkep, Xitay merkiziy televiziyesidiki Urumchi ottira sotining 5- iyul weqesige qatinashqanlarni dawamliq sotlash xewirini korimen. Olumge hokum qilinsimu qilchimu chirayida qorqunchiliq korilmigen jesaretlik kozlirini chekcheytken kichik Uyghur qizi Xarnisa Sawutni qayta –qayta korimen, U qizda heshqandaq pushayman qilghanliq yaki qorqqanliq halamiti korilmeytti. Sotta olturghanlargha diqqet qilsam, az sanliq birqanche Uyghurlarning murekkep tuyghularda olturishidin (Ularni mejburiy sotqa qatinashturghinida ispatim bar) bashqa Xitaylar hemmisi digidek xoshal. Shuninggha qarighanda Sherqiy turkistandiki Xitaylar aldinqi hesirde Lushun ependim tenqit qilghandek ular yanila soghuq, shexsiyetchi we qan xumar. Ular adem goshidin tugulgen mantining xumaridin texi chiqmighan. Sherqiy Turkistandiki Xitaylar qanliq qirghinchiliqqa teqqaza we uni yaxshi koridu.
Men conputerimni uchiriwetip waqtinche buni untup qalay disemmu,koz aldimgha Xernisaning korinishi kiliwalidu. Uning boyi anch eigiz emes,qarimaqqa yigirme yashtek yakiy uningdinmu kichiktek korinidu, U bek yash, u bunchiwale baldur ketmesligi kerek idi.Bu yashtiki u jallat tajauzchlarning ikki alwasti saqchisining yallap sotqa ekilishige uchurimay belki mexirban anisining quchighida ekilise bolatti,U qarilighuchilkarning we yallanma sotchilarning yalghanni toqup qilinghan shikayetlirini anglash emes belki bir qamlashqan uyghur yigitining haqiqi muhabitini entizar qilghan sherin sozlirini anglisa bolatti, u tajawuzchilarning jawapkerlik ornida turmay mektapte oqushi kerek idi,u tajauzchilarning bundaqmu baldur jaza meydanigha aparishi emes belkiy kelgusige bolghan sherin chushlerni korse bolatti.
U qanchilighan hiyallarni qilghandu, choqum jiq tur,Uning ata anisi uningdin qanchilighan umidlerni kutkendu, choqum teximu jiqtur.Biraq hemmisi gumran boldi. Qaldirip ketkini Xernisaning cheksiz pushaymani,ata-anisining tugimes qayghu nepiriti,Uyghur xelqining yurigide orun alghan chungqur ochmenlik. Bu qayghu nepiret chokkenseri yighilidu, bu ochmenlik pikirlishish jeryanida teximu echiydu.Xuddi xitay kompartiyisining zorawan kontrollighida Uyghurlarni kemsitish qirish basturushi netijiside dawamliq koriliwatqan qarshiliq herketliri we 5-iyul herkitidek qarshiliq herketliri choqum teximu zor kolemde her waqit partilaydu,teximu dexshet qanliq toqinishlar yuz beridu, taki bizning muqedes wetinimiz Sherqiy Turkistan oz Sherqiy Turkistan xelqige tewe bolghiche qarshiliq herketler uzilmeydu.
Xitay kompartiyesi 1949 yili Sherqiy turkistanni besiwalghandin beri, Uyghurlarning tajawuzchilargha qarshi herketi jeryanida Uyghur ayallirining sayisi anche korinmeytti. Bu ularning qorqanchaqlighidin emes,chunki Uyghurlarning eneniside tajawuzchilargha qarshi turush,dinini saqlap wetinini qoghdash, weten uchun jenini bida qilish bu erlerning qilish mejburiyitidur.Biraq bu birqanche yillardin beri bolupmu otken yili 7-aydin beri,bir qanchilighan Uyghur ayallirining Xitay kompartiyisi zorawan hokumitige qarshiliq korsetken dunyani tewiretken heriketler korildi.Mesilen Guzelnur Turdi 18 yashta (atalmish Olimpik ayirpilan bulash weqesini sadir qilghan),Xelchem Abliz ,15 yash (Kuchar Uyghurlirining Olinpik jeryanidiki Xitay kompartiyisining zorawan hokumitige qarshi heriket delosi),Anargul Mutalip,23 yash ( Qeshqer Peyziwat kochisi Olinpik jeryanidiki Xitay kompartiyisining zorawan hokumitige qarshi heriket delosi),yana budaqi 5-Iyul diki jaseret bilen qorqmay Xitay esker saqchilirini mejburiy chikindirgen Uyghurlarning erkinligining simboli uluq ana Tursungul, Yana zorawan hakimiyetni qilche kozge ilmey quralliq esker saqchilarni qattiq eyipligen baturlarche kuresh qilghan namsiz Uyghur qizi, we shuningdek 5-Iyul kuni kechde oqqa tutilghan biz ismini bilmeydighan sansiz Uyghur ayal qizliri.
Nimu uchun eslide Oyide olturup ballirini terbiyeleydighan Yoldishining xizmitidin chiqidighan, Ata-anisini baqidighan anilar, eslide mektepte bilim alidighan nariste Uyghur qizliri nimu uchun Uyghurlarning tajauzchilargha qarshi heriketlirige keng kolemde qatinishidighan boldi?Ular eslide Ana mehridin qanghudek hozurlinip anisining quchighida bolish kirek idighu, Ular eslide oyliride bolup haylining issiq mehridin hozurlinish kirek idighu,Ular mekteplerde bilimning dengizige chokup, kok asmanda perwaz qilish kirek idighu,bu nimu uchun? Nimu uchun? Bek kop nimu uchun?Buning jawabi bek asan, Bizning wetinimiz Sherqiy turkistanning yeri keng baylighi mol gerche zamanawiy tereqqiy qilghan sanaet,yezi igiligi,pen texnika, we shuningdek igiz binalar,zamanawiy mektepler, zamanawiy shexerler bolghini bilen, ular Uyghur xelqige mensup emes,yashlirimizgha mensup emes, Sherqiy turkistangha Uyghurlar sighmaywatidu,bizning ballirimiz sighmaywatidu, hazir bizning anilirimiz we qizlirimizmu sighmas boldi, Shunglashqa ularmu qarshiliq sepige qoshuldi, ularmu erkin azade olumge yuzlendi, menggu erkinlikke erishmekchi,biz oz topirighimizda erkin azade yashiyalmisaq, biz erkin olishni tallaymiz.
Emdi jenini beqish bilenle yurgen Uyghur erlirining ornidin turidighan waxti keldi,ozimizning qizlirimizni oz ayallirimizni qoghdaydighan waxtimiz keldi. Qarap turup saqlawatqan Uyghurlar emdi saqlashqa bolmaydu.Bu hokumdarlar jallat qilichini tashlap ergiz euliya boliwalmaydu. Tajawuzchilar hergiz qosh qollap wetinimizni bizge qayturup bermeydu, bizning yana qan tokushimizge qurbanlarni berishimizge toghra kelidu. Biz heqqaniyat yolidin qaytmay ejdatlirimizning issiq qeni bilen boyalghan ,qanchilighan Xernisadek perzentlirimizning issiq qeni bilen boyalghan Sherqiy Turkistan topirighida des turup,Ay yultuzluq kor bayrighimizni igiz koturup, kuchluk dushmen aldida bash egmey, jenimiz bilen issiq qenimiz bilen muqedes wetinimizning topirighimizni pakizlap ghelbe qazanghiche dawamlashturushimiz kerek.Ghelbe arqiliq qehirmanlirimizni eslishimiz,jan bilen issiq qan bilen ghelbige erishishimiz,eng axirqi untushni menggulik untushni yengishimiz kerek.

Unregistered
10-12-09, 00:59
Hormetlik Terjiman. sizning waqtingizgha, qetiqinip qilghan terjimingizge rexmet eytimen. Xenzuchidin chushengendek qildimyu, toluq tegidin chushunelmigen idim. sizning terjimingiz bilen toluq chushendim. qolingiz dert kormisun, Ilahim.
tekrar rehmet